utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 01.09.2014. u 22:00 Budo Novović

Velesila smo u proizvodnji šljive

Најтраженија је пожегача (Фото Б. Нововић)

Osečina, Valjevo – Struka ima rešenja, ali nema ovlašćenja. Pre svega nema finansijska sredstva. Uz ovu konstataciju počeo je naš razgovor sa dr Zoranom Keserovićem, redovnim profesorom na odseku voćarstva i vinogradarstva Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kojeg smo sreli prošlog vikenda sajmu šljiva u Osečini. Ubeđen da je šljiva naša velika izvozna i razvojna šansa, obećao je da će u srpske voćnjake povratiti požegaču koja je po kvalitetu i drugim karakteristikama bez konkurencije u svetu.

Na početku razgovora za „Politiku” profesor Keserović je podsetio da je još 1867. godine Kneževina Srbija prodajom 4.000 tona suvih šljiva zaradila 84.000 dukata. Nešto kasnije 1893. godine izvozom u Kaliforniju ostvaren je prihod koji je Srbiju spasao od ekonomske krize i potencijalnog bankrota, dok je 1926. godine zabeležen rekordni izvoz od čak 26.000 tona. Prodaja na inostranim pijacama kasnije je počela da pada tako da je 1997. godine ta količina iznosila simboličnih hiljadu tona, ali na sreću, kaže, izvoz raste pa je prošle godine izvezeno 8.000 a ove se očekuje oko 10.000 tona suvih šljiva.

– Najnoviji podaci govore da Evropa i svet sve više traže našu suvu šljivu, jer mi imamo prednost u agro-ekološkim i klimatskim uslovima. Ovde su plodovi kvalitetniji i sa većim sadržajem suve materije. S druge strane sa 77.000 hektara pod šljivom mi smo i dalje uz BiH vodeća zemlja u Evropi i na spisku velesila ove proizvodnje. U proseku godišnje uberemo preko 500.000 tona dok je prošle godine ostvaren jedinstven rekord od čak 736.000 tona svežih plodova. Kakve smo greške napravili što u poslednje vreme imamo četiri puta manje sušenih plodova nego pre 88 godina. Kao čovek iz struke prvo ću navesti da nismo uradili klonovsku selekciju najkvalitetnije šljive požegače. Nje je u ukupnom sortimentu ispod 30 odsto i ta količina se rapidno smanjuje.


Ove godine naši studenti će u Parizu na smotri inovacija predstaviti čokoladiranu suvu šljivu

Sa njom smo, kako to naš narod kaže, mogli pravo kod cara što znači da zaradimo dobre pare, vratimo ugled kao i osmeh na lica onima koji se bave ovom voćkom. Primera radi, samo na području Osečine uzgojem šljive se bavi 2.700 domaćinstava, a takvih područja ima nekoliko na teritoriji Srbije. Takođe, nismo ništa bitnije uradili na uvođenju novih tehnologija, standardizacije, na planu navodnjavanja i zaštite od vremenskih neprilika. Rezultat preskakanja ovih pretpostavki je niska prosečna rodnost po jedinici površine, koja se kreće oko sedam tona – navodi profesor Keserović, dodajući da za kvalitetnu šljivu nema nikakvih problema sa plasmanom ni na domaćem, ni na inostranim tržištu. Naš sagovornik dodaje da struka ima rešenje za savremenu proizvodnju, ali da su joj vezane ruke po pitanju sredstava koja su neophodna za određena istraživanja i projekte.

– Na odseku za voćarstvo na fakultetu u Novom Sadu ozbiljno se bavimo šljivom, s namerom da pomognemo proizvođačima. Smatramo da je ne treba izvoziti u svežem stanju, već ići na proizvode više finalizacije. Naši studenti će uskoro učestvovati na smotri inovacija u Parizu, i to sa čokoladiranom suvom šljivom. Ubeđen sam da će skrenuti pažnju najšire stručne i potrošačke javnosti, ne samo pakovanjem, već pre svega kvalitetom i ukusom srpskih šljiva. Za sada samo toliko mogu da kažem o tom projektu studenata – ističe profesor Keserović, koji je preko našeg lista poručio voćarima da će se lično angažovati da u šljivike vrati neprevaziđenu požegaču, koja može da bude mnogo otpornija na šarku, ali i sa plodovima krupnijim od 19 grama. Njen frontalni povratak biće upravo na terenima Podgorine, odnosno Pecke, dva Crniljeva i područjima opština Osečina i Valjevo.

Komеntari0
7dabb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja