sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Međa Vlatka zavidnoga

Autor: Muharem Bazduljčetvrtak, 04.09.2014. u 15:00

U novom broju užičkog „Međaja”, „časopisa za književnost, umetnost i kulturu”, objavljen je i odlomak iz dnevnika Radovana Popovića, pod naslovom „Putovanje kroz uspomene”. Objavljeni deo obuhvata period između oktobra 1987. i marta 1989. godine. U pomenutom periodu Radovan Popović je bio urednik Kulturnog dodatka „Politike”.

Popovićevi dnevnički zapisi izvanredno su zanimljivi. Nije, međutim, reč o dnevniku koji pleni na način dnevnika Gombrovičevih ili Židovih. Nema tu nekih dubokoumnih meditacija niti bolno iskrenih samopreispitivanja. Reč je o štivu koje funkcioniše na skoro tračerski ili tabloidan način, pomalo nalik na „Sarajevski nekrologij” Alije Nametka. U važnim i prelomnim istorijskim godinama, Popović se susretao i družio s ključnim ljudima ovdašnje (i ne samo ovdašnje) kulturne (i ne samo kulturne) scene: od Danila Kiša i Sretena Marića, preko Dobrice Ćosića i Matije Bećkovića, do Milorada Pavića, Aleksandra Tišme, Žike Pavlovića i Mihaila Lalića. U njegovim zapisima nailazimo i na Josifa Brodskog, kao i na upravo preminule Miju Pavlovića i Predraga Palavestru.

Ipak, dve rečenice koje su mene najdublje gurnule u ponor asocijacija ne tiču se nijednog od pomenutih pisaca. Mislim na rečenice koje Popović ispisuje 21. decembra 1987. godine i koje glase ovako: „Javio sam se pismom i Vlatku Pavletiću, u Zagreb. On mi je pisao da bi želeo da se u ’Politici’ objavi prikaz nekih njegovih knjiga...”

Vlatko Pavletić, kome je Popović pisao u poslednjim danima 1987, manje od dve godine kasnije, postaće „ministar prosvjete, kulture, tehničke kulture i športa” Republike Hrvatske. Godine 1995. biće izabran za predsednika „Hrvatskoga državnog sabora”. Na toj funkciji biće i u vreme smrti Franje Tuđmana. U skladu s Ustavom Republike Hrvatske, Pavletić će tokom dva meseca biti na funkciji privremenog predsednika Hrvatske. Kad je na izborima trijumfovao Stipe Mesić, on na Pantovčaku nije zapravo zamenio Tuđmana, nego Pavletića.

Krajem 1987. godine Vlatku Pavletiću je smetalo što u „Politici” nema prikaza njegovih knjiga. Tugaljivo je to zapravo: pedesetsedmogodišnji akademik (u Jugoslovensku akademiju znanosti i umjetnosti primljen je upravo te 1987. godine) svake subote kupuje „Politiku”, nadajući se prikazu neke od svojih knjiga. Te godine je, recimo, objavio knjigu eseja „Zagonetka bez odgonetke” i siguran je da ta knjiga zavređuje prikaz u „Politici”. Prikaza, međutim, nema pa nema. I Vlatko Pavletić odlučuje da se pismom javi uredniku Kulturnog dodatka...

Ne zaboravimo, Vlatko Pavletić je jedan od sastavljača Deklaracije o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika. Godine 1967. izbačen je iz Saveza komunista kao hrvatski nacionalista. Zbog nacionalizma, 1972. je (zajedno sa Tuđmanom, Šimom Đodanom, Markom Veselicom itd.) osuđen na godinu i po dana strogog zatvora. Taj i takav Pavletić posle petnaest godina postaje jugoslovenski akademik i pati jer u „Politici” nema prikaza njegovih knjiga.

Iz današnje perspektive, iz perspektive poznatog ishoda, krajem 1987. godine Jugoslaviji su dani već bili odbrojani. Prošla je, uostalom, već i Osma sednica, koja se u knjigama zapadnih istoričara uglavnom potencira kao početak raspada zajedničke države. I sam Vlatko Pavletić je, verovatno, prisećajući se kao predsednik Hrvatskog državnog sabora druge polovine osamdesetih, u sopstvenoj memoriji te godine upamtio kao vreme kad je već bio načisto s tim da Jugoslavije više nema, a da su mu Srbija i Srbi podjednako daleko kao Bugarska i Bugari, recimo, te da mu Beograd (osim geografski) nije ništa bliži od Sofije. Biće da se nije sećao pisma koje je poslao Radovanu Popoviću.

Teško da je Vlatko Pavletić te 1987. godine mogao ozbiljno da misli kako ga „Politika” ignoriše zato što je Hrvat. Tih godina u Beogradu izlaze knjige Branimira Donata ili Danijela Dragojevića, za koje se nikako ne može reći da su se ikad odricali svog hrvatstva. Ali je sigurno bilo utešno misliti kako problem s njegovim knjigama nisu same njegove knjige, nego to što je Hrvat.

Kad Hrvatska bude slobodna i nezavisna, mogao je da misli Pavletić, najvažniji kulturni dodatak u državi će biti kulturni dodatak zagrebačkog „Vjesnika”. A kulturni dodatak „Vjesnika” nikada neće ignorisati njegove knjige. Umro je Pavletić 2007. i nije doživeo gašenje „Vjesnika” 2012.

Uloga intelektualaca u krvavom raspadu Jugoslavije uglavnom je precenjena, ali se ipak ne sme zaboraviti da su mnogi među njima bučno pozdravili nacionalizam i separaciju. Uvek mi se činilo da su im najdublji motivi zapravo bili banalni. Činilo im se kako će u manjoj bari lakše biti velike ribe, kako će im konkurencija biti skromnija.

I mada se „Politika” u Beogradu danas plaća dinarima, a u Zagrebu kunama, znam da i danas ima pisaca u Zagrebu koji subotom kupuju „Politiku” i zbog mogućnosti da u Kulturnom dodatku pronađu prikaz neke svoje knjige. Uostalom, otkad nema „Vjesnika”, zagrebačke dnevne novine i nemaju kulturne dodatke.

I ne znam šta bi Vlatko Pavletić mislio o činjenici da je, uprkos raspadu zemlje, njena kultura ostala cela, ali znam da bi sasvim dobro razumeo aluziju iz naslova ovog teksta. Znao bi kojom se frazom i kojim naslovom igra sintagma za koju mi se čini da zgodno opisuje državnu granicu na Batrovcima: Međa Vlatka zavidnoga.


Komentari21
e0070
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ilija Tomow
Naslov je fenomenalna aluzija na M.Beeee!!!
Ilija Tomow
Ovaj čovek je čudo!Iskreno divljenje.Koja duhovna i lucidna snaga pravilno usmerena da i mi tako retki imamo čime da se počastimo.Hvala ti dobri i vredni Muhareme!!!
Bosanac iz BiH
SVAKODNEVNICA TINEJDŽERKE IZ RS-a: Živim u ulici "Stanislava Galića" (doživotna robija), a idem u školu "Biljana Plavšić" (11 godina zatvora)... Svako jutro ja i moja drugarica Jelena, koja živi u ulici Momira Nikolića (osuđen na 20 godina zatvora) broj 69, zajedno idemo u školu. Da bi došli do škole moramo da pređemo aveniju Radoslava Krstića (osuđen na 35 godina zatvora) i parkić Ljubomira Borovčanina (osuđen na 17 godina zatvora)... Živim u ulici Stanislava Galića broj 92 (doživotna robija). To je jedna mala ulica u našem gradu u kojoj nema mnogo automobila i mi djeca možemo da se po cijeli dan igramo bez straha da će nam se nešto desiti. Ja i moji drugari smo odlični učenici i želimo da upišemo srednju školu „Momčilo Krajišnik“ (osuđen na 20 godina zatvora), ali moramo da imamo sve petice tj. da budemo „Vukovci sa Vučijaka“.Nakon škole idemo na trening, treniramo ritmičku gimnastiku, u klubu „Duško Tadić” (osuđen na 20 godina zatvora) i mi smo šampioni Republike Srpske i vicešampioni Velike Srbije.Naravno bićemo mnogo bolji kada se izgradi sportski kompleks „Radovan Karadžić“ (suđenje u toku) sa olimpijskim stadionom „Ratko Mladić“ (suđenje u toku). Ja sam član i izviđačke čete „Radoslav Brđanin“ (osuđen na 30 godina zatvora).
Dobronamjerni Susjed
Različitost naših kultura ne znači nesuradnju. Uvažavanje i prihvaćanje tih različitosti nas ne mora udaljavati, jer suradnja ovisi o svima nama i to ne vrijedi samo ovdje u JI Europi već u cijelom svijetu. Razmjena i suradnja kulturnjaka je normalna i poželjna, jasno uz uvažavanje postojanja različitih kultura i njihovih specifičnosti. Uvažavanje i prihvaćanje različitosti je ključ kulturnog bogastva, a to je ključ za prihvaćanje činjenice da su i male i velike i lijeve i desne kulture jednako vrijedne i interesantne i zaslužuju našu pažnju i energiju. Suprotno tome su nasilni pokušaji nametanja (putem politike, vojske, novca itd) jedne kulture drugoj, omalovažavajući je, prisvajajući je i na kraju uništavajući je. Što prije počnemo surađivati (a ja mislim da većina tako i radi) uvažavajući i prihvačajući različitosti, biće bolje za sve nas. Ponavljam, zaboravite na bratstvo, jedinstvo u kulture i van nje, toga više nema, Lijep pozdrav iz prelijepe Hrvatske
Небојша
Зар ти немаш ништа друго да читаш у "прелјепој"?
Preporučujem 4
Марко Илић
Добронамјерни сусједе, да сте Богом ви Хрвати после Првог, а поготово после Другог свјетског рата говорили да братство и јединство не постоји, и да сте нас тада освјешћивали као што ти чиниш сада. Хвала ти што нас опомињеш и указујеш какви сте ви у ствари. С вама никада ни у заједничко Удружење пчелара. Али да ви нисте ушли 1918. године у заједничку државу, ти данас не би могао наћи ама баш ништа што личи на хрватско. Мухарему све најбоље, и извињавам ти се што сам посветио оволику пажњу добронамјерном сусједу. Поздрав из Бијељине

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja