utorak, 16.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:28

Životno ugroženi jezik

Autor: Rodoljub Petrovićsreda, 03.09.2014. u 15:00

Za svaki razuman narod maternji jezik i pismo su neprocenjivo blago nasleđeno od predaka, koje se voli, brižljivo čuva i neguje. U tome bi, po prirodi posla, naročitu ulogu trebalo da imaju štampa, radio i televizija. Uostalom, posao javnih glasila je da nas obaveštavaju, zabavljaju i podučavaju. Ali, kako izgleda u praksi, sve je očiglednije da je podučavanje potrebno baš njima samima.

Na televiziji, čak i onoj nacionalnoj, dešava se da gost u nekoj emisiji lepše i pravilnije govori od voditeljskih zvezda, koje se muče sa nalaženjem pravih reči, dikcijom i naglascima. Znamo da sve to nekako ode u (v)etar, ali gorak ukus ostaje, ponekad i kao pogrešna jezička pouka, koja se utiskuje u podsvesti čitalaca, slušalaca ili gledalaca. Na stranu preterana upotreba stranih reči, poput edukacije, lustracije, spinovanja ili aplikacije. U svemu tome ne zaostaju mnogo ni neke ugledne novine, još manje elektronska glasila, ako se izuzme prvi program Radio Beograda, na čijim se talasima još nalaze voditelji i novinari prijatne boje glasa, savršene dikcije i govorničke uverljivosti.

U jednom uglednom dnevniku nedavno se mogao pročitati naslov da je poznati glumac „oženio” svoju koleginicu! Ili, kako je policija „izvršila ulaženje” u školu tragajući za prodavcima droge. Zanimljiva je i konstatacija da se na javnim mestima „jako puno” puši ili da je u nekoj galeriji otvorena „izložba uglednog slikara”, a ne njegovih slika, što se, uistinu, stvarno i dogodilo. Kada je uoči formiranja nove vlade, kada je budući premijer, zato što se zašlo duboko u noć, naručio burek za prisutne poslenike sedme sile, osvanuo je u jednim novinama na četiri stupca naslov „Vučić organizovao burek za novinare”.

Odnedavno, u svim medijima, pa sve više i u svakodnevnom govoru, pojavile su se nove, sve više opšteusvojene nesuvislosti, poput „puno vam hvala”, „ovo ste jako dobro rekli”... Možda će za neku godinu biti uobičajeno da je nešto „jako slabo” ili „puno prazno”. Ako se tako nastavi, moguće je da neke buduće generacije neće sasvim razumeti jezik svojih predaka. Dalje, pravnici i policajci i najteži saobraćajni udes nazivaju „nezgodom”, a još je manje razumljivo što svi, od lekara do novinara, saopštavaju kako ljudi teško povređeni u saobraćajnim i drugim nesrećama „nisu u životnoj opasnosti”, ili još gore, da „nisu životno ugroženi”.

Valjda su hteli da kažu kako žrtvama udesa životi nisu u opasnosti ili da im životi zbog ozbiljnih povreda nisu ugroženi. To su korisnici pomenutih termina očigledno i mislili, ali su kazali nešto sasvim suprotno! Jer, ako za nekoga sam život, kao najdragoceniji dar prirode, odnosno (o)pstanak u životu predstavlja opasnost, taj sasvim sigurno ne zna šta govori, osim ako ne ironiše zbog neveselih socijalnih prilika. Ali, očigledno je da, bar u navedenim primerima, to nije bio slučaj. Da pomenemo i pravni termin „ubistvo u pokušaju”. U stvarnosti može da se govori jedino o istinskom ubistvu ili samo pokušaju ubistva.

Vrlo često se javlja da je neki ministar obišao jednu fabriku ili grad. Bilo bi sasvim logično da se upitamo, kada je već bio tako blizu, zašto ih nije i posetio? Slušamo i čitamo kako je važno izboriti se za bolji i kvalitetniji rad, što je očigledan pleonazam. Da neko lepo „svira harmoniku”, pita „ko je na telefonu”, ili poručuje „nazovi me mobilnim”, to je već sasvim uobičajeno. Za nekoliko dana govori se kao o „par dana” , a par, jednostavno rečeno, znači da je nešto udvojeno kao par cipela . Često se izveštava sa „zadnje sednice” skupštine, umesto za poslednje sednice. Zadnje mogu, recimo, biti noge kod većine životinja.

Posebno je zanimljiva preterana upotreba latinice. Koliko mi je poznato, osim „Politike” i „Večernjih novosti”, sve beogradske novine se štampaju latinicom. Prilikom putovanja po svetu uvek sam kupovao novine na arapskom, jermenskom, jevrejskom ili nekom drugom egzotičnom pismu zbog uspomene na posetu zemljama čiji se žitelji njima služe. Kada nekog u Srbiji upitate zašto je napisao naziv svoje firme samo latinicom, često će odgovoriti – zbog stranaca. A šta, recimo, strancima znači reč „pečenjara” ispisana latinicom? Lepo su taj problem rešili Grci, Arapi i mnogi drugi narodi. Putokaze i nazive važnijih institucija napisali su prvo svojim pismom, a za strance i na engleskom jeziku.

Na kraju valja postaviti pitanje: Zašto na sve ovo tako „rečito ćute” nastavnici maternjeg jezika, profesori univerziteta, akademici, pisci, lektori i mnogi drugi, koji bi o čuvanju i negovanju čistog književnog jezika, pre svih ostalih, trebalo da brinu? O mladim naraštajima, koji retko čitaju i knjige, a lako prihvataju razne novotarije, nekom drugom prilikom.


Komentari33
3b614
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nakon mene cunami
"посао јавних гласила је да нас обавештавају, забављају и подучавају." Jedini pravi posao javnih glasila je da zabavljaju citaoce ili slusaoce, ponekad da ih "obavestavaju" ali onako kako glasilima odgovora i kako su placeni, a nikad da poucavaju. Inace i ja bih voleo da je jedini pravi i trajni srpski jezik onaj kojim sam ja govorio pre 50 godina. Danas ne mogu da svarim "iliti", umesto "ili", "par" umesto "nekoliko, "nakon" umesto "posle", "napokon" umesto "najzad", "minuli" umesto "prosli" i tako dalje. Jezik je kao zivo bice i menja se kao sto se ziva bica menjaju. Uticaj stranih jezika na srpsku recnicku bazu danas je mnogo veci nego sto je to nekad bio i to ne mora uvek da bude lose. Mnogo je vaznije da se gramatika drasticno ne menja tako da jos uvek mozemo da se sporazumemo. Meni mnogo vise smetaju vrlo pismeni autori koji bi zadovoljili svakog gramaticara, ali pricaju ili pisu besmislice i lazi. To je mnogo opasnije za mentalno zdravlje ljudi nego reci stranog porekla.
Драгољуб Збиљић
НЕУПОРЕДИВО ЈЕ ВЕЋА ОПАСНОСТ ЗА СРПСКУ ЋИРИЛИЦУ НЕГО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК Све је добро и тачно говорио овај паметан човек. Али, лично, мање се плашим за живот српског језика. Он ће се, верујем, некако и сачувати. Али се неупоредиво више плашим за српско н писмо. Оно је већ и у Србији изгубљено у 90.-ак процената коришћења писаног српског језика.. Ако се српском писму, по одредби из Члана 10. Устава Србије не врати пуна сувереност какву имају сва писма уз свим другим језицима света и у свим народима, готово да нема никаквих шанси да се српска азбука сачува. А без српске азбуке нема ни српске културе ни богате традиције, па ће Срби на хрватском писму постајати све више нека врста хрватске поткултуре.
Маја М.
Текст је за похвалу. Због гурања српског језика у запећак све мање умемо правилно да говоримо (и пишемо).
Rina Rina
Поштовани господине Петровићу. слажем се са вама у већини ваших ставова јер језик у авним медијима заиста постаје све гори и гори. Да вашем тексту додам нешо: то је уопотреба речи "дупло" а потпуни изостанак речи "упола" ( "Можете купити то и то и платити дупло мање уместо упола мање). Међутим, ја сам и даље заговорник израза "на телефону", што је скраћено од израза "на телефонској вези". Покрај и поред телефона (овај други признаје и правописни речник), по мом мишљењу је бесмислица. Да објасним: 1) предлог "на" не означава само положај у простору (идем на жалост, на весеље...). 2) Држите мобилни у руци и телефонирате: Јесте ли на телефону (вези) или сте поред телефона? А ако лежите и ставите телефон на стомак, да ли сте испод телефона? Мале ствари су поред великих, а не обратно. Није сто поред игле, него је игла поред стола итд. Оног који вас зове не занима да ли сте у соби, кухињи или на стубишту, већ да ли сте на вези.Надам се да ћете ово примити благонаклоно, како је и упућено.
Ћира Пешин
Питање за Родољуба Петровића. Како се то "...утискује у подсвести..." ? У подсвести је нешто тек након што је утиснуто, што ће рећи, прво у подсвест треба нешто утиснути, да би се на том месту - у подсвести, могло наћи. Надам се да је ова грешка настала при слагању текста. Текст је добар. Могао је да "поткачи" и многе друге "бисере" новинара, лекара и других. Пример, врло чест, од разговора уживо на ТВ и радију до научних текстова, "животна доб". ( Данас би Бранко Радичевић морао да препева свој стих: "Дошло доба да се љубав проба" у, замислите: "Дође доб да се љубав проб".)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja