utorak, 23.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:39

Nemamo višak proizvoda

Autor: Miroslav Parovićpetak, 29.08.2014. u 15:00

Tokom prošle nedelje iz medija smo saznali da je EU Srbiji uputila diplomatski demarš s porukom kako nije moralno da koristimo trenutnu situaciju u vezi sa međusobnim sankcijama EU i Rusije. U prevodu, EU od Srbije traži da ne iskoristi tržišnu priliku koja se stvorila i da firme koje posluju u našoj zemlji ne uzmu profit koji bi eventualno mogle da stvore na tržištima Ruske Federacije i drugih država koje su Carinskom unijom vezane za nju.

Prema mom mišljenju ovo je znak da prisustvujemo početku kraja EU, barem one EU kakvu smo znali (ili smo je zamišljali) do sada.Jer kada neka grupacija krene da se ponaša tako da ruši osnove na kojima počiva (a sloboda tržišta i preduzetništva su temelji EU) onda je to siguran znak da je toj grupaciji došao kraj.

No, da za trenutak ostavimo EU i okrenemo se situaciji u Srbiji. Na demarš naš državni vrh odgovorio je pozitivno, odnosno država se obavezala da neće podsticati izvoz iz Srbije u Rusiju. Svakako bi se dalo diskutovati o ovakvoj odluci državnog vrha, ali težište problema nije na ovoj u osnovi lošoj odluci, već na činjenici da Srbija u ovom momentu i nema mehanizme kojima bi mogla da pomogne privredi da iskoristi priliku koja se otvorila.

Hajde da analiziramo šta je to potrebno da bi se osvojilo neko tržište. Za početak mora se imati višak proizvoda i onda se on plasira na strana tržišta. Srbija danas ima nivo industrijske proizvodnje negde pedeset procenata od one koju smo imali 1989. godine. Takođe, posle gotovo deceniju i po tranzicije kroz koje su nas vodile sve postpetooktobarske vlade vodeći nas iz reforme u reformu, Srbija nije uspela da postigne ni nivo proizvodnje iz 1998. godine, a podsećanja radi to je bila godina sankcija i praktično predratnog stanja. Poljoprivredna proizvodnja koja bi mogla da nam bude izvozni adut je takođe podbacila ove godine, što zbog vremenskih uslova što zbog decenijskog nemara. Podsećanja radi, Srbija danas ima stočni fond na nivou 1910. godine, a nivo prinosa po hektaru je niži negoli što su ga naši paori imali pre četvrt veka. Datako kažem i to je nama naša tranzicija dala. Dakle, pre svega Srbijanema višak proizvoda koji može da izveze i da bi uopšte mogli i da razmišljamo o osvajanju bilo kog tržišta mi prvo treba da se pozabavimo time da konačno kao društvo i država počnemo da proizvodimo nešto.

Druga važna stvar koja se mora imati ukoliko se želi povećanje izvoza jesu razvojna banka i fondovi koji podstiču privredu. Srbija danas praktično ne kontroliše finansijski sistem jer na našem tržištu posluju samo strane (komercijalne) banke, a one nisu previše zainteresovane za kreditiranje strateških razvojnih projekata, već svoje poslovanje mahom zasnivaju na kreditima za masovnu upotrebu („laki keš”). Stoga je neophodno da se pod hitno osnuje Razvojna banka Srbije koja bi bila u državnom vlasništvu i preko koje bi se subvencionisanim kreditima ciljano pomagalo privrednoj i poljoprivrednoj proizvodnji.

Treća stvar koja je važna za podsticanje izvoza jeste podizanje kursa evra. Naime, Srbija već godinama održava kurs evra veštački na niskom nivou i time sa jedne strane troši devizne rezerve, dok sa druge veoma nepovoljno utiče na domaću proizvodnju.

Dakle, nemoj da lažemo sebe, Srbija trenutno nema nikakve mogućnosti da poveća izvoz bilo gde. Ono što Srbija danas može i mora da uradi jeste to da nikako ne uvede sankcije Rusiji, ali i da još odlučnije krene u bilateralne dogovore sa pojedinačnim državama EU.

Očigledno je da evropski narodi sve više uviđaju pogubnost briselskog koncepta EU i da žele da se redefinišu odnosi na tlu Evrope. I u suštini, naša najveća šansa kao naroda i države je u tome da budemo deo novog dogovora na tlu Evrope. Obrisi tog dogovora su se najbolje videli u odnosu Austrije, Mađarske, Italije i Slovenije po pitanju „Južnog toka”, gde su sve ove države veoma jasno stavile do znanja da nipokoju cenu neće odustati od tog projekta.


Komentari7
27c38
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

predrag petrovic
U redu, imamo potencijala da zadovoljimo potrebe domaćeg tržišta, ako stavimo u odnos proizvodne kapacitete i broj stanovnika i to je to. Ali g-din Miroslav Parović je u pravu: Šta je sa viškom proizvoda i koji su naši izvozni aduti kojima bi mogli poboljšati spoljnotrgovinski bilans?! Jednostavno, moramo tu spoljnotrgovinsku politiku podići na mnogo viši nivo. Japan koji ni iz čega stvara vrhunske proizvode i sve čini sa ''štelovanjem'' jena kako bi mogao što više da izveze, treba da nam bar malo bude paradigma. Naravno, ne možemo se nikako porediti sa njima, ali kopirati ideje i učiti od njih, možemo.
Bankar Dijasporac
Razvojna banka u drzavnom ili poludrzavnom vlasnistvu je nuzna zbog spustanja kamata u finansiranju privrede ali ujedno i za obezbjedjivanje stednje koju danas ljudi drze u inostranstvu ili kao zemljoradnici - u slamaricama. Kako stvoriti nesto sto nece podleci kradji i korupciji? Jednostavno. Kao kadar dovesti nase ljude iz dijaspore, koji imaju pozamasan CV iz bankarskog i finansijskog sektora i koji su finansijski rijeseni (nece imati potrebu da kradu). Ujedno kao dio plate dati akcije te iste banke koje ce biti zakljucane 3-5 godina, zbog cega ce morati da se trude. Ti ljudi bi dosli sa internacionalnim znanjem i mrezom poznanstava, koje niko u Srbiji - pa ni Mica Diploma kao ni onaj Shaban sa Bankarske "Akademije" nemaju. U pitanju je volja da se nesto napravi a da se na tome ne krade.
Samir Aslani
Ponovo priča o razvojnoj banci koja bi objektivno gledano bila politička jer bi ponovo novac neko mogao a neko ne bi mogao da dobije. A što se tiče banaka one u Srbiji igraju na sigurno daju kredite državi jer je ona najbolji dužnik, a što se tiče keš kredita niko nas ne tera da uzmemo kredit. Problem je što se ovde kredit uzima da se "živne", ode na odmor sredi kuća ali ja ne vidim da postoji preduzetnički potencijal. Sve se svodi kupi po 2 i prodaj ako možeš po 6 i tu se završava ekonomska logika u Srbiji. A što se proizvodnje tiče postoji ona izreka proizvod je dobar ako ima nemačku izdržljivost, italijanski dizajn i kinesku cenu. Što se tiče poljoprivrede seljak u Srbiji više vremena provede putujući od njive do njive nego na samim njivama. A kurs, nije problem da on bude 200 za evro ali da se ne podignu plate ali to je siguran put u anarhiju jer nijedna vlada ne bi odolela pritisku da poveća plate i penzije i onda imamo inflaciju a znamo kako smo prošli s inflacijom prošli put.
Зоран Марковић
Ми смо рекли да нећемо ПОДСТИЦАТИ извоз, што значи, извозићемо колико можемо.
mica prica
Odlican tekst.Kratko ,jasno,tacno. Vestacki jak Dinar unistava domace izvoznike a nagradjuje strane banke I uvoznike. Posledicne visoke Dinarske kamate su najvise na svetu.Koncentrisati se na poljoprivredu. Srbija se sistematski unistava I to se pod hitno treba zaustaviti ili cemo izgubiti drzavu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja