nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:05

Nemački rekord: izvoz u julu 101 milijardu evra

Autor: Žarko Rakićutorak, 09.09.2014. u 14:00
„Сименсова” фабрика у Суботици међу највећим извозницима Србије (Фото А. Васиљевић)

Ne­mač­ki iz­voz po­sta­vio je no­vi re­kord. U ju­lu je ostva­ren re­zul­tat iz sno­va – vred­nost iz­ve­ze­ne ro­be i uslu­ga iz­no­si­la je 101 mi­li­jar­du evra. 

Pre­ma po­da­ci­ma Ure­da za sta­ti­sti­ku iz Vi­zba­de­na ovaj re­zul­tat je za 8,5 od­sto bo­lji u po­re­đe­nju s istim me­se­com 2013. go­di­ne. I ostva­ren je upr­kos ne­ga­tiv­nim po­sle­di­ca­ma sank­ci­ja ko­je je EU uve­la Mo­skvi i ru­skom „od­go­vo­ru”. 

A pre­ci­zna ne­mač­ka sta­ti­sti­ka ka­že da su sank­ci­je ko­šta­le u pr­vih šest me­se­ci ove go­di­ne Ne­mač­ku 3,5 mi­li­jar­di evra. Gu­bi­tak će bi­ti još ve­ći, jer se tek oče­ku­ju ne­ga­tiv­ni re­zul­ta­ti zbog ru­ske za­bra­ne na uvoz po­vr­ća iz Evrop­ske uni­je.

Fan­ta­sti­čan iz­vo­zni re­zul­tat Ne­mač­ke u ju­lu do­bi­ja još vi­še na va­žno­sti ka­da se do­da da je u ovom let­njem me­se­cu ostva­ren šam­pi­on­ski iz­vo­zno-uvo­zni re­zul­tat. Tog me­se­ca Ne­mač­ka je na ra­zli­ci iz­me­đu iz­vo­za i uvo­za ostva­ri­la plus od čak 23,4 mi­li­jar­de evra. 

U struk­tu­ri ne­mač­kog iz­vo­za i da­lje do­mi­ni­ra Evrop­ska uni­ja. U ju­lu ne­mač­ki iz­voz u EU iz­no­sio je 56,9 mi­li­jar­di evra. To je po­ve­ća­nje od 9,6 od­sto u od­no­su na 2013. go­di­nu.

Za­ni­mlji­vo je da je za­be­le­žen još ve­ći skok iz­vo­za u dr­ža­ve iz­van evro­zo­ne, me­đu ko­ji­ma su glav­ni tr­go­vin­ski part­ne­ri Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i Polj­ska. Ov­de je ne­mač­ki iz­voz ostva­rio rast od čak 15,9 od­sto.

Na osno­vu ovih re­zul­ta­ta struč­nja­ci su op­ti­mi­sti i pro­ce­nju­ju da će uku­pan pri­vred­ni re­zul­tat Ne­mač­ke na kra­ju go­di­ne bi­ti bo­lji od oče­ki­va­nog. Pro­ce­nju­je se da čak ni ja­ča­nje sank­ci­ja pro­tiv Ru­si­je i nje­na re­ak­ci­ja ne­će ozbilj­ni­je ugro­zi­ti ovo­go­di­šnji uspon ne­mač­ke pri­vre­de ko­ja bi mo­gla da pot­pu­no „po­be­di“ re­ce­si­ju. 

Ne­mač­ki ana­li­ti­ča­ri sma­tra­ju da sank­ci­je, kao po­li­tič­ko oruž­je sa eko­nom­skom ce­nom, ne mo­gu da na­ne­su ozbilj­ni­ju šte­tu do­ma­ćoj pri­vre­di ko­ja br­zo re­a­gu­je na sig­na­le iz Ber­li­na.

A tu je ne­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel bi­la ve­o­ma ja­sna.

„Za­da­tak ne­mač­kog bi­zni­sa je da stal­no tra­ži i osva­ja no­va tr­ži­šta”, po­ru­či­la je Mer­ke­lo­va. Zbog to­ga dr­ža­va ne­će ima­ti raz­u­me­va­nja za one ko­ji ima­ju šte­tu od uvo­đe­nja sank­ci­ja Ru­si­ji.

Ž. Rakić

-------------------------------------------------------------

Srbija – Nemačka

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije i Nemačke u 2013. godini vredela je 2,78 milijardi evra. Iz Srbije je u Nemačku izvezeno robe za 1,2, a uvezeno za 1,6 milijardi evra. Prema podacima nemačkog Statističkog ureda, od početka ove godine do kraja juna srpski izvoz vredeo je 633,4, a uvoz 856 miliona evra.

U Srbiji posluje 370 firmi čiji su osnivači pravna lica iz Nemačke. One zapošljavaju oko 30.000 ljudi, a samo 10 najvećih poslodavaca oko 13.000. Nemačke kompanije su u našoj zemlji od 2001. godine uložile više od 1,6 milijardi evra.

Al. M.


Komentari5
46b1c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Goricanin
Uvek je bila dilema, da li ce Nemacka biti deo Evrope, ili Evropa deo Nemacke. Sada je, kao od 1941. do 1945. ova druga situacija.
Раде Ковачевић
Докле год Немачкој буде успевало да води економску политику која у целој Европској унији буде највише њој одговарала, дотле ће на историјској сцени и да се одржи једна таква политичка творевина као што је Европска унија. Да ли ће, или боље речено докле ће, Шпанцима, Французима, Италијанима итд., па и оним чланицама Европске уније које нису у еврозони, бити прихватљиво да у економској размени са свим осталим чланицама Европске уније Немачка сама буде у енормном финансијском добитку ? Како то да је немачка привреда конкурентнија од свих привреда Европске уније узетих заједно? Да ли су за то једино заслужни неоспорна немачка радиност, индустријска дисциплинованост и пословна креативност, као што мисле безусловни поштоваоци немачке привреде, или су у питању « конкурентске предности » које је Немачка стекла искључиво захваљујући свом предоминантном политичком положају у Европској унији? У ствари, право питање гласи : зашто реалне немачке зараде не расту у складу са реалним растом немачке продуктивности, као што расту у свим другим чланицама еврозоне, и није ли то кључни « конкурентски » разлог за енормно суфицитарни раст немачког извоза на тржиште Европске уније ? ( За ово последње извор, Der Tagesspiegel, 14.4. 2013. Harald Schumann ).
Mirjana Goranic
Cudo bi bilo da nisu u dobitku. Unistili su kompletnu privredu istocne evrope, i u njoj formirali svoje firme. Tako da su mirnim putem zauzeli celu Evropu pa i sire. Svaka cast. Dok nekom ne smrkne drugom ne svane, a njima izgleda zora ne prestaje.
vortex shark
@ guten, malo, morgen Upravo je tako kako ste rekli-napisali. Samo jedna dopuna; Carina i PDV se plaćaju novcima upumpanim u platni promet iz ino kredita. Strana roba kupljena novcima od ino kredita, carina i PDV podmireni ino zaduženjem. Istina platne transakcije se odvijaju preko domaćih banaka u ino vlasništvu. Ovi što su na vlasti tako stvaraju privid funkcioniranja i obilja.
guten, malo, morgen
Siroti Nijemci. Navikli da dirinče.Gdje bi im bio kraj da su umjesto Adenauera, Šredera i Merkelove imali uglednog srpskog ekonomistu, podpredsjednika vlade bivše SRJ, da ih pouči da gase sopstvenu automobilsku i svaku drugu domaću proizvodnju, žive od uvoza kineske i druge robe sa Dalekog Istoka i da žive od PDV plaćenog na njen uvoz.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja