sreda, 05.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 29.09.2014. u 22:00

Beograd je mesto istorije i snažnih emocija

Лук Персевал (Фото Димитри ван Зебрук)

48. Bitef

Predstava „Front” reditelja Luka Persevala, koje se zasniva na dokumentima i zapisima iz četiri evropske zemlje, biće večeras izvedena u 20 časova na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a u produkciji Talija teatra iz Hamburga. Drama „Front”, koja istražuje zapadni front sa svih strana rovova u Belgiji u Velikom ratu, ujedno je i poslednja, 13. premijera ovogodišnjeg 48. Bitefa koji će biti završen večeras.

Beogradska publika sa nestrpljenjem iščekuje vaše gostovanje. Kako ste doživeli poziv da sa svojom predstavom „Front” gostujete na Bitefu?

I mi smo veoma uzbuđeni što dolazimo u Beograd, kao i u Sarajevo. Naša predstava ne govori o ratu kao takvom i nacionalnom heroizmu, koji je cilj većini komemorativnih predstava o Velikom ratu u poslednje vreme, već govori o ljudima iz različitih zemalja i sredina, koji govore različitim jezicima i koji su, iako na različitim stranama fronta, ujedinjeni u jednom, a to je želja da napuste front i odu kući. Mi pričamo o apsurdu rata u kome je umrlo preko pet miliona vojnika, ne znajući zašto. U tom smislu su nam važne posete Beogradu i Sarajevu, jer je taj rat tu počeo. To su mesta istorije i snažnih emocija. Osim toga, osećamo veliku čast što smo pozvani da igramo na Bitefu, jednom od najvažnijih pozorišnih festivala u Evropi.

Koliko je razmena kreativne energije potrebna, neophodna svakom umetniku,bez obzira iz koje zemlje potiče i šta ona znači za vas?

Često radim u inostranstvu, proveo sam 15 godina radeći u Nemačkoj, i da ne verujem u razmenu kreativne energije, verovatno ne bih bio sada ovde. Nedavno sam imao prilike da radim u Rusiji, u Sankt Petersburgu, gde sam otišao prvi put u aprilu ove godine. Priznajem da sam imao dilemu pre odlaska na taj put, pre svega zbog ratne tenzije koja je prisutna u ovom delu sveta, ali jako bih pogrešio da nisam odlučio da, ipak, odem. Razgovarajući sa tim ljudima, suočio sam se sa mnogim predrasudama koje sam imao o Rusima, između ostalog i onim povodom trenutne političke situacije. Iz tog iskustva sam zaključio da svrha razmene stvaralačke energije treba da bude potraga za istinom. Ne kažem da su umetnici nužno na pravom putu u toj potrazi i ne kažem da su ovlašćeni i privilegovani da dosegnu do istine, ali umetnost kroz taj dijalog, kroz umetničku razmenu, treba da insistira na međusobnom razumevanju.

Svaka vaša predstava ima svoj originalni jezik i formu, sopstvenu tajnu. Po čemu je specifična predstava „Front”? Možete li u najkraćem beogradskoj publici približiti ovo ostvarenje?

Predstava„Front” nastala je na osnovu Remarkovog romana „Na zapadu ništa novo”, romana „Oganj” Anri Barbija, drugog fikcionalnog poetskog materijala, ali i autentičnih iskaza, dnevnika učesnika, pisama… Podela se sastoji od 11 glumaca iz različitih kultura koji govore na četiri jezika: nemačkom, francuskom, flamanskom i engleskom. Flamanski glumci nalaze veliku zabavu u igri sa dijalektima i značenjskim efektima koje oni proizvode, nemački jezik je oblikovan svojom visokom kulturom, koju Flamanci ne poseduju. Francuski je liričan i muzikalan, a engleski jezik je, zbog uticaja filmske kulture, prepun klišea. To volim da zovem multijezički vokalni orkestar. Jedan od problema Evrope je što ne govorimo zajedničkim jezikom, ali su nam neminovno zajedničke emocije. To je naročito jasno kada gostujemo u zemlji u kojoj publika ne razume naše jezike. Pa ipak, reč front je univerzalna, ona ima isto značenje na svim jezicima korišćenim u predstavi, kao i na mnogim drugim. Za sve nas ona znači tu liniju podele u apsurdnoj logici rata, znači pitanje izbora ubiti ili biti ubijen, iako svi na frontu čeznu za istim: da odu kući. Predstava „Front” često se karakteriše kao polifona, zbog tog mnoštva glasova, utisaka, jezika. Svi oni zajedno izražavaju bol, koji se na kraju, ipak, pokazuje kao izvan pune moći izražavanja.

„Front” je drama o ljudskom postojanju, a bavi se različitim stranama rovova. Do kakvih ste spoznaja došli baveći se ovom temom?

Što se tiče same teme predstave, mislim da sam već dovoljno rekao o tome šta je ona značila za mene i koja značenja i dalje proizvodi. Međutim, rad na ovoj produkciji me je inspirisao da razmišljam o ulozi i moći pozorišta u kontekstu ovih tema. Neke stvari ne možete prikazati na klasičan pozorišni način. Naše pozorište je i dalje duboko uslovljeno predstavom o pozorištu iz 19. veka. Pa ipak, rat je nepredstavljiv, smrt je nepredstavljiva. Tu imitativna funkcija pozorišta postaje neupotrebljiva, čak smešna i neukusna. Imitirati te užase je, za mene, neka vrsta nepoštovanja stradanja i patnji. Moja namera je da se na osnovu elemenata iz građe ponudi sugestivna slika, na osnovu koje gledalac oblikuje svoju viziju, autentičnu i složenu, i ta vizija će uvek biti mnogo vrednija od puke imitacije.

Scenske efekte u predstavi „Front” pojačali ste zvučnim i vizuelnim elementima. Možete li nam objasniti o čemu je zapravo reč?

Kada smo razmišljali o vizualnom izgledu predstave, pratio me je utisak fotografija „Titanika”, koji je bio simbol tehnološkog napretka i superiornosti i naivnosti čovečanstva koje je verovalo u nepogrešivost tehnike, kao uostalom i taj rat koji se desio samo dve godine posle kraha „Titanika”. Najsnažniji utisak su na mene ostavile slike orkestra sa „Titanika”, koji je svirao sve do kraja. Odatle je došla ideja da glumci nose kostime muzičkog orkestra. Zatim, metal i čelik, koji viđamo na fotografijama iz „Titanikovog” restorana su ponovo materijali rata, i želeli smo da oni budu izvori zvučne zavese naše predstave. Osim „Titanika”, koji nam je bio inspiracija u određenom smislu, koristili smo i dokumentarni foto-materijal, snimke koje su vojnici svojim kamerama pravili na licu mesta. Njih je uobličio video-umetnik Filip Bauman i sa njima smo želeli da publika oseti intimnost sa likovima, ne sa glumcima koji te likove nose.

B. G. Trebješanin

Komentari0
0ce52
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja