nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 29.08.2014. u 15:00 Ana Otašević

Feredže na francuskoj rivijeri

Kako otvorim novine, iz njih iskoče „hrišćani”, „muslimani”, „Jevreji”, kaže mi Medi, četrdesetogodišnji stanovnik Marselja čiji su se roditelji pre pola veka iskrcali u ovu mediteransku luku s broda koji je došao iz Tunisa. Njegova devojka Žoana, sjajnih očiju uokvirenih crnim krejonom i kože boje gustog maslinovog ulja, iz mešovite je francusko-jevrejsko-marokanske porodice.

Nedaleko od nas, na plaži koja je ogledalo današnje Francuske, naročito su raznolike ženske pojave. Neke su u dugačkim platnenim haljinama, s maramama koje im pokrivaju glavu, druge su u bikiniju ili toplesu. Među njima je i nekoliko vrlo mladih devojaka u haljinama ispod kojih nose crne trikoe koji im pokrivaju ruke i noge, s maramama po poslednjoj modi u zemljama u kojima važe šerijatski zakoni.

Uglavnom dolaze iz istočnog predgrađa Marselja, poznatog po okršajima mladih s policijom. „Mladi” su u politički korektnom žargonu francuskih političara mladići iz prigradskih geta u kojima je nezaposlenost viša od nacionalnog proseka. Među njima je veliki broj onih čiji su roditelji došli u Francusku kao imigranti.

Broj pristalica političkog islama u ovim predgrađima je rastao poslednjih godina gotovo proporcionalno s rastom nezaposlenosti.

Za razliku od svojih vršnjakinja s druge strane Mediterana, među kojima se mnoge bore da se oslobode marama i odeće koju smatraju simbolom potčinjenosti i konzervativnih i represivnih režima, devojke iz francuskih predgrađa svoju odeću ističu s izvesnim ponosom. Iako se liberalni Francuzi i drugi Evropljani zgražavaju pred ovom sve češćom pojavom i govore o društvenoj regresiji i povratku u srednji vek, reč je o sasvim modernoj pojavi. Isticanje verske pripadnosti u francuskim školama, u zemlji koja se diči republikanskim vrednostima, do pre samo nekoliko godina bilo je nezamislivo. Oni koji bi se u školskim klupama pojavili s hidžabom, kapama ili krstićima nailazili su na podsmeh vršnjaka. Isticanje verskih obeležja, koje je zabranjeno u državnim institucijama, danas je gotovo uobičajeno. Zabrane tu ne pomažu.

Jačanje političkog islama i njegovih radikalnih derivata često je povod da intelektualci, poput francuskog filozofa Andrea Gluksmana, lamentiraju o gubitku (francuskog) identiteta, ugroženosti tradicionalnih vrednosti, sekularnih principa, neuspehu modela integracije. Pozicija Gluksmana i drugih nekadašnjih ultralevičara koji su se vremenom našli u suprotnom, desničarskom taboru, ne razlikuje se mnogo od američkih konzervativaca koji svoje ratove predstavljaju kao borbu za zapadne vrednosti i civilizaciju.

Rezultat je postepeno zatvaranje evropskih društava, podizanje nevidljivih zidova između imigranata i starog kontinenta, njihovo razvrstavanje na podobne i nepodobne i, kao posledica, produbljivanje verskih i kulturnih razlika. Time se hrani francuska i evropska ultradesnica, koja u svojim nastupima „bez kompleksa traži da se otkrije istina koja se krije od građana”, poziva se na „podatke” i „statistike” kako bi dokazala da je reč o najezdi naroda koji ugrožavaju „naše vrednosti i kulturu”. Pobornici teze o najezdi muslimana ne prave razliku između islama i političkih pokreta koji se pozivaju na islam i ne prihvataju da uzroci ove radikalizacije imaju veze s evolucijom evropskih društava, koja su dugo bila otvorena za imigrante sa svih kontinenata, ali u kojima rasizam i diskriminacija nikad nisu iskorenjeni. Revolt protiv takvog „stanja stvari” ne dolazi od prve generacije imigranata, koja najčešće uloži ogroman trud kako bi se integrisala. Ovaj bunt je karakterističan za drugu ili treću generaciju, onu koja je odrasla i školovala se u Francuskoj na idealima slobode i jednakosti, koja je bila u stanju da uoči da njihova boja i poreklo i te kako igraju ulogu kada traže stan ili posao. Njihova radikalizacija podstaknuta je ekonomskom krizom koja ih ostavlja na marginama društva i globalizacijom koja im omogućava da prate dešavanja u svetu i da se preko interneta uključe u zajednicu istomišljenika, koji su skloni da krize na Bliskom istoku i u Africi posmatraju kao postkolonijalne ratove koje moćni i bogati Zapad vodi protiv potlačenih i siromašnih muslimana. Mali broj njih tako postaje plen radikalnih islamskih pokreta koji regrutuju fanatike po svetu za svoje „svete ratove”. Na taj način izjednačavaju se pozicije onih koji svet dele na dobre i loše momke, satanske i odmetničke države, vernike i nevernike, svete ratnike i teroriste. 

Komеntari7
08b85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Др Ивана НиколићМишковић
Primedba na komentar čitaoca pod " @ Ana Otasevic": A STA bi to Ana Otašević, ova ZAISTA sjajna novinarka, PO VAMA onda trebala da piše? Da izmislja nekakvu drugu socijalnu situaciju u Francuskoj dok OVA SADAŠNJA I TE KAKO ODSLIKAVA istovetno stanje u ostalim državama EU da biste VI mogli " nesto drugo " da pročitate? Ovde se radi O DRUŠTVENOJ ISTINI i samo ISTINI pa bilo da je Vi VEĆ POZNAJETE ili ne..... A NAMA se tako OTVARAJU OČI o stanju socijalno-društvenih odnosa u tako za nas " značajnoj" Ujedinjenoj Evropi. Hvala novinarki Ani Otašević da nam u svojim člancima u " Politici" o TOME piše i tako nas izveštava o realnom stanju ( koje je Vama očigledno poznato ali NAMA NIJE!) ! Novinarsko umeće Ane Otašević je kao svako najkvalitetnije (francusko) vino: što više piše i izveštava to su njeni članci boljeg kvaliteta i istinitiji ! Hvala NIP " POLITICI" na kvalitetnim dopisnicima !
@Ana Otasevic
Previse crno-belo gledanje na kompleksne probleme u Francuskoj. Po ideoloskoj intonaciji ono je leve provencijacije, desno gledanje je ono koje zastupa Nacionolni Front pod vodjstvom Mari LPen, dobar deo polu-raspadajuceg UMP-a, odnosno klasisna desnica, koje je uglavnom potpuno suprnotno levom....Od vas vise ocekujem analizu ovih mejnstrimova, koja bi bila daleko potpunija i manje pristrasna u ideoloskom smislu. To sto vi pisete mogu da procitam i u njihovim novinama, vidim u njihovim tv emisijama i sl. Ucinite malo veci napor. Pozdrav iz Pariza.
Dr Jela Bisic
SZO je ozvanicila u svim svojim dokumentima i studijama da je pripadanje manjini(bilo kakvoj)najvzniji stresni faktor za nastajanje svih hronicnih oboljenja.Covek je drustveno bice,i voli da bude isti sa razlicitostima(individualnim)i totalno shtrchanje od okoline,pogotovo u vaznim stvarima,uopste mu ne prija.Nepoznavanje jezika sredine npr vrlo smeta-ne mozete da se svadjate i raspravljate,meni je to bilo najteze.Prosto vam srce puca oD ljutnje i besa-a nista ne mozete da kazete.Kada su razlike male i ne ticu se bitnih stvari(za jednu od strana)mozete da se pretvarate i maskirate.Kada su razlike velike,ili postoji obicaji koje su potpuno suprotni-mozete da se u javnosti pretvarate-ili da se zatvorite u kucu.Ako mozete.
Zoran Zoran
Slozne, jake, uporne kulture opstaju i pobedjuju. Ma kakve da su. Niko nikom nije kriv.
Valsimot Valsimot
Ma to je u Ferancuskoj, i nije samo njihova briga. Bez protivljenja sto su tu, kod nas Kinezi. Ali, koliko ih ima, gde spavaju, sta jedu, gde se lece i sahranjuju? Gde, vec stasali idu u skolu? Kakva im je to ekonomija ovde? I tako dalje?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja