sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 05.09.2014. u 15:00 Avdul Kurpejović

Muslimani su nacionalna manjina

Ko je, na osnovu čega i s kojim ciljem izbrisao muslimansku nacionalnu manjinu u Srbiji iz spiska nacionalnih manjina?

Neodgovorno je i neprihvatljivo političko i državno prihvatanje i odobravanje negiranja kulturnog i nacionalnog identiteta autohtonih Muslimana Srbije, koji izvode svoje poreklo od domicilnog hrišćanskog stanovništva koje je primilo islam za vreme Osmanskog carstva. Nigde u svetu ne postoji muslimanska religija, konfesija, vera, niti veroispovest, već samo islamska. Krajnje je neznalačko i nedobronamerno poistovećivanje islamskih pobožnika, vernika, s nacionalnim identitetom Muslimana.

Poznato je da je Organizacija islamskih zemalja svojom Poveljom proglasila Muslimansku naciju u modernom smislu kao naciju svih Muslimana u svetu, čime je ozvaničila neprihvatljivo poistovećivanje verskog i nacionalnog identiteta Muslimana.

Muslimani su u bivšoj SFRJ bili jedan kod konstitutivnih naroda, posle raspada zemlje dobili su status nacionalne manjine u svim novonastalim državama, osim u Bosni i Hercegovini, gde imaju status konstitutivnog, a u Crnoj Gori manjinskog naroda.

Istorijski evolutivni proces narodnosnog oformljenja Muslimana bio je različit u BiH, Crnoj Gori, Srbiji i drugim krajevima Balkana.

U Crnoj Gori Muslimani su Danilovim zakonikom iz 1855. godine dobili status „inoplemenika”, uz status „inovjernika”, jer pleme je prelazni period ka narodnom oformljenju kod Crnogoraca u Crnoj Gori ali i mnogim drugim državama.

U Bosni i Hercegovini ozvaničenje nacionalnog identiteta izvršeno je 1900. godine, kada je dogovoreno i prihvaćeno da se svi stanovnici islamske vere nacionalno izjašnjavaju kao Muslimani.

U Srbiji je prelaz balkanskih muslimanskih manjina posle Prvog svetskog rata s verskog na etno-nacionalni identitet ozvaničen Ugovorom o zaštiti manjina iz 1920. godine a na osnovu Senžermenskog ugovora o miru iz 1919. godine. Od tada kontinuirano teče proces ozvaničenja nacionalnog identiteta Muslimana na Balkanu i traje sve do današnjih dana.

U Srbiji je, prema popisu stanovništva iz 1991. godine, bilo više od 246.000 Muslimana, a taj broj se 2002. godine sveo na nešto više od 19.000, dok je 2011. godine popisano više od 22.000.

Do radikalnog smanjenja broja Muslimana došlo je i u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i na Kosovu, jer je stupio na scenu „velikobošnjački nacionalistički, islamski asimilatorski program”, utemeljen na Izetbegovićevoj Islamskoj deklaraciji.

Programska deklaracija SDA usvojena je na Osnivačkoj skupštini 1990, a na Bošnjačkom saboru u Sarajevu 1993. godine doneta je Odluka o vraćanju tradicionalnog nacionalnog imena Bošnjak Muslimanima BiH i drugih krajeva. To je bio svojevrsni presedan, nepoznat i međunarodnim dokumentima zabranjen kolektivni akt nacionalnog preimenovanja jednog naroda.

Negativni rezultati takvog delovanja na nacionalni identitet autohtonih Muslimana na Balkanu više su nego tragični. Postavlja se pitanje, zašto su i s kojim ciljem Muslimani Srbije izbrisani iz spiska nacionalnih manjina u postupku izbora nacionalnih saveta, jer se, prema saznanjima iz medija, ne pominju u pripremama za sprovođenje izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Zašto se ignoriše i marginalizuje više od 22.000 pripadnika muslimanske nacionalne manjine, a tretiraju se nacionalne manjine i s manjim brojem pripadnika?

Iako odgovornost snose nadležni državni organi i rukovodstva političkih partija, dobar deo odgovornosti snose i muslimanski intelektualci zato što ćute i sve to pasivno posmatraju. Oni treba da se oslobode straha od novonastalih Bošnjaka i institucionalno se organizuju, politički ili u nevladinim organizacijama, preko kojih bi se angažovali na poboljšanju statusa i položaja i zaštitili od diskriminacije i bošnjačke asimilacije.

Pitanja pokrenuta u ovom radu detaljnije su obrađena u izdanjima Matice muslimanske, a jedan od ciljeva je i pokretanje pitanja uvažavanja nacionalnog statusa Muslimana u Srbiji i njihovo svrstavanje u nacionalnu manjinu, uz istovremeni poziv Muslimanima Srbije za uspostavljanje saradnje u zaštiti nacionalnog i kulturnog identiteta od bošnjačke asimilacije.

Nema namere da se mešamo u unutrašnja pitanja države Srbije, već je ovo isključivo izraz brige za očuvanje i uvažavanje nacionalnog identiteta i statusa Muslimana koji nikada do sada nisu bili ugroženi kao što su sada.

Predsednik Matice muslimanske Crne Gore

Komеntari0
417c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Momcilo Radulovic
Mislimani nikada nisu bili nacija.Oduvek su bili SAMO poklonici jedne religije. Iz necijih pritisaka , proglaseni su nacijom, sto pravo NE poznaje.Hajde da pravoslavce proglasimo nacijom. Ocigledno NE poznajete razliku izmedju naroda I NACIJE. Postalo je moderno konstruisanje BESMISLENIH nacija I jezika. Samim Tim ponistavaju sve vrednosti stare cak I vise hiljada godina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja