utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 05.10.2014. u 22:00 Đuro Đukić

Kako su se gledali Juraj i Aleksandar

Алек­сан­дар Ма­у­ков испред зграде логора (Фото Ђ. Ђу­кић)

Zrenjanin – Georg Juraj Špiler je u Drugom svetskom ratu obeležio zbivanja u okupiranom gradu. Prvi policajac uprave koju su postavili Nemci odgovoran je za smrt na stotine rodoljuba i nevinih civila koji su stradali u odmazdama. Zatočenik njegovih logora bio je i Aleksandar Maukov, Zrenjaninac koji je jedini uspeo da uzvrati zatvorsku posetu ozloglašenom i kontroverznom policajcu.

Grad na Begeju, najveći u Banatu, oslobođen je od nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu pre 70 godina, početkom oktobra 1944. Posle niza godina ovaj događaj je, uoči proteklog vikenda, opet obeležen prigodnom svečanošću u centru grada koja je naišla na srdačan prijem kod građana. Zrenjanin se Danu oslobođenja vratio i izložbom koju je priredio Istorijski arhiv pod nazivom „Bečkerek–Petrovgrad u 1944”.

Autori izložbe, istoričari Vanda Vojvodić Micova i Bojan Grubački, daju zapažen prostor baš Juraju Špileru, čelniku Komande javne bezbednosti. Ovaj doktor pravnih nauka, rođen u Zagrebu 1900, pravio je vrtoglavu policijsku karijeru. Između dva svetska rata istakao se u otkrivanju ustaša, a u jednom okršaju s ovim ekstremistima bio je i teže ranjen pa je ostao invalid i hramao je na jednu nogu. Za rad u policijskoj službi odlikovan je Ordenom Svetog Save, visokim odlikovanjem Kraljevine Jugoslavije, 1934. godine. Da bi bio zaštićen od ustaša, sklonjen je u Novi Sad gde se takođe bavio policijskim poslovima.

Već na početku nemačke okupacije navodio je da mu je očevo ime Alojz, umesto Vjekoslav, a on se predstavljao kao Georg i prezime pisao u nemačkom originalu Spiller, mada se do tada izjašnjavao kao Hrvat. Na čelo Komande javne bezbednosti u Bečkereku postavljen je odmah na početku rata 1941. Grad na Begeju, u vreme srpske vlasti, s Veliki Bečkerek preimenovan je u Petrovgrad, Nemci su ga neko vreme zvali Grosbečkerek, a onda samo Bečkerek. Uglavnom, Špiler je stajao iza mnogih masovnih streljanja tokom rata, a ona su bila najučestalija u 1944. Te godine oslobodilački pokret je bio ohrabren i partizani su se često odlučivali za akcije, a onda su usleđivale odmazde.

U Zrenjaninu je tokom rata postojao logor u kome su zatočenici prikupljani za odmazde. Aleksandar Maukov, zrenjaninski rodoljub, danas u 93. godini, bio je zatočen u logoru od 1943. Prvi put je video Špilera kada je ovaj obilazio logor povodom hapšenja većeg broja ilegalaca, a drugi put 2. oktobra 1944. kada se ovaj spremao za beg. Došao je da obiđe zatvorenike i, mada rešen da beži, svejedno ih nije oslobodio. Inače, Aleksandar je dospeo u sobu broj tri iz koje su zatočenici vođeni na vešanje ili streljanje. Odatle niko nije pušten na slobodu. Za njega je ulazak Rusa, koji su inače oslobodili Zrenjanin, bio spas u poslednji čas.

Kada su se sreli treći put Špiler i Maukov su bili u obrnutim ulogama. Naime,posle bega iz Jugoslavije, Špiler je bio izručen našoj zemlji. Aleksandar Maukov, kao skojevac i delegat na kongresu, imao je privilegiju da uđe u ćeliju u kojoj je bio pritvoren Špiler gde je čekao suđenje.

– Bio je lepo obučen, s primetno čistom posteljinom na krevetu. Ja se sećam kako sam, sav u ritama, iznosio kiblu iz svoje zatvorske sobe, a sve da bih u dvorištu nakupio opušaka kako bi zatvorske kolege savijali cigare i pušili pod ćebetom – kaže Aleksandar Maukov.

Istorijski arhiv Zrenjanina došao je i do pisma Špilerove ćerke iz 1950. koje se sada prvi put objavljuje i u kome ona traži potvrdu izvršenja smrtne kazne nad njenim ocem u kome navodi da je on osuđen kao ratni zločinac na smrt vešanjem, a da potvrda treba njenoj majci radi preudaje. Javno tužilaštvo u Novo Sadu je na ovo pismo konstatovalo da je reč o provokaciji i da je pisano samo zato da bi se saznalo za tadašnji Špilerov status, a ne zbog eventualne preudaje.

Inače, cela naša javnost je za Špilera mogla da sazna u veoma popularnim filmu i seriji „Salaš u Malom ritu”, snimljenim još 1975. godine. Špiler je na ekranu bio Šicer.

– Spolja je bio hladan, čak dobronameran profesionalac, a u stvari je bio veoma opasan čovek – kaže Aleksandar Maukov.

Komentari7
825aa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pavle Solarovic
Gde je iztvrseno vesanje i gde je posle sahranjen i kako mu je obelezeno grobno mesto.
Bob Petrovich
Ako je ratni zlocinac Spiler osudjen na smrt vesanjem 1949, zasto bi zahtev iz 1950 za sluzbenim dokumentom koji potvrdjuje izvrsenje zasluzene kazne bila "provokacija"? Da li je Spiler u to vreme bio ziv, na novom zadatku? Kako je na kraju skoncao zivot? Proslo je vise od 50 godina od tih dogadjaja. Ponavljanje puluistina dodaje samo jos jedan veo mistifikacije.
Pavle Solarovic
Ko zna sta su sve muvali , ne bi me uopste iznenadilo da se zlikovac izvukao
petar petrovic
Ko je dakle zapalio zito?
stevo milosevic
Pridruzujem se svim onima koji ovaj tekst kvalifikuju povrsnim. Okoncan je clanak a da o glavnom licu nije receno kakva je njegova krajnja sudbina. Da nije dobio i kakav orden od Titove vlasti. Dali je pogubljen itd..nedostaje akraj price.
ercov dragacevski
Kad se vec dohvatite neke teme onda je bar i zavrsite. Kako su se gledali Juraj i Aleksandar !?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja