petak, 25.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 05.10.2014. u 15:00 Dejana Ivanović

Ratni dnevnik kaplara Milutina

Делови ратног дневника писаног пре једног века (Фото З. Анастасијевић)

„Dan nas je zatekao u plitkim rovovima prve borbene linije. Neprijateljska artiljerija poče da tuče jednu udolinu na hiljadu i nešto više metara levo od nas.

Tu se nalazilo francusko mitraljesko odeljenje koje je, otkriveno od neprijatelja, pokušavalo da pređe brisani prostor i priđe položaju gde su se nalazile francuske trupe. U ovom masakru život je izgubilo mnogo vojnika, stradale su i životinje...”, pisao je u svom dnevniku iz Prvog svetskog rata vojnik Milutin Ristić.

Na papirima koje je nalazio usput, u plitkom rovu, obično u predvečerje kada bi utihnula topovska paljba, zapisivao je šta su on i njegovi drugovi preživeli. Opisivao je bitke, proboje, povlačenja, ratne strahote…

Božana Jović (Foto Z. Anastasijević)

Milutin je imao 20 godina kada je prvi put poneo pušku – 1912. godine, na početku Prvog balkanskog rata. Mobilizacija ga je sustigla na poslu sudskog pisara, a tada je bio na polovini studija prava. Ni pre rata život mu nije bio lak.

Iako odličan đak u osnovnoj školi u rodnom selu Turice kod Dragačeva, teškom mukom je uspeo da nastavi školovanje zbog siromaštva: morao je da radi da bi preživeo, ali uspevao je i da se obrazuje. Taman kada je upoznao svoju životnu saputnicu, morao je u rat. Usledila je Kumanovska, a zatim i druge bitke, pa Drugi balkanski rat…

Zatišja u vojevanju za Milutina gotovo da i nije bilo, jer primirje je bilo kratkotrajno – Austrougarska imperija 1914. godine napala je Srbiju. Sa drugim studentima i đacima doraslim vojnoj obavezi Milutin Ristić prebačen je u Skoplje na obuku i smešten je u jednu od šest četa koje su ukupno imale oko 1.300 mladića između 21 i 24 godine. Vrhovna komanda proizvela je pripadnike ovog bataljona krajem 1914. u čin kaplara i naložila im da krenu u boj.

– Tata je delio sudbinu na hiljade vojnika tog doba. Prošao je albansku golgotu, sa saborcima je prilikom zbega stigao do Krfa, bio je ranjen dva puta, ali su mu rane, srećom, bile prostrelne, pa se brzo vraćao u rovove i nastavljao bitke. Bio je na Solunskom frontu, učestvovao je u bitkama na Kajmakčalanu… – priča za „Politiku” Božana Jović (92), ćerka Milutina Ristića.

Koliko je rat bio strašan govori i podatak da je od 1.300 kaplara, samo njih 400 dočekalo primirje. Za iskazanu hrabrost i zasluge u ratnim godinama Ristić je dobio i odličja – Albansku spomenicu i Karađorđevu zvezdu.

Milutin Ristić (Foto lična arhiva)

U godinama mira nije voleo da priča porodici o strahotama kojima je prisustvovao u Velikom ratu. Nadao se da tako nešto neće više nikada doživeti. Na sva pitanja njegove četiri ćerke odgovarao je kratko, izbegavajući detalje o borbama… Ali je zato sve četiri ratne godine vodio dnevnik. Na požutelim papirima starim čitav vek, njegovi ratni drugovi i događaji ostali su sačuvani od zaborava.

Iako je rat završen 1918. Milutin je demobilisan tek dve godine kasnije: ratom opustošenoj Srbiji bili su neophodni učeni ljudi da obrazuju mlađe naraštaje. Kada je konačno skinuo uniformu, završio je fakultet i oženio se, dobio je posao u državnoj službi i svoj prvi srez – Valandovo. Kasnije je bio sreski načelnik i u Kičevu, Novoj Varoši…

– U Velesu nas je dočekao Drugi svetski rat. Mesecima nismo znali šta je sa tatom, jer je u proleće 1941. mobilisan. Kasnije smo saznali da je postao potporučnik i da je sa ostalim vojnicima bio zarobljen, dugo je bio u logoru u Solunu, a zatim je prebačen u nemački logor Nirnberg – objašnjava Božana Jović.

Godinu dana kasnije Milutin se vratio u Srbiju sa grupom od 150 oficira. Porodica ga nije prepoznala, bio je kao senka, bolestan… Kada se oporavio, na zahtev Milana Nedića nastavio je da upravlja srezom, a onda je pred kraj rata dva puta završio u gestapovskom zatvoru…

Ali ni okončanje rata Ristiću nije donelo mir: nove vlasti su ga uhapsile i bio je mesecima u zatvoru Ozne. Kada je oslobođen. povukao se u Loznicu gde se posvetio onome što je voleo od detinjstva – agronomiji i umetnosti.

Herbarijum iz Velikog rata

Iz Velikog rata Milutin Ristić doneo je neobičnu zbirku biljaka – herbarijum koji je napravio u ratnim godinama. Biljke od pre jednog veka i danas stoje u starom albumu. Ostalo je, doduše, samo sedam strana, koje je Milutin posvetio svojoj tadašnjoj verenici, a kasnije supruzi Rosi.

„Tata je tokom rata, u trenucima predaha dok su čekali u rovovima prikupljao biljke. Doneo ih je i sa Kajmakčalana, Soluna, gde god je bio. Skupljao ih je i stavljao između strana tri knjige koje je nosio u rancu, na leđima sa ostalom ratnom opremom. Tako ih je presovao i kasnije stavljao u album. Imao je pune dve kutije biljnog blaga koje je kasnije poklonio Vojnom muzeju, kao „omaž za poginule drugove”, kako je govorio”, priča Božana Jović.

Porodici je ostalo dvadesetak presovanih biljaka u albumu, dok o sudbini onih poklonjenih muzeju, ne znaju ništa.

Komentari4
83251
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milutin Vasovic
Dobar dan zovem se Milutin bas kao i ovaj junak , koliko je samo takvih koju su preziveli golgotu.Kazu da istoriju pisu pobednici pa dragi moji zasto je onda nama predaju pogresno? Zasto se skriva 50 hiljada civila zaklanih i pobijenih od strane titovih ustasa ciji je i sam bio pripradnik ustaske vrazije brigade, zasto je kralj Aleksandar marioneta odbio da primi stotine i milione zlata koje su nam trebale biti isplacene od neprijteljskih drzava? Da ne kvari odnose sa hrvatima? kakva glupost prosuta u facu nasim precima posle svega! Mojih 5 cukundeda je ponosno krenulo iz dragaceva selo grab planina jelica jedan je 1914 ostavio svoje hrabre kosti u sapcu, cetvorica su prosla albansku golgotu,cer, kolubaru i probila solunski front i ponosno se vratila u svoju domovinu Velimira Vasovica kapetana sa kajmakcalana mog cukundedu ubise bugari 1943 kada je vec bio star na pragu kuce, udjose i videse ordenja bugaraki narednik je momentalno streljao dvojicu svojih sto ubise solunca bez sudjenja
boban j
Slava junaku! Velike muke su preživeli, posle rata počinjali život u osiromašenoj i spaljenoj zemlji, sa puno porodičnih tragedija i opet su opstali ti naši preci. Morali su mnogi i komunistički teror da trpe, bili ponižavani, oduzimana im je čast i imovina, i to su naši preci preživeli! Lep tekst, pozdrav njegovoj ćerci i porodici! Mladi, nemojte samo kukati da je kriza, da nema posla i da se ne isplati raditi, već život ozbiljno shvatite i korisno provodite svaki dan koji vam je Bog dao. Budite srećni sa svojim bližnjima, poštujte se i stvarajte porodice, kako ova Srbija ne bi opustela!
Мирослав Велимировић
Поклонити музеју или бацити на смеће је за дародавца исто.
Hiperborejac Jonas
Nek' mu je vecna slava i hvala!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja