četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02

Pogrešan lek za budžetski deficit

Autor: Vlada Dedićčetvrtak, 04.09.2014. u 15:00

Poslednjih nedelja svedoci smo prave hajke na penzionere, označene kao glavne krivce za ogroman budžetski deficit koji ima država Srbija. Pojedini mediji preplavljeni su tekstovima koji u najstarijoj populaciji vide glavne krivce za, od strane nekih stručnjaka, dramatično najavljivan bankrot države. Naslovi „Krkobabićeva izdašnost...”, „Čekaju pare umesto da ih prave”, „Penzioneri poslednja budžetska odbrana”, ne ostavljaju u javnosti dilemu da je jedini izlaz u smanjenju penzija (i plata zaposlenih u javnom sektoru) od najmanje deset odsto. A kad se pojavi višak u budžetu, kao prošlog meseca (6,9 milijardi dinara), onda se to javnosti prikaže kao „varljivi višak”!

O penzijskom fondu, kao o jednom od najvećih „trošadžija” budžetskih para, već je bilo reči i na ovim stranicama, u pokušaju da se ukaže da nije smelo da se dozvoli da penzije postanu budžetska kategorija, odnosno trošak, kako pojedini stručnjaci to predstavljaju. Jer one to jednostavno nisu. A to što su sredstva zaposlenih uplaćivana u Fond išla na drugu stranu nije problem penzionera, nego onih koji su ih nenamenski uzimali, odnosno države. U celoj toj halabuci, u kojoj prednjači Fiskalni savet i pojedini ekonomisti u želji da „pripomognu” Vladi u ubeđivanju javnog mnjenja, uporno zagovarajući fiskalni pristup problemu, ne čuje se glas ni penzionera ni drugih stručnjaka, koji takođe imaju svoje argumente.

Nije malo onih koji argumentovano tvrde da smanjenje plata i penzija neće smanjiti budžetski deficit. Naprotiv, izazvaće još veće probleme. Deset odsto manje para u novčanicima penzionera i zaposlenih znači i deset odsto manje potrošnje i deset odsto manje poreza i PDV-a. Ako se zna da iz lične potrošnje građana PDV učestvuje sa više od 50 odsto u budžetu (u Hrvatskoj taj procenat iznosi 60 odsto), onda je jasno da će u najvećoj meri gubitak pretrpeti baš budžet. Kako to prenebregavaju u sveprisutnom Fiskalnom savetu, zaista nije jasno. Povećanje fiskalnih nameta u direktnoj je vezi s ekonomskom neuspešnošću zemlje, jer rast poreza (fiskalnih nameta) destimuliše investicije, smanjuje privrednu aktivnost, povećava nezaposlenost, gasi radna mesta i uzrokuje siromaštvo društva u celini. Štednjom se nijedan siromah nije obogatio!

Da bi se cela stvar s hajkom na penzionere i penzije demistifikovala u javnosti, treba reći da najviše budžetskog novca odlazi na javnu potrošnju. Državne pare neracionalno se troše u neproduktivnom javnom sektoru i lokalnim samoupravama s armijama stranačkih kadrova.

Problem budžetskog deficita koji premašuje polovinu društvenog bruto proizvoda nije samo srpski. Sjedinjene Države, uz BDP od nešto više od petnaest hiljada milijardi dolara godišnje, imaju javni dug od sedamnaest hiljada milijardi dolara (podaci iz 2012.). Ali ne posežu za povećanjem poreza. Ovih dana i francuska vlada suočila se s problemom budžetskog deficita, što je rezultiralo ostavkom ministra za privredu i padom vlade. Izlaz je u povećanju potrošnje, smatraju ekonomisti u ovoj zemlji, a ne u povećanju poreza i smanjivanju plata, kako zagovara naš novi ministar. Slično predlaže i novi ministar finansija u Hrvatskoj. Izlaz je u povećanju plata, smatraju u hrvatskoj vladi, koja ima slične probleme kao i mi, i predlažu smanjenje poreza i fiskalnih nameta.

Srpski problem nije samo u penzijama. Penzioneri, kao najmanje zaštićena kategorija građana, za razliku od države, nemaju svoje fiskalne savete i lobiste, pa su izloženi voluntarističkim napadima raznih „stručnjaka”. Poreski dugovi javnih preduzeća i privrednih subjekata daleko prevazilaze brojku od više milijardi evra. Samo privreda duguje za poreze više od pet milijardi evra. O javnim preduzećima da i ne govorimo.

Srbija još nije ušla u crvenu zonu kada je reč o visini javnog duga u odnosu na BND, i nejasno je zašto baš sada – kad je standard građana na najnižem nivou za poslednjih 25 godina, kad je nacionalni dohodak nešto viši 5.300 evra (iza nas je samo BiH, a ispred Albanija, dok Hrvatska ima više od 13.000 evra), kad je nezaposlenost rekordna (iznad 25 odsto) i kad nema nagoveštaja povećanja domaće tražnje – neko zagovara mere koje znače još mračniji scenario.

Na kraju, za nauk. Dirljiv je bio napor Nikolaje Čaušeskua da do poslednjeg dolara vrati dug Rumunije MMF-u uvođenjem rigorozne štednje u zemlji, kad je TV program trajao dva sata dnevno i sijalice gorele koji sat duže. Rumuniju je doveo do prosjačkog štapa od kojeg se ni do danas nije oporavila.

A Srbija mora već jednom da raščisti s tim hoće li da raskine sa zagovornicima liberalnog pristupa rešavanju svojih ekonomskih problema ili da nastavi da sluša ostapbenderovske savetnike, čija je ideologija sadržana u sintagmi: „ideje moje, pare vaše”.


Komentari28
182ce
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko Petrovic
Najveci broj laznih invalidskih penzija je nastao u PIO fondu privatnika kada je godisnji prosek bio preko 20.000. Sve se to zna ali se nista ne menja. Daju se stalno obecanja, ali se od toga dalje nista ne pokusava. Ima onih koji sazaljevaju one koji su kupili penzije a nema sazaljenja niti razumevanja za one koji zbog takve politike drzave i PIO fonda nisu doziveli i pored visedecenijskog postenog rada da prime i jednu penziju. Postoji izuzetak koji nas je kostao oko 800 miliona evra koje smo poklonili Slovencima a oni su sa tim nasim parama pokupovali pola privrede Srbije. Naime, od 2001.g. do danas isplacujemo na bazi staza iz radnih knjizica preko 10.000 slovenackih penzija onima koji su radili u Sloveniji ili za slovenacke firme u Srbiji a pare su isle u PIO fond Slovenije. Jasno je da je zbog ovih slovenackih penzija, penzija sa samo 15 godina staza i laznih invalidskih penzija ostecen ogroman broj onih koji su radili posteno u Srbiji jer primaju penzije manje od zaradjenih.
Marko Petrovic
Sada vazeci propisi omogucavaju da steknete beneficirani radni staz ako samo jedan dan proveli na nekom takvom mestu. Policiji se daje svakog meseca pored ne malih plata i 10.000 dinara na ime socijalne pomoci i pored visegodisnjeg upozorenja MMF-a i Revizora. Na povecavanje izdvajanja za PIO fond, uticu i zaposleni u drzavnim ustanovama i JP koji su uspeli za njih donetim zakonima i kolektivnim ugovorima, bez pokrica u realnom radu, od 2001.g. do 2014.g. da podignu svoje plate za 3-4 puta pa kada takvi krenu u penziju, njihov prosek je ogroman a i koeficijenti koje koriste su nastimovani. Nazalost malo ko prica o oko 100.000 laznih invalidskih penzija a ko ima para i veze u PIO fondu moze steci penziju i bez dana staza jer PIO fpnd ima evidenciju o svim uplatama decenjama unazad pa uplacen staz onih koji nisu doziveli ni dan penzije stoji na dohvat ruke. Zbog toga se menjaju cak imena i prezimena a povezani su sa firmama pa je EDB uhvacen u pecatiranju nepostojeceg staza.
Marko Petrovic
Niko ne pominje pa ni fiskalni savet da u Srbiji imamo 150.000 penzionera koji rade uglavnim u drzavnim sluzbama i javnim preduzecima i tako svakog meseca primaju po 2 prihoda iz istog izvora - budzeta. Istovremeno imamo preko 700.000 nezaposlenih od cega preko 300.000 sa visokim obrazovanjem koji ne rade i nemaju ni jedan prihod. Privilegovana elita na i oko vlasti pa i poslanici u Skupstini su se izborili da se u isto vreme u starosnu penziju moze ici i sa 15 i sa 40 godina staza. Setimo se da je od 2008. do 2012.g. povezan staz samo za one iz drzavnih firmi, njih preko 402.000 i da nas je to kostalo preko 750 miliona evra a onda su skoro svi takvi penzionisani po posebno povoljnim uslovima. Drzava i mnogi kazu da ima mnogo penzionera a oni sami resenje viska zaposlenih resavaju samo penzionisanjem. . Za policiju se obracun penzije radi na bazi zadje godine staza a za ostale na ceo staz, pa tako oni idu u penziju sa samo 53 godine zivota a te penzije su iznad 60-70.000 dinara.
istvan vis
Petar Savic@ Po meni vas komentar je nadmasio sve ove komentarske uglavnom socijalne predloge i reakcije,mada ni vi niste otkrili toplu vodu,jer su penzioni fodovi tako zanmisljeni,da budu delom investicioni fodovi na koje bi se ubirala kamata ,koja bi uh uvecavala,jer novac se po pravilu mora obrtati kako bi se uvecavali iznosi u njima.Iskustva su pokazala,da je ta zamisao utopija,i lici na onu da vuk(drzava)cuva janje,pa su gotovo u svim zemljama sveta koliko mi je poznato pokradeni kroz rane vidove,a najmanje u proizvodnju cime bi se povecavala dodatne vednosti.Uplacivanih novaca vise nema,jer nisu utrosen u proizvodne svrhe.Primerice u SFRJ su rema pricanjima bile u rezervi 3 penzijei sta se desilo u Hrvatskoj,kada je spremajuci se rat kupovalo naoruzanje i opremu za vosku.Opljackan je za te potrebe pored ostalog i penzioni fond.Ovo mi je svedociocila osoba koja je osobno s ekipom iz svog grada organizirala,da seopljacka deponiran ovaj novac i kombijem sporednim putem odvezli u ZG.
mara maric
Gospodo vlasnici zivota i smrti, Predlazem dugorocno i efikasno, a jeftino resenje : Gasne komore za 1,7 mil. penzionera. Jadna je ova Srbija i sa vama kao sto je i sa prethodnim vlastima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja