sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 31.08.2014. u 15:00 Dragan Vukotić

Progresivno oporezivanje je dobra ideja

(Фото Р. Крстинић)

Branko Milanović je jedan od vodećih svetskih eksperata za oblast društvene nejednakosti. Tokom karijere radio je na vodećim svetskim univerzitetima i finansijskim institucijama poput Svetske banke a danas je profesor na Gradskom univerzitetu u Njujorku. Doktorirao je na temu nejednakosti 1987. u Beogradu, u trenutku kada je govorenje i pisanje o društvenom raslojavanju bilo tabu tema u socijalističkoj Jugoslaviji. Njegova knjiga „Bogati i siromašni – kratka istorija globalne nejednakosti” objavljena na engleskom jedna je od najuticajnijih studija iz ove oblasti.

U razgovoru za „Politiku” objašnjava da je kao proizvod narasle nejednakosti verovatno došlo do smanjenja srednje klase u Srbiji. „Ona socijalistička srednja klasa se izgubila, a po podacima iz 2005. vidimo da je do raslojavanja došlo još od vremena sankcija i Slobodana Miloševića. Veliki broj ljudi je otišao na minimalac ili je izgubio posao dok je veoma mali broj u tom periodu uspeo da postane uspešni preduzetnik. Tako se dogodilo da je nestala socijalistička srednja klasa, a da se kapitalistička srednja klasa nije formirala.”

Sem nejednakosti unutar jedne zemlje,ovim fenomenom se bavite i na globalnom nivou. Napisali ste svojevremeno da je 1904. dohodak u Nemačkoj bio 3,5 puta veći nego u Srbiji, a da je taj odnos zadržan i danas, 110 godina kasnije. Da li je u tom smislu 20. vek izgubljen za Srbiju?

U neku ruku jeste jer Srbija nije uspela da se približi razvijenim zemljama zapadne Evrope. Pre sto godina je bila među najnerazvijenijim zemljama na kontinentu, a i danas je na istom mestu. Realna distanca u odnosu na Zapad ili na konkretno Nemačku ostala je manje-više neizmenjena. Ipak, ne možemo posmatrati 20. vek kao jednu monolitnu celinu jer je bilo dobrih perioda, poput onog od 1950. do 1980. To je vreme u kom je Jugoslavija i Srbija kao njen deo imala veoma dobar privredni rast i približila se ozbiljnim zemljama. Onda smo imali katastrofalan period od 1990. do 2000. pa posle toga imamo jedan prilično „mrljav” period – nije katastrofalan ali nije ni naročito uspešan.

Za razliku od neoliberalne škole ekonomskog mišljenja, kada govorite o nejednakosti ukazujete da tržište nije jedini faktor koji određuje ovaj fenomen. Tu su, kažete, socijalni faktori na koje je moguće uticati...

Jedan od razloga zašto je naročito na Zapadu opala srednja društvena klasa leži upravo u mehanizmima socijalne zaštite. Država blagostanja koja se manifestuje kroz sistem penzija, nadoknada za decu i slično pre 30 godina u Evropi je bila jača nego danas. Situacija kod nas je veoma slična, doduše iz potpuno drugačijih razloga. Nekad ste u socijalizmu imali celokupnu socijalnu zaštitu koja je bila oslonjena na preduzeće, a kasnije je zbog drastičnog pada zarada, privatizacije i dolaska kapitalizma taj deo socijalne zaštite skoro u potpunosti nestao. Moram da kažem da je delimično nestao i zbog toga što je bio teško održiv jer kada imate ogroman pad dohotka kao kod nas onda veoma teško možete da zadržite socijalnu zaštitu. Imamo neverovatan fenomen da je broj penzionera veći nego broj zaposlenih i za tako uslovno rečeno lošu strukturu stanovništva ne možete imati nekakvu naročitu socijalnu zaštitu.

Da li vam u tom svetlu izgleda da je dobra politika štednje Vlade Srbije ili bi bilo bolje da se okrenemo merama podsticaja privrede? Čini se da će najveće posledice stezanja kaiša trpeti najsiromašniji slojevi čime će se dodatno produbiti jaz društvene nejednakosti.

Da bismo vodili neku aktivniju politiku imamo veoma limitirane mogućnosti. Da bismo to mogli da priuštimo moramo da imamo stalni priliv novca iz inostranstva, a to ne može da traje beskonačno. Mislim da je broj podsticajnih mera koje Vlada Srbije može da preduzme veoma ograničen, kao što je slučaj i kod drugih malih zemalja. Verovatno je da će se jaz između bogatih i siromašnih produbiti, ali nisam potpuno siguran da će posledice mera štednje snositi samo najsiromašniji slojevi. Penzioneri nisu sloj koji je potpuno homogen. Imate penzionere koji su na minimalcu i one koji imaju relativno visoke penzije, pogotovo kada ih uporedite s platama koje njihova deca imaju kao zaposleni. U isto vreme imate veoma mnogo ljudi koji su nezaposleni, mnogo mladih, sve su to pojavni oblici kritične stope nezaposlenosti od 22 odsto. Ne vidim da će mere štednje poboljšati situaciju po pitanju nejednakosti, ali ne verujem da će doći do njenog dramatičnog povećanja. Ono što može da bude jeste da dođe do pada dohodaka ali nisam siguran da će taj trend pogoditi samo siromašne slojeve. Naravno, još jedna mogućnost je progresivno oporezivanje bogatih.

Upravo taj pristup je jedna od glavnih ideja knjige „Kapitalizam u 21. veku” Tome Piketija koja izazvala pravu buru u stručnoj javnosti. Vi ste prvi napisali kritiku ove knjige na engleskom jeziku. Šta mislite o Piketijevoj ideji o progresivnom oporezivanju?

Mislim da je progresivno oporezivanje apsolutno ključno. U zapadnim zemljama se stopa poreza kojom se oporezuje najbogatiji sloj stanovništva u poslednje vreme dosta smanjila. U Srbiji imamo jedan sistem koji nije progresivan. Većina naših poreza dolazi od oporezivanja plata, a mnogo manje od kapitala i imovine. Piketijeva ideja o porezu na kapital, to jest porezu na imovinu, jeste ostvariva. To je jedna od ideja koje bi uticale na povećanje prihoda države i na smanjenje nejednakosti.

Da li taj koncept narušavaju takozvani poreski rajevi? Znamo da veliki broj bogataša porez ne plaća u matičnoj zemlji.

To jeste problem. Nova istraživanja pokazuju da se osam posto ukupnih finansijskih sredstava sveta nalazi u tim „poreskim rajevima”. To je problem čak i za Srbiju. Kao što smo videli s vremena na vreme, kada neko od tajkuna zapadne u probleme i bude hapšen ili pobegne onda otkrivate da svi oni imaju neke firme registrovane na Kajmanskim ostrvima, Bahamima, Kipru... Onda su tu neke strašno mutne transakcije čiji cilj je naravno izbegavanje poreza.

Tajkuni koje pominjete su u Srbiji u jednom trenutku maltene proglašeni svojevrsnim državnim neprijateljima, a sada se pominju kao moguća kadrovska rešenja za rukovodeća mesta u najvećim državnim gubitašima. Koliko vam je ta ideja bliska, ima li sličnih slučajeva u svetu?

U nekim zemljama tajkuni su preuzeli i države. Ako se setimo Berluskonija koji je bio premijer Italije, u Tajlandu je Šinavatra bio premijer, a sad u Ukrajini imamo tajkuna Porošenka na mestu predsednika zemlje. Dakle, tih slučajeva je bilo. Za ideju da tajkuni preuzmu državna preduzeća ne mogu reći da nije interesantna jer oni verovatno imaju neke sposobnosti menadžerskog tipa. Moguće je da neko želi da postane više društveno prihvaćen na taj način što bi obavio taj posao ili bio koristan, a da nema neki direktni lični interes jer je jednostavno već dovoljno bogat. Postoji ta mogućnost, ali ja ne poznajem nikoga od tih ljudi i ne znam kakve su njihove menadžerske sposobnosti i ne znam da li bi se prihvatili tog posla iz želje da pomognu ili imaju neke lične interese.

Napisali ste da to koliki će neko da zarađuje 60 odsto određuje mesto rođenja, a dodatnih 20 odsto milje iz kojeg čovek dolazi odnosno čime mu se bave roditelji. Da li to možemo čitati kao dokaz o prilično ograničenim mogućnostima pokretljivosti na društvenoj lestvici?

Ti podaci se odnose na ceo svet i ne govori se više o stanju unutar jedne zemlje. Kada se uzme u obzir globalna slika vaš dohodak će 60 odsto zavisiti od prosečnog dohotka zemlje odakle ste, i možda dodatnih 20 odsto određuje to da li su vam roditelji bogati ili siromašni. To jeste jedan prilično pesimistički zaključak jer pokazuje da na globalnom nivou vaš dohodak je u velikoj većini slučajeva već određen kada ste rođeni. Vaša ekonomska mobilnost tako najviše zavisi od toga da li je vaša zemlja uspešna ili nije. Kada pogledamo primer Srbije, da je zemlja zadržala trend stope rasta koji je imala između 1950. i 1980. godine današnji bruto društveni proizvod (BDP) bi bio na nivou između Portugalije i Španije, odnosno tri puta veći nego danas. U stvarnosti, došlo je do pada dohotka i on je danas na nivou iz 1970-ih godina.

Budući da poznajete rad jedne od vodećih svetskih finasijskih organizacija možete li da nam kažete koliko je utemeljen strah u Srbiji da će MMF, Svetska banka i drugi da nas gurnu u dužničko ropstvo?

Situacija je komplikovana jer Srbija u tom smislu zaista nema neki veliki manevarski prostor. Vas niko ne tera da ta sredstva uzimate, ali ona su u principu, po kamatnoj stopi povoljnija nego što bi Srbija pozajmljivala na finansijskom tržištu. Kod nas je pravi problem bacanje novca. Imate situaciju da se krediti dogovore ali onda se ne „povlače” i onda se plaćaju kamatne stope na novac koji još niste uzeli. To je dakle problem neorganizacije što je bio slučaj i u ranijim periodima pa se neki od tih kredita možda plaćaju i suviše skupo. Naš problem je bio i ostao nedovoljna koordinacija i nedovoljno profesionalno znanje. Zbog toga smo izgubili ogromne pare a jedan od primera je slučaj metroa u Beogradu. Metro se gradi ali se određena faza posla ne završi. Prolazi vreme i polako propada ono što je urađeno pa je onda potrebno ponovo raditi isti posao i platiti dvostruko. Neznanje, nekoordinacija i nedovoljna profesionalnost dovode do loših odluka čije posledice nažalost ne plaćaju oni koji su ih doneli nego narod i poreski obveznici.

Zbog krize u Ukrajini Srbija se našla negde između istoka i zapada. Koliko je pozicija neutralnosti održiva sa ekonomskog stanovišta?

Mislim da je za nas pristup političke i ekonomske neutralnost ne samo najbolji nego i jedino moguć. Bilo kakva politika koja bi išla na jednu ili na drugu stranu bila bi apsolutno pogubna za nas. Tragično je da se Srbija nalazi u situaciji koja podseća na onu iz 1939. kad ste imali pritisak Nemačke oko Trojnog pakta, a s druge strane pritisak Engleske da Srbija kaže „ne” Nemačkoj, što je na kraju naravno rekla s posledicama koje znamo. Ma koliko to možda izgledalo trivijalno mislim da je politika i ka zapadu i ka istoku jedina politika koju možemo da vodimo.

Veoma ste aktivni na Tviteru. Komentarišete različite fenomene pa ste jednom napisali da vas međunarodno pravo danas podseća na tridesete godine prošlog veka jer jake države mogu da prekrajaju granice drugih zemalja po svom nahođenju...

To je odraz činjenice da su neke velike sile uvidele da nije u njihovom interesu da poštuju odredbe međunarodnog prava, za razliku od malih zemalja. Nemamo neka preterano dobra međunarodna pravila, ali neka osnovna „pravila igre” ipak postoje i datiraju još od Lige naroda. Ona u suštini zabranjuju napade na zemlje od strane drugih zemalja. Presedan je bio s napadom na SR Jugoslaviju kada nije bilo odluke Saveta bezbednosti UN, pa onda još veći presedan, jer se radilo o strašnom ratu čije posledice danas vidimo, s napadom Amerike i Velike Britanije na Irak koji je isto bio potpuno nelegalan. Onda je bila situacija s Libijom kada je postojala odluka SB UN, ali se otišlo mnogom dalje od toga. Sada imamo potpuno nelegalnu aneksiju Krima od strane Rusije što je povratak u tridesete godine gde jedna zemlja može da uzme teritoriju drugoj zemlji.

Komentari33
20925
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

СА РЕЧИ НА ДЕЛА
Сви грађани знају да држава функционише уз помоћ пореза и да је најправичније прогресивно опорезивање (ко има више, плаћа већи порез). Међутим то не одговара тајкунима и транге-франге "бизнисменима". Надајмо се да су у власти јачи поштени политичари, од оних које финансирају тајкуни.
Србин Емирати
А неопорезивање још боља.
Biljana N
NECU DA PLACAM POREZ!!NIKAKAV!! Dosta je moja generacija dala ovoj drzavi,mladost,zdravlje,zivote..Mi smo se borili za ovu zemlju,svoje mesto pod suncem..dok je njih nekolicina krala,koristila rupe u zakonu a sada su vec u sprezi sa vlastima pa kreiraju zakone koji njima odgovaraju.Za sta ja placam porez?Da bi neko na izmisljenom radnom mestu u izmisljenoj agenciji koja nista ne radi,dobijao odlicnu platu!Ne dam!Prvo neka drzava smanji administrativni aparat,privilegije i zacepi rupe u zakonu pa onda ce od mene naplatiti neki porez.Dogovoricemo se koji..jer ja ipak nisam odrasla u Danskoj i imala srecno detinjstvo pa ne moze ni porez biti kao u Danskoj..A sve drugo je prica samo price radi.
treci put
Jedna ispravka - naslov knjige francuskog ekonomiste Piketija je Kapital u 21. veku, a ne Kapitalizam. Inace, njegov kljucni zakljucak u pomenutoj knjizi je da su, u proteklim decenijama, dividende (deo ostvarenog profita firme koji se isplacuje akcionarima), kao i profiti firmi rasli visestruko brze od privrednog rasta zemalja. Zato se, kao i mnogi drugi strucnjaci, zalaze za fiskalnu optimizaciju na svetskom nivou na dobit (kao i imovinu), kako bi se, izmedju ostalog, stalo i na put velikim transnacionalnim kompanijama koje cesto, koristeci fiskalne rajeve, uspevaju da smanje svoje poreze na 0. Medjutim, to je za sada utopija. Tim pre sto se u Transatlantskom ugovoru, koji se trenutno pregovara, iza ledja javnosti, izmedju EU i USA, ukljucujuci i Kanadu, uopste ne pominje ni jedno normalno operezovanje finansijskih transakcija, a kamoli progresivno. Buduci taj ugovor obuhvata skoro 50% svetskog bruto unutrasnjeg proizvoda, zaista se pruza izvaredna prilika za vecu fiskalnu pravdu.
KOMUNISTA Uvek
Dragoslav N. | 01/09/2014 11:55 i 321A, slazem se s vasim misljenjem. Cim neko ko radi na Zapadu, posebno u SAD, znamo unapred na ciju vodenicu navodi vodu. Hvala

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja