nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:29

Otcepljenje Škotske pokolebalo bi zemlje koje hoće u EU

Autor: B. Čpajakutorak, 16.09.2014. u 15:00

„Ako bi se Škoti u četvrtak izjasnili za odvajanje od Velike Britanije, to bi izazvalo i šire posledice u Evropi. Zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji verovatno više ne bi bile toliko sigurne da samo članstvo u EU znači opstanak njihovog teritorijalnog integriteta”, kaže Dejan Jović, profesor međunarodne politike na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu i glavni savetnik i analitičar predsednika Hrvatske Ive Josipovića, učesnik beogradskog skupa „EU i zapadni Balkan 2020”.

Jović u razgovoru za „Politiku“ ističe da se kada su u EU ulazile zemlje zapadnog Balkana – najpre Slovenija, pa Hrvatska, a pre toga i druge zemlje koje su imale određenih teškoća u svojoj istoriji, poput Španije, Grčke, Portugalije i drugih – uvek naglašavalo da ulazak u EU znači da je mogućnost raspada ili separatizma jako smanjena.

Na pitanje koliko bi to umanjilo interesovanje zemalja kandidata za članstvo u EU, među kojima je i Srbija, odgovara da bi to „u svakom slučaju ostavilo određenu sumnju i neizvesnost kod njih, da bi čak i nakon ulaska u EU ostala otvorena neka pitanja kao što su etnički odnosi, pitanja opstanka zemlje ili eventualnog razdvajanja na dve ili nekoliko zemalja”.

„Jer, ako bi se dogodilo da se bilo koja zemlja EU raspadne ili da se iz nje odvoji jedan deo – recimo, Škotska iz Ujedinjenog Kraljevstva – nestao bi jedan snažan argument koji je do sada bio korišćen kad je bilo reči o zemljama koje pristupaju EU, a to je da pristupanje EU znači definitivnu stabilizaciju tih zemalja”, kaže on i dodaje da se do sada – iako postoji slučaj Kipra, koji je ušao u EU kao podeljeno ostrvo, ali je ipak de fakto ušao samo jedan njegov deo – nije dogodilo da se ijedna zemlja EU ili NATO-a raspala ili da se otcepio neki deo države članice.

Zagovarate ubrzavanje procesa širenja EU na zapadni Balkan. Koliko bi taj proces mogao da bude ubrzan, imajući u vidu skeptične izjave Žan-Kloda Junkera, novog predsednika Evropske komisije, i naziv funkcije Johanesa Hana, komesara za susedstvo i pridruživanje?

Ako se time mislilo da se uspori proces, to nije bila dobra odluka. Treba učiniti upravo obrnuto – iskoristiti šansu da se te zemlje priključe EU dok još mogu, jer mi se čini da su odnosi na ivici Evrope sada postali bipolarni, znači više se ne pojavljuju nove sile koje imaju određeni uticaj. Ali, ako se EU ne proširi, uvek postoji mogućnost da se svojim uticajem proširi neko drugi. Ne kažem da je to lošija ili bolja opcija. Ali ako EU misli da ide dalje na evropskom prostoru, smatram da bi trebalo da iskoristi priliku. EU je do sada bila vrlo uspešna u proširenju, to je bila njena najuspešnija politika. Još postoji veliko interesovanje u zemljama kandidatima i ne bi ih trebalo predugo držati na čekanju. Dugi proces pridruživanja, s jedne strane, pomaže zemljama kandidatima da se reformišu, ali, s druge strane, što zemlje kasnije ulaze, ulaze sa više problema.

Šta je to, po vama, relativno kratak period pridruživanja?

Recimo, dva mandata svake vlade. Jer, vlade obično razmišljaju šta je moguće da se napravi za vreme njihovog mandata. Retko koja vlada razmišlja o tome šta će se dogoditi posle njenog mandata. Prema tome, ako želimo da ih podstaknemo da sarađuju, jako korisno bi bilo da EU da neku perspektivu od recimo osam godina ili deset, najviše.

Srpski zvaničnici ističu da će Srbija biti spremna za članstvo 2018. Je li to ostvarivo?

Pitanje je šta to znači biti spreman. I kad uđete u EU otkrijete da neke stvari nisu do kraja reformisane, da su neke stvari i dalje ostale otvorene. Mnoge zemlje koje su ušle u EU kao da su usporile reforme ili su se čak vratile na neke stare prakse. Ali ja mislim da ni EU više nije tako idealna, ne može se reći da unutar nje nema problema.

A kako će tek izgledati za četiri, pet godina?

Očigledno je da sadašnja EK ne razmišlja o proširenju u narednih pet godina. Ali da bi se održao proces bilo bi jako važno da ona kaže da to ne znači da su zatvorili vrata. Jer, ako se kaže „zatvorili smo vrata”, trendovi će se okrenuti u drugom smeru, ka zemljama koje nisu članovi EU.

Ko to treba da kaže?

Mislim da je pre svega na političkim vođama EU da kažu da je taj projekat još atraktivan i koristan za EU. Sada je više koristan nego pre, zbog toga što se na ivicama Evrope stvara jedna vrsta takmičenja. Pre svega tu mislim na Rusiju, ali i na Tursku i na SAD, kao i na druge neevropske aktere koji se sada pojavljuju kao ozbiljna alternativa.


Komentari15
1bb21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

smanjenje smanjenje
Penzija i plata, Srbija napreduje, ljudi u njoj prestravljeni! U sledećim nepogodama, koji narod će donirati od svih globa i uvećanja! Prisajedinjenje ili razdvajanje Škotske, stvarno nije posao naše malecke državice.
Контролисани развод по ЕУ стандардима
Баш обратно. Земље које имају проблеме са сепаратистичким регионима ће пожурити да уђу у ЕУ да би се онда у миру разишли по ЕУ стандардима. Да је Украјина била у ЕУ, њене истичне покрајине би се одвојиле без рата.
jevrem vesovic
Znala je to srbijanska elita, pa je bila pozurila da Jugoslaviju prekroji u Veliku Srbiju, pa onda da traži ulazak u EU
nikola andric
Koliko vise clanova toliko manja ekskluzivnost ''kluba''. Grcka, Kipar, Portugal, Spanija, Slovenija , Hrvatska, Bugarska , Rumunija i Madjarska pokazuju pravu sliku EZ. Svako za sebe Bog za sve nas. ''Bog'' je zajednicko trziste a kupovna moc sta ko zaradi. Nemacka ilustrira ono sto svi zele ali samo Nemacka ostvaruje. Snovi i nade nikad nisu skromni. Pitajte Hrvate i Slovence kako im je sada a kako im je bilo u bivsoj Jugi? Kolebanja nece biti zbog Skotske nego zbog stagnacije EZ. koja izgleda neminovna . Na zalost se ovaj ''analitcar'' nije setio da analizira Italiju i Francusku., sledece primere evropskog ''blagostanja''.
Muradin Rebronja
Zavisi da li zemlja koja hoće u EU ide sa ispruženom rukom ili čuva svoj džep, kao Švajcarska ili Norveška.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja