petak, 16.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 07.09.2014. u 11:56 Tanjug

Kako se kroz umetnost gradio kult Josipa Broza Tita?

BEOGRAD – Slike, grafike i makete kućica krase zidove Muzeja 25. maj i posetioce uvode u svet kojim se bavila kustos Muzeja istorije Jugoslavije Ana Panić spremajući izložbu „Umetnost i vlast: pejzaži iz zbirke Josipa Broza Tita”.

Likovni odabir autorke čine pejzaži iz zbirke Josipa Broza - 45 slika i 10 grafika. Ti radovi ilustruju tokove jugoslovenske umetnosti, ali posmatrani sa drugog aspekta, oni su odraz ideologije vlasti.

Ideja izložbe je da prikaže kako pejzaži nisu samo proste predstave prirode, već nose drugu poruku u sebi. „Nekad je to skrivena poruka, nekad je malo jasnija, a ja sam želela da pokažem kako su pejzaži politički korišćeni za građenje kulta Josipa Broza Tita”, rekla je autorka Tanjugu.

„Kao svaki mit i ovaj je baziran na činjenicama, pa postavku čine Titovi biografski podaci, kao što su kada i gde je rođen, kada je radio u predionici u Sisku, kada je radio u fabrici, kad je u Jajcu proglašena Jugoslavija i kroz tu naraciju dobija se utisak o njegovoj ličnosti koja se približava svim jugoslovenskim narodima”, objasnila je ona.

Kroz knjige: Tito i pioniri, Tito i železničari, Tito u valjevskom kraju, ali i makete kućica autorka približava javnosti njegov život i način kako se pretvorio u mit.


(Foto Tanjug)

Sa druge strane, ta dela šalju poruku da „ako neko ko je seljačkog porekla, iz siromašnog Kumrovca, običan šegrt i radnik u fabrici, može da postane predsednik države, to može svaki jugoslovenski građanin”, primećuje Panićeva.

Izložba se sastoji iz više segmenata. Prvi je konstruisanje Tita kao mita, kroz njegovu biografiju, a zatim kroz socijalistički pejzaž. „U okviru tog segmenta predstavila sam industrijske pejzaže, jer je industrija obično smatrana za nešto što narušava prirodni pejzaž”, kaže autorka.

Ona dodaje da danas dok gledamo radove savremenih umetnika, „oni cesto traže taj industriski pejzaž, jer industrijalizacija jeste nešto što je bila ključna stvar u Jugoslaviji, a znamo da je u svim našim postsocijalističkim državama, sva ta industrija i propala”, objasnila je Panićeva.

Tu je priča i o Jugoslaviji, njenim različitostima, takođe kroz pejzaže. U tom segmentu nalazi se osam pejzaža iz svih republika i pokrajina čiji su autori Nadežda Petrović, Petar Dobrović, Miloš Vučković, odnosno vrhunski slikari druge polovine 20 veka.

„Oni pokazuju koliko je Jugoslavija bila različita i koliki su se njeni predeli razlikovali: neki gradovi su izgledali kao turske kasabe, a neki kao zapadnoevropski”, objasnila je ona.

Krajnji deo izložbe je pregled istoričarsko umetničkog pejzaža od impresionizma i najstarijeg platna Ivana Grohara iz 1903. pa sve do Peđe Milosavljevića, Vasilija Jordana, a „ta platna iz perioda od sedam decenije pokazuju potpuno drugi pravac umetnosti”, kaže Panić.

Sastavni deo izložbe čine i dva video rada slovenačke umetnice Jasmine Cibić, jer se oni uklapaju u priču o tome koje umetničko delo postaje reprezentativno, odnosno koje delo može da predstavlja naciju.

Po oceni autorke zanimljivo je su video radovi rađeni po orginalnim transkriptima, odnosno danas su snimljena pa posmatrač nema barijeru kao dok gleda arhivske snimke.

„Imamo utisak da delimo realnost sa likovima koje gledamo, a zapravo je scenario rađen po orginalnim transkriptima”, objasnila je Panićeva.

Postavka će biti pred očima javnosti do 12. oktobra, a tokom trajanja biće održan prateći program: stručna vođenja kroz izložbu, predstavljanje Galerije Matice srpske, projekcija filma Poklon predsjednika Niksona i kreativne radionice za decu.

Izložba je premijeru imala u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu i rezultat je saradnje dve ustanove kulture od nacionalnog značaja, Muzeja istorije Jugoslavije i Galerije Matice srpske.

Komеntari0
1279e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja