nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 03.09.2014. u 15:00 Bojan Đurić

Sa Srbijom na usnama

Ovde su država i njen budžet izvor i utoka naših života. Zato smo bedni i stalno nezadovoljni. Cela ekonomija životari da bi se skrpio budžet, a ne da bi se napunili tanjiri, garaže, albumi sa slikama s letovanja ljudi koji rade. U preambuli je fiktivni suverenitet, a ne ljudi iz Zvečana.

Reprezentacija je set dresova „s najdražim grbom”, a ne napor da konzorcijum 11 ljudi predribla i pobedi konkurente. Škola je državni „kolektiv”, kao u „Boljem životu”, a ne trening za talente milion dece kojoj od toga zavisi narednih 50 godina života.

Da li je „Er Srbija” dobra ili loša, gleda se samo iz ugla da li smo mogli više para za državu da iskamčimo, a ne u odnosu na to da li građani imaju bolje opcije da putuju. Tako se i voli ili mrzi i „Beograd na vodi”. Film treba da „lepo predstavlja državu”, a ne da bude kreativni i komercijalni uspeh talentovanih pojedinaca koji su, slučajno, građani Srbije.

Đokoviću se zamera prijava u Monte Karlu, iako svi znamo da bi bilo sumanuto pola svojih, individualnim naporom i rizikom zarađenih miliona, dati državi da ih baci u „Srbijagas”. Izvoz u Rusiju ili EU je „šansa za Srbiju”, a ne za preduzimljive pojedince koji umeju da naprave proizvod koji državni kombinat nikad neće moći.

Stranke su „državotvorne”, nisu takmaci koji zastupaju pojedinačne i grupne (legitimne i dozvoljene) interese svojih birača. Na fakultetima se smatra nepristojnim da se napiše „mislim”. Veruje se da je bolje „mislimo”, kao da persiraš sebi, ili mislite, zajedno, ti i centralni komitet.

Zato nismo srećni ljudi. Kada kažem da je znanje roba, za pištolj se uhvate i levičari i desničari. Koliko je to licemerno. Hoćete da, ako znanje nije roba, Srbi žive, ne od prodaje znanja i veština, nego od prodaje bubrega, nasleđa ili milostinje države? Niko od nas nije se rodio „sa Srbijom na usnama”. Zavrištali smo jer nas je, odjednom, uhvatio strah kako ćemo preživeti. Posebno se nismo rodili brinući o tome da pokrijemo gubitke železnice i učinimo srećnim profesora opštetehničkog, zaštićenog od svakog napora da, umesto o „tomos” mopedu, kaže deci nešto o android platformama.

Zato, naglas razmišljam, možda u ovim reformama treba krenuti od pojedinca. Ne tutorisati, nego ih osloboditi stalne brige da li će država moći da ih nahrani, obuče, pošalje na sindikalno letovanje.

Možda osloboditi motivaciju ljudi. Ne očekivati da potroše najbolje godine na žrtvu za državne kolektive, nego im omogućiti da budu imućni ako su sposobni, nikada gladni ako nisu toliko sposobni i skloni riziku, ali su vredni. Reći da nije sramota zarađivati, ali reći i da je bedno ako možeš da zaradiš samo kad ti država namesti posao.

Da uprostim. Nema u Srbiji 800 vrhunskih ljudi koji će voditi, kao direktori, isto toliko javnih, državnih i društvenih preduzeća za platu četiri puta veću od proseka, ali mnogo nižu od one koju, mnogi od njih, čak i kod ovakvih srpskih privatnika mogu da zarade. I da ih ne boli glava od večitog natezanja s državom, partijama, tetkom onog malog iz opštinskog odbora. Nema 4.000 ozbiljnih ljudi koji će sedeti u nadzornim odborima tih firmi za 300 evra. To niko neće da radi, ako ima opciju da zaradi mnogo više negde drugde.

Zato, osim nekoliko javnih preduzeća, koja će, iz svojih razloga, možda voditi bogataši, sve ostalo nužno, pod vlašću naprednjaka, socijalista ili nekog novog sutra, ostaje mediokritetima kojima firmina kartica, sekretarica i bonovi za gorivo znače vrhunac uspeha, VEP i afričku šljivu, o trošku PDV-a koji plate čistačica iz Opova i najbolji inženjer s ETF-a. Zato je bolje da imamo manje državnih firmi. Ne zato što je to mantra liberala i MMF-a.

Ima, međutim, u Srbiji, bar 50.000 ljudi koji mogu da budu dobri direktori, šefovi, članovi uprave u 5.000 solidnih privatnih firmi. Pustimo ih da to rade.

Ako neko od njih hoće da pređe u manje od 100 javnih preduzeća, koliko mora da ostane bar neko vreme, da tu radi za ogromnu platu i bonus ako smanji gubitak, takvim ljudima treba dati posao i te pare. Ako neko hoće da bude direktor ili član uprave PIO fonda, za veliku platu i bonus ako sredi taj špajz, gde se godišnje kiseli pet milijardi evra narodnih para, i ako neće davati izjave na nivou ponavljača iz pravnobirotehničke oko privatizacije banja, kao sadašnja direktorka, onda da mu damo. Ljudi rade za pare.

Raspišite taj konkurs za „Srbijagas”, „Lutriju”, PIO, RFZO, „Lastu”... ali napišite da je plata velika, a posao i bonus nesigurni, zavisno od rezultata. Možda može nešto da se probere. Ostalo na doboš, neka sposobni lome glavu. O svom trošku.

Autor je jedan od osnivača Reformskog saveta

Komеntari15
271fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko markovic
"не од продаје знања и вештина, него од продаје бубрега, наслеђа или милостиње државе"... Od cega je zivio/zivi vas bivsi Sef. Sta je na njegovim usnama bilo/jeste....... Srpsko drustvo je toliko upropasceno da mora da krene iz pocetka.
m p
DJokovic nije dobar primer kada se govori o oporezivanju. Vazan je poreski princip da se porezi placaju tamo gde se ostvaruje profit; Veliki problem poreskog sistema (jedan od mnogih problema) ju Srbiji je sto se na profit ostvaren u Srbiji placa veoma mali porez ili se NE placa uopste i sto se neoporezovan novac iznosi iz Srbije; Niz nezakonitih privatizacija je odlio dosta kapitala iz zemlje; O tome niko NE govori. Neko je pricao o "investiciji" Delez na rts-u skoro. Delez je kupio najveci maloprodajni sistem u Srbiji koji je prethodno mesetarski privatizovan; Delez je platio Delti, a Delta tj Miskovic ostvario koliku dobit? koji porez je placen, sta je posle bilo sa tim novcem ? Ne zna se, a vrlo verovatno da je iznesen iz zemlje; Haos u poslovnom svetu u Srbiji najvise pogoduje strancima i domacim lopovima, od cega Srbija kao drzava i njeni gradjani nemaju gotovo nikakvu korist; Djuric se dotakao vise tema, ali ni jednu nije obradio, na zalost
метрон аристон
Мера је племенита, а аутор истину користи страствено и јенострано. Добар чланак као увод у расправу где се могу чути многи контрааргументи.
Vladimiir Dedeic
Ne mozes da dobijes ono sto hoces mozes da dobijes samo ono sto ti pripada ?!
Toliko O tome
Sve je ovo manje-vise tacno u tekstu ali primecujem sledece 4/5 teksta je sumiranje problema u drustvu koje su nesporne, a ostatak ponudjeno resenje kroz privatizaciju skoro svega. Nazalost ono sto neoliberalni kapitalisti i njihovi predstavnici nece(namerno ne kazem "ne mogu") da shvate da je problem u osnovi isti. Lose upravljanje drzavnim i lose upravljanje privatnim sektorom potice iz istog korena i nece se resiti privatizovanjem svega ili podrzavljenjem svega. Resice se promenom skolstva, kulture, radom na integritetu svakog pojedinca. Zato sam gore i rekao "nece da shvate". Inace bi gospodin Djuric morao da pocne od svog sefa i nacina kojim je on stekao svoju imovinu. U prevodu kako covek bez pocetnog kapitala, bez dana radnog staza u realnom sektoru i bez akademskih ili strucnih kvalifikacija moze da bude vlasnik fabrike posle spornog tendera za njenu kupovinu. Zato je lakse reci ajde da sve privatizujemo, pa kad to propadne onda cemo u suprotan proces.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja