četvrtak, 28.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 21.09.2014. u 15:00 Radovan Pavlović

U mimohodu za pse

Комеморација и протест због убиства пса (Фото НРК)

Specijalno za „Politiku”

Oslo – Norvešku je poslednjih dana avgusta digla na noge priča o tome da je na zapadu zemlje, na plaži Helesto, južno od norveške naftne prestonice Stavangera, ubijen trinaestomesečni graničarski škotski ovčar Tenes. Više od hiljadu ljudi okupilo se u protestnoj koloni da izrazi svoj bol, tugu, ali i snažan protest zbog svirepog ubistva trinaestomesečnog Tenesa.

Tragičnog dana Tenes, koji pripada rasi „border koli”, krenuo je sa svojim gazdom na pecanje. U blizini plaže paslo je stado ovaca sa obližnje farme. Dok je vlasnik psa Ole Stangeland zabacivao štap, iznenada se začulo repetiranje puške. Ole je primetio starijeg farmera kako naoružan trči prema plaži. Prvi hitac pogodio je psa Tenesa u nogu. Usledio je i drugi metak – ovoga puta seljak je „ubio psa kao zeca”.

Sedamdesetogodišnji vlasnik farme seo je potom u džip, „potpisao se” na plaži i odjurio. Dok je gazda Ole suznih očiju grlio i posmatrao beživotno telo svoga ljubimca, ponovo su zaškripale gume na pesku: farmer se vratio i kroz prozor izbacio plastičnu kesu poručivši da će tako proći svi koji ugroze njegovo stado.

Gotovo svi norveški mediji izvestili su detaljno o zločinu na plaži Helesto. Zgrožena javnost digla se na noge. Vest o brutalnom i ubistvu prostrujala je i društvenim mrežama. Sutradan su na mesto zločina pristigle kolone demonstranata. Lokalna policija morala je da pošalje dodatne snage i obezbedi red i mir jer se više od hiljadu ljutih ljudi i nešto manje besnih pasa sjatilo da zapale sveće, a paljenjem baklji izraze protest protiv surovog ubistva.

Mnogi su plakali. Magnus Vinter, lider nevladine organizacije „Pomoć psima”, koja u okrugu Rogaland okuplja oko 10.000 članova, bio je organizator komemoracije i protesta na plaži Helesto.

Vođa pokreta „pomoć psima” u ime udruženja poklonio se senima tragično nastradalog Tenesa, izjavio saučešće vlasniku i održao kratak, ali dirljiv, oproštajni govor. Potom je učesnicima komemoracije i protestnog mitinga podelio na stotine teniskih loptica.

Na svakoj je ispisano ime tragično nastradalog psa Tenesa: svaki put kada ste napolju sa svojim ljubimcima i bacate lopticu, setite se nevinog i nedužno nastradalog mladog Tenesa, podsetio je prisutne Vinter.

Farmer koji je upucao Tenesa pravdao se novinarima da je to uradio u „samoodbrani”, braneći svoje stado. Svaki dan ovde dolaze psi i napadaju, ujedaju, a nekada i prekolju ovce, požalio se vremešni seljak. On i njegovo stado od 80 ovaca i 150 jagnjadi, kaže, žive u strahu od pasa i neodgovornih vlasnika.

Od dana kada je odlučio da uzme pravdu i pušku u svoje ruke, farmer iz malog mestašca Sula preživljava pakao i noćne more. Razmišljao je sve da proda i ode. Danima pored njegovog imanja prolaze meštani kolima i „sviraju”.

Trube besomučno, pokazuju srednji prst kroz prozore, a neki bogami i prelaze rukom preko grla preteći da će ga „zaklati kao psa”. Prete mu smrću svakodnevno preko telefona, kažu da će mu zapaliti kuću, jadao se novinarima vlasnik farme.

Ogorčeni meštani varošice Sula, a i drugi koji su čuli za svirepi zločin, tražili su krv, osvetu („oko za oko, čoveka za psa”), hajka na sedamdesetogodišnjeg farmera toliko je uzela maha da je javno morao da se oglasi i spreči linč vođa udruženja „Pomoć psima” Magnus Vinter. On je preko medija apelovao da se strasti smire i zakon ne uzima u vlastite ruke jer je slučaj u nadležnosti policije.

„Pasje ludilo”, naslov je jednog komentara objavljenog na portalu kanala norveške državne televizije u kome autor oštro kritikuje Norvežane zbog nedostataka empatije prema stradanju civila u ratnim sukobima. Prizore sa paljenjem sveća i protestnim kolonama, marševima zbog ubistva jednog psa – naziva grotesknim i na granici neukusa.

U debatama i komentarima u norveškim medijima, mnogi su pitali kuda ide ova civilizacija, da li nas je zahvatilo svojevrsno „ljudsko besnilo”, jesmo li se navikli na stradanja da nas više tangiraju gubici ljubimaca nego ljudskih života.Ugledni pisac i novinar Mimir Kristijanson, kaže da „dok su Norvežani pomno pratili proteste zbog ubistva jednog psa, padale su kiše bombi u Gazi, ginuli su i ginu deca i civili u Ukrajini, Siriji”.

„Niko ništa nije preduzeo, niko se nije angažovao. Ono što je pokrenulo Norvežane bilo je ubistvo psa. Lepo je i nadasve dirljivo videti kolone ljudi sa zapaljenim bakljama zbog ubijenog psa, ali ako malo dublje zagrebete ispod tih protestnih marševa videćete nešto zabrinjavajuće, neljudsko”, upozorio je Kristijanson.

„U modernim demokratskim društvima čovek ima poseban položaj, i to je nešto neprikosnoveno. Ali, ako se životinje izjednačavaju ili uzdižu iznad ljudi, onda se raspadaju, uništavaju ljudske vrednosti. Ukoliko se mi više brinemo o kućnim ljubimcima nego o sudbinama ljudi iz drugih delova sveta, onda ne samo da ponižavamo te ljude već srozavamo i naš sistem vrednosti. Onda to ne znači da smo životinje podigli na naš nivo, nego da smo mi kao ljudi pali na nivo životinja”.

Novinar je i građanima ukazao i na dilemu šta ako dođu u (ne)priliku da biraju koga bi spasli, recimo, iz zapaljene kuće: psa ljubimca za koga ste dugo i prisno vezani, ili nekog prosjaka.

„Ukoliko razmišljate i dvoumite se koga biste izvukli i spasli iz vatre – onda se i vi nalazite u opasnim vodama. Baš kao i ovi što pale sveće i organizuju masovne komemoracije i mimohode zbog izgubljenih ljubimcima”, protumačio je na svoj način ovu dilemu norveški pisac.

Komеntari22
ec382
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bonn Berlin
Kvisling je bio samo jedna osoba koja je postala sinonim za kooperaciju za okupatorom. Velika vecina Norvezana je odbijala svaku saradnju sa nacistima , a mnogo ih je bilo u pokretu otpora. Norveska je jedna od drzava osnivaca NATO pakta.
Vladimir Matic
Ne volim mnogo Norvežane zbog njihovog angažmana u II sv ratu na strani Nacista (Kvisling), kao i zbog njihovog gorljivog podržavanja Amerikanaca i NATO i priznanja Kosova, ali ovaj put mora im se priznati da su ispali "lafovi". Svaka čast što su se svi digli da pokažu tome "manijaku" da ne može tek tako da ubija pse - najvernije čovekove prijatelje.
Bonn Berlin
@ Ksenija Beograd, Adolf Hitler je imao veoma lepog nemackog ovcara (pas). Tog psa je mnogo voleo, po Vasem smatranju je morao isto tako da voli i ljudska bica!? Ispeci pa reci.
ksenija beograd
Zakljucak novinara Kristijansona bas i nema smisla. Uvek, kad se pokrene pitanje prava zivotinja, nadje se neko ko uvredjeno upita - a zasto se ne borite za prava ljudi. Kao da se ta dva pitanja medjusobno iskljucuju. Uobicajeni antropocentricni odgovor njemu bi bio - svako ko muci zivotinje je isto tako nasilan i prema ljudima. Ali cak i nema potrebe za takvim argumentom. Zivotinje su pratioci ljudi vec hiljadama godina, i najmanje sto im se moze dati je pravo da ne budu ubijane bez razloga.
Matija Soskic
Stepen civilizovanosti nekog drustva najbolje se vidi po tome kako postupaju sa zivotinjama. Braniti one koji nisu u stanju da se sami brane je ljudska vrlina posebne vrste. U Kanadi za one koji muce zivotinje zakon predvidja kaznu zatvora do sest meseci i novcanu kaznu do $2,000. Optuzbe nekih komentatora na racun Norveske su bez osnova, jer je ta zemlja jedna od najmiroljubivijih na svetu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja