četvrtak, 28.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 01.09.2014. u 15:00 Zo­ran Ra­do­va­no­vić

Ebo­la ugro­ža­va ha­dži­luk

Ho­do­ča­šće u Me­ku (ha­dži­luk) pra­star je obi­čaj, upra­žnja­van to­kom bar tri mi­le­ni­ju­ma, ali se sa­mo za mu­sli­ma­ne ve­zu­je od 630. go­di­ne na­še ere, ka­da je sve­ta me­sta po­ho­dio pro­rok Mu­ha­med sa svo­jim sled­be­ni­ci­ma. To je je­dan od pet stu­bo­va isla­ma. Oče­ku­je se da sva­ki ver­nik ko­me zdra­vlje i fi­nan­sij­ske pri­li­ke do­pu­šta­ju bar jed­nom u ži­vo­tu is­pu­ni ovu svo­ju sve­tu du­žnost.

Po­sto­je sku­po­vi na ko­ji­ma se oku­pi i ve­ći broj lju­di. Re­kord no­si Svet­ska iz­lo­žba (Eks­po) 2010. u Šan­ga­ju ko­ja je, pre­ma bro­ju pro­da­tih ula­zni­ca, to­kom šest me­se­ci odr­ža­va­nja ima­la 72 mi­li­o­na po­se­ti­la­ca. Ha­dži­luk je, me­đu­tim, vre­men­ski sa­bi­jen u pet ob­red­nih da­na i, za raz­li­ku od sve­tov­nih i dru­gih ver­skih ma­ni­fe­sta­ci­ja, va­ži za naj­mno­go­ljud­ni­je re­dov­no oku­plja­nje u jed­no­go­di­šnjim in­ter­va­li­ma (tač­ni­je, u raz­ma­ku od 354 da­na, ko­li­ko tra­je mu­sli­man­ska go­di­na).

Zbog vre­men­skog i pro­stor­nog gru­pi­sa­nja vi­še mi­li­o­na lju­di, ha­dži­luk pred­sta­vlja po­se­ban iza­zov za zdrav­stve­nu slu­žbu. Pre dve go­di­ne je broj ha­dži­ja pre­ma­šio tri mi­li­o­na, ali su pro­šle go­di­ne, zbog stra­ha od ko­ro­na­vi­ru­snog bli­sko­i­stoč­nog re­spi­ra­tor­nog sin­dro­ma (en­gle­ski akro­nim je MERS-CoV), sa­u­dij­ske vla­sti pre­po­lo­vi­le broj do­zvo­la iz­da­tih svo­jim gra­đa­ni­ma (sa­mo 700.000), a za stra­ne dr­ža­vlja­ne su kvo­tu spu­sti­le is­pod 1,4 mi­li­o­na po­se­ti­la­ca. Ovo­go­di­šnju po­se­tu ugro­ža­va do sa­da naj­ve­ća epi­de­mi­ja ebo­le u za­pad­noj Afri­ci, pa se oče­ku­je još re­strik­tiv­ni­ji pri­stup iz­da­va­nju vi­za. In­di­ka­tiv­no je da je Olim­pij­ski ko­mi­tet u po­sled­njem tre­nut­ku za­bra­nio uče­šće tak­mi­ča­ri­ma iz de­la sve­ta za­hva­će­nog ebo­lom na Olim­pi­ja­di mla­dih, ko­ja je 16. av­gu­sta po­če­la u Ki­ni. Sa­da je na sa­u­dij­skim vla­sti­ma da do po­čet­ka ok­to­bra, ka­da po­či­nje ovo­go­di­šnji ha­dži­luk, od­lu­če ka­kav će stav za­u­ze­ti pre­ma (ne)že­lje­nim go­sti­ma iz za­pad­ne Afri­ke.

Sto­le­ći­ma je po­se­ban iza­zov pred­sta­vlja­lo du­go­traj­no pu­to­va­nje do Me­ke. Umi­ra­lo se od is­cr­plje­no­sti, gla­di i že­đi, ka­ra­va­ne su u pu­sti­nji na­pa­da­li raz­boj­ni­ci, a la­đe su pljač­ka­li gu­sa­ri. Ipak se is­tra­ja­va­lo.

Od dru­ge po­lo­vi­ne pro­šlog sto­le­ća sve če­šće se do sve­tih me­sta sti­že avi­o­nom. Ove je­se­ni, zbog ne­mi­ra na pod­ruč­ju Bli­skog is­to­ka, to će bi­ti do­mi­nan­tan put pre­vo­za za sve či­je je po­la­zi­šte van Ara­bij­skog po­lu­o­str­va. Epi­de­mi­o­lo­ški gle­da­no, to je do­bro, jer se is­klju­ču­je za­ra­ža­va­nje to­kom pu­ta (se­ti­mo se da su nam 1972. na­še ha­dži­je une­le ve­li­ke bo­gi­nje iz Ira­ka).

Zdrav­stve­ni ri­zi­ci ni­su ogra­ni­če­ni sa­mo na za­ra­zne bo­le­sti. Fi­zič­ki na­por i uz­bu­đe­nje uči­ne da mno­ge po­go­di in­farkt i šlog, ver­ski za­nos do­ve­de do stam­pe­da s ga­že­njem i gu­še­njem lju­di (sa­mo 2006. u jed­nom na­le­tu po­ma­me broj žr­ta­va je me­ren sto­ti­na­ma), a u let­njim me­se­ci­ma če­tvo­ro­ci­fren broj ho­do­ča­sni­ka od­ne­se de­lo­va­nje vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, pre sve­ga to­plot­ni udar.

Naj­ve­ću opa­snost ipak pred­sta­vlja­ju mi­kro­or­ga­ni­zmi. Ra­ni­je su to bi­le crev­ne za­ra­ze, pa je, uz di­zen­te­ri­ju i tr­bu­šni ti­fus, to­kom po­sled­nja sko­ro dva ve­ka na­ro­či­ti strah iza­zi­va­la ko­le­ra, a da­nas pre­te­že va­žnost re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja. Do pro­me­ne su do­ve­le ri­go­ro­zne me­re kon­tro­le kva­li­te­ta pi­ja­će vo­de i hra­ne, dok je za­ra­ze ko­je se pre­no­se va­zdu­hom i di­rekt­nim kon­tak­tom mno­go te­že spre­či­ti. Ret­ko je na­ći po­vrat­ni­ka s ha­dža ko­ji bar ne­ko­li­ko da­na ne šmrk­će, ka­šlje ili ki­ja.

Zdra­vlje ho­do­ča­sni­ka bi bi­lo mno­go ugro­že­ni­je da sa­u­dij­ske vla­sti ne pri­me­nju­ju naj­no­vi­ja na­uč­na do­stig­nu­ća, po­seb­no sa­vre­me­ne vak­ci­ne, u ci­lju spre­ča­va­nja i su­zbi­ja­nja za­ra­za, ali i svih dru­gih ma­sov­nih po­re­me­ća­ja zdra­vlja, uklju­ču­ju­ći po­vre­de. Po­la­ze­ći od bez­bed­no­sti uče­sni­ka, od­stu­pi­lo se od kru­tih dog­mi, pa je do­zvo­lje­no da se to­kom vi­še­ča­sov­nog sed­mo­krat­nog obi­la­ska Ća­be i pra­te­ćih ak­tiv­no­sti pi­je vo­da (ali ne i da se je­de, ma­da za di­ja­be­ti­ča­re od­stu­pa­nje od uobi­ča­je­nog rit­ma is­hra­ne mo­že da bu­de opa­sno).

Uzor­na or­ga­ni­za­ci­ja i strik­tan epi­de­mi­o­lo­ški nad­zor to­kom ha­dža pred­sta­vlja­ju pri­mer ko­li­ko se ra­zum­nim od­lu­ka­ma sma­nju­ju opa­sno­sti obo­le­va­nja, po­vre­đi­va­nja i umi­ra­nja. Kao znak uva­ža­va­nja bo­ga­tog sa­u­dij­skog is­ku­stva, ta ze­mlja je od­re­đe­na za se­di­šte Spe­ci­ja­li­zo­va­nog cen­tra za ma­sov­na oku­plja­nja (ne sa­mo za hadž), a Ge­ne­ral­na skup­šti­na Svet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je je 2012. go­di­ne oba­ve­za­la ze­mlje čla­ni­ce na sa­rad­nju sa ovim cen­trom ra­di za­šti­te zdra­vlja to­kom ma­sov­nih oku­plja­nja. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma po­sto­je ne­iz­be­žni ri­zi­ci, ali je na me­đu­na­rod­noj na­uč­noj sa­rad­nji da ih sve­de na naj­ma­nju mo­gu­ću me­ru.

ZAŠTITA

Oba­ve­zne vak­ci­ne (bez do­ku­men­ta o vak­ci­na­ci­ji ni­je do­zvo­ljen do­la­zak):

– pro­tiv me­nin­go­kok­nog me­nin­gi­ti­sa (za­pa­lje­nja mo­žda­nih ovoj­ni­ca iza­zva­nog bak­te­ri­jom me­nin­go­kok)

– pro­tiv žu­te gro­zni­ce (za sve ko­ji do­la­ze iz ze­ma­lja gde ima te bo­le­sti)

– pro­tiv deč­je pa­ra­li­ze (za po­se­ti­o­ce iz ze­ma­lja u ko­ji­ma bo­lest još ni­je is­ko­re­nje­na).

Pre­po­ru­če­ne vak­ci­ne*:

– pro­tiv se­zon­skog gri­pa, za­ra­zne žu­ti­ce A, za­ra­zne žu­ti­ce B, tr­bu­šnog ti­fu­sa, dif­te­ri­je i te­ta­nu­sa (za po­sled­nje dve bo­le­sti uko­li­ko je pro­šlo vi­še od 10 go­di­na od pret­hod­ne vak­ci­na­ci­je).

Oba­ve­zno uzi­ma­nje le­ko­va:

– pro­tiv ma­la­ri­je (sve vre­me bo­rav­ka)

– pro­tiv me­nin­go­kok­nog me­nin­gi­ti­sa za po­se­ti­o­ce iz ve­li­kog de­la trop­ske Afri­ke, po­zna­tog kao „me­nin­go­kok­ni po­jas”

*Pre­po­ru­ke za­vi­se od Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, ali i od ze­mlje iz ko­je se do­la­zi.

Pro­fe­sor uni­ver­zi­te­ta

Komеntari0
e02fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja