sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Koliko troši prosečan Srbin

Autor: Goran Nikolićponedeljak, 08.09.2014. u 15:00

Po zvaničnoj statistici EU srpski BDP po kupovnoj moći (po stanovniku) 2013. godine bio je 2,8 puta niži od evropskog proseka. Stvarna potrošnja po stanovniku, kojom se preciznije meri životni standard (uključuje i zdravstvene i obrazovne usluge, koje se direktno ne plaćaju), niža je za skoro dva i po puta od proseka zemalja EU, što je praktično nepromenjeno u odnosu na nivo 2008. Lošije stojimo i od Bugarske i Rumunije, dok Hrvatska i Slovenija već izgledaju nedostižno sa čak tri, odnosno četiri, petine evropskog proseka po oba pokazatelja.

U Bugarskoj i Rumuniji je BDP po kupovnoj moći prošle godine iznosio 14,5 odnosno 13.400 dolara per capita, za razliku od 11.269 dolara kod nas. Ako opravdano ukalkulišemo neobračunati deo sive ekonomije u naš BDP (što za oko desetinu povećava BDP Srbije), mi i dalje ostajemo ispod komšija sa kojima se najčešće poredimo (Hrvati, sa čak 18.200 dolara su daleko ispred).

Ova slika i nije tako loša, poredeći je sa onom koju stvara BDP po tržišnim cenama. Naime, Srbija je stvarala oko 6.000 dolara po stanovniku 2013, što je skoro šest puta niže od proseka EU (i više nego dva puta manje od Hrvatske ili Mađarske, te skoro četiri puta manje od slovenačkog proseka). Ova razlika u pokazateljima je posledica nivoa prosečne cene robe, ali pre svega usluga, koje su u Srbiji ipak neuporedivo (grubo dvostruko) niže. Na primer poznato je da naši iseljenici uglavnom odlazak kod zubara ili pedikira ’čuvaju’ za posetu otadžbini.

Međutim, iako ovi brojevi izgledaju zabrinjavajuće treba naglasiti da u novovekovnoj državnosti naše zemlje, koja traje oko dva stoleća, situacija skoro nikada nije bila znatnije bolja. Naime, podaci čuvenog američkog ekonomskog istoričara Medisona ukazuju da je nivo BDP po kupovnoj moći u našoj zemlji, izuzevši sedamdesete godine prošlog veka, praktično konstantno na evropskom začelju, gde se iza nas po pravilu nalazi Albanija. Tako se Srbija 1870. godine duplo slabije kotirala od mađarskog dela Austrougarske, a lošije i od Rumunije. Dve decenije kasnije situacija je slična, kao i 1913. Tek 1938. konačno prestižemo Rumuniju, ali nam je tada životni standard duplo slabiji od mađarskog ili poljskog, te čak četiri puta niži od onoga u zemljama zapadne Evrope.

Istorijski najbolja pozicija, pomognuta silnim zaduživanjem, je godinu pred smrt Broza kada Srbija bolje stoji od Rumunije, Bugarske, Mađarske, Poljske, i tek dva puta slabije od proseka zapada Evrope. Do 1990. situacija se blago pogoršala (bili smo na oko dve petine proseka zapadne Evrope, i još bolji od istočnih suseda). Nakon toga kreće sunovrat, koji je zaustavljen 2000. Nakon toga kreće rast, ali tek na nivou prosečnog u centralnoj i istočnoj Evrope, što je naše zaostajanje cementiralo.

Institut za evropske studije


Komentari11
7e738
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

barba m
Nedostaje jedna veoma vazna cijenica. Pre II sv. rata ljudi u Srbiji su uglavnom bili domacini koji su vecinu svojih potreba zadovoljavali bez novca tj. od svog imanja. Moji preci su imali jako malo novca, ali su skoro svaki dan jeli meso i druge domace proizvode koje danas retko ko moze sebi da priusti.
Attila APV
Kod nas u Banatu ako uopste ima placu moze da zaradi u prosk.oko 25-3o hiljd din.max.!Koliko on moze onda da trosi mjesecno sa placom od 2-3oo Euro(u Njem.na primer nezaposleni sa HaRZ IV dolaze u proseku na 16oo-2ooo Euro sa decjim i razn.dodacima!
Vladimiir Dedeic
Trosimo vise nego sto imamo,imamo manje nego sto trebamo.
mp @ Cika Dragan
Odlican komentar.
Čika Dragan
Rasprava brojnih čitalaca-komentatora o zaduživanju SFRJ i poređenje sa sadašnjim zaduživanjem nemaju nikakvog smisla. SFRJ je od pozajmica razvila solidan elektroenergetski i indusrijski sektor koji je imao solidan izvoz. Industrijski sektor u Srbiji danas praktično ne postoji, a samim tim ni izvoz. Sada se pozajmice uzimaju da bi se isplatile penzije, pa se i one moraju smanjivati. Nedavno sam u Bosni video parolu: "Sad smo svi strani plaćenici - sve nas finansira MMF".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja