subota, 20.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:01

Po brizi za talente, od 144 zemlje, Srbija na 141. mestu

Autor: Vladimir Grečićutorak, 09.09.2014. u 15:00

Ovogodišnji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (2014–2015) daje pregled stepena konkurentnosti 144 ekonomije širom sveta, i na taj način predstavlja najveću sveobuhvatnu procenu ove vrste na globalnom svetskom nivou. Sadrži detaljan profil za svaku od ekonomija zemalja uključenih u studiju, kao i obiman deo podataka sa globalnom rang-listom koja obuhvata više od 100 indikatora svrstanih u 12 stubova.

Srbija je rangirana na 94. poziciji, što predstavlja porast za sedam mesta u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila na 101. mestu među 148 zemalja. Prema nivou bruto domaćeg proizvoda (obračunat prema paritetu kupovnih snaga) Srbija se našla na 74. poziciji i to predstavlja najrealniju aproksimaciju ranga na kome bi Srbija trebalo da se nalazi i po nivou globalne konkurentnosti.

Poseban značaj za povećanje nivoa konkurentnosti i ekonomskog rasta ima ljudski kapital – znanje i veštine ljudi, kao i obrazovanje, istraživanje i inovacije. Međutim, Srbija se po indikatoru efikasnosti tržišta rada nalazi na 119. poziciji. Ono što je još ozbiljnije, u okviru ovog sedmog stuba, jeste indikator koji označava saradnju između poslodavaca i zaposlenih po kome je Srbija na 140. mestu, kao i dva indikatora koji determinišu „odliv mozgova” i to: „kapacitet zemlje za zadržavanje talenata”, po kome se Srbija našla na 141. poziciji (iza nje su samo Bugarska, Venecuela i Mjanmar – ranije poznata kao Burma, i „kapacitet zemlje za privlačenje talenata” po kome je Srbija zauzela 143. mesto (iza nje je samo Venecuela), od ukupno 144 zemlje.

Kreatori i donosioci odluka u Srbiji morali bi da posvete posebnu pažnju sopstvenim kapacitetima za zadržavanje i privlačenje talenata iz srpskog rasejanja. Koncept „dijaspora kao deo matične zemlje” podrazumeva da pripadnici dijaspore budu uključeni u svakodnevne aktivnosti matične zemlje bez nužnog preseljenja u nju ili čak bez pripadnosti određenoj organizaciji iz dijaspore. Ideja o dijaspori „kao pokrajini jedne zemlje” označava pojam dobro organizovanih odnosa između matične države i njenih državljana u inostranstvu, u smislu „relativno homogene celine”.

Globalne mreže znanja mogu da igraju ključnu ulogu u ekonomskom i industrijskom razvoju matične države. Dok je u prošlosti strah od „odliva mozgova” izazvao kod kreatora politika negativan stav prema emigraciji visokoobrazovanih i visokostručnih ljudi, svet je evoluirao do prihvatanja norme koja zagovara dvosmerni protok ljudskog kapitala koji donosi ogromne prednosti. Drugim rečima, migracija se tretira i kao izvor „priliva znanja” i „cirkulacije mozgova” koji poboljšavaju intelektualni kapital matične države. Ali, pored svih pozitivnih promena koje donosi razmena naučnih kadrova i migracija stručnjaka, posao međunarodnog obrazovanja, odnosno izvoza obrazovanja, predstavlja veliku šansu i za manje zemlje kao što je Srbija.

„Kapacitet za inovacije”, po kojem je Srbija na 130. poziciji, može biti podstaknut podrškom istraživačkih institucija. „Kvalitet istraživačkih institucija” (69. pozicija) i „dostupnost istraživača i inženjera” (82. pozicija) u direktnoj je vezi sa proizvodnjom ljudskog kapitala; „primena patenata” (55. mesto), zajedno sa istraživačkom saradnjom na relaciji „univerzitet–industrija” (95. mesto), predstavljaju „trougao znanja” (obrazovanje, inovacije i istraživanja). Nažalost, Srbija se po indikatoru „kvalitet obrazovnog sistema” našla na 106. mestu, a po kvalitetu menadžmenta u školama na 114. mestu.

Privlačenje mladih iz inostranstva da studiraju u Srbiji jedan je od ciljeva koji će jačati kapacitete za zadržavanje talenata i za njihovo privlačenje u Srbiju.

Kako sugeriše iskustvo drugih zemalja, posebno Irske, međunarodni studenti takođe doprinose ekonomiji zemlje i njenom ugledu u drugim važnim aspektima: (a) stvaranju zaposlenosti direktno i indirektno; (b) promovisanju ugleda zemlje u kojoj su se školovali u inostranstvu; (c) uspostavljanju kontakata u zemljama iz kojih dolaze; (d) popunjavanju slobodnih radnih mesta ako je zemlja suočena s deficitom u određenim veštinama u budućnosti.

Profesor univerziteta


Komentari7
09cf8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

tudje sunce bolje greje
Dobro je da jos i postojimo!
vlastimirka vlastic
Dragan Miljkovic@ hvala na iscrpnom pojasnjenju koje me malo obeshrabri..ali sustina je da su nasi politicari talenti za unistenje svega sto im saka padne..pozdrav
Dragan Miljkovic
@ vlastimirka vlastic Cak ni u sportu nema uspeha, to je samo iluzija. Velicaju se uspesi veoma malog broja sportista. Najbolji pokazatelj gde smo u svetu sto se sporta tice su Olimpijske Igre. U Londonu smo osvojili 4 medalje. Pogledajmo komsije. Hrvati su osvojili 6 medalja (iako su znacajno manji od nas po broju stanovnika). Madjari su osvojili 18 medalja, mislim cak 6 ili 8 zlatnih. Posto Djokovic stalno pobedjuje, onda se stvara privid uspeha srpskog sporta. Realnost je: 4 medalje na OI u Londonu, 3 medalje na OI u Pekingu, i naravno nikad nista na zimskim olimpijadama. Sport nam je isti kao i sve drugo; nikakav! Srdacan pozdrav!
vlastimirka vlastic
najvise me baci u depresiju ovakva istrazivanja i rezultati..uzgred nimalo slucajni..uz put ogledalo nasih vlada i partija zadnjih 26 god..svet je od svake oblasti/skolszvo ,zdravstvo.ekologija,priroda itd odavno napravio profitabilne oblasti ali samo zemlje poput Srbije/malo njih/uspelo je da sroza sve sto je vredelo i sto vredi..sa nasim politicarima i vladama koje prave redaljku na narodu i Srbiji ne moze nista da dominira..ko je mogao,SLOBI,SESELJU,VUKU,TADICU,MACKARU,NISLIJI,DACICU,PAJTICU,BAJATOVICU NIKOLICU VUCICU DA kaze sjasite bre??kao da kazes zajasi jace manijace..ko je uopste pokusao da napravi institucije koje f su i koje kroz vreme pocinju da donose profit cak i kroz kulturu..jedino sto nam funkcionise je sport..valjda sto je politicarima ta oblast produzena ruka za samoreklamerstvo...odnosi maticne drzave i nasih drzavljana u dijaspori sveden je na ,,mi imamo ideju sta sa vasim parama..a porez cete svakako platiti kada dodjete.ili mladi DOBRO NAM OTISLI U SVET..
Mile Florida
"Briga za talente" i "privlačenje" talenata nije nešto što efektivno može da radi vlada nekakvim merama. Bilo je gluposti kao pravljenje lista naših ljudi u inostranstvu ... Šta mislite, kakve su to mere kojima Amerika privlači talente? Da li znate koliko Nemaca i Francuza i Engleza emigriraju u Ameriku. Svakakve gluposti ćemo da izmislimo,

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja