petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:48

Vudstok nije bio revolucija

Autor: Jelena Koprivicaponedeljak, 06.10.2014. u 22:00

Koncert u Beogradu neće biti običan, reči su jedne od najvećih američkih kantautorki Džoan Baez, koja će 18. oktobra, posle 25 godina, ponovo nastupiti u Beogradu, u Domu sindikata.

Muzička zvezda, dobitnica „Gremija” za životno delo, i aktivistkinja, čija karijera traje šest decenija, objavila je više od 30 albuma. Iako i sama autorka, najveće uspehe ostvarila je pevajući pesme drugih autora, od Leonarda Koena i Pita Sigera do „Bitlsa” i Vudija Gatrija. U njenom repertoaru našle su se i pesme Boba Dilana, koga je ona predstavila svetu 1963. godine.

Neodvojivo od karijere Džoan Baez jeste i njen politički i društveni aktivizam, borba za ljudska prava, životnu okolinu… Drugovala je sa Martinom Luterom Kingom, Vaclavom Havelom, Nelsonom Mandelom…

Potičete iz porodice meksičkog i škotskog porekla. Nije bilo lako odrastati u južnoj Kaliforniji kao „mešanac”?

Nije bilo lako, ali su se neki susretali sa gorim predrasudama od mene. Ali, nažalost, znam kako je to kada niste deo grupe. Muzika me je u tom smislu spasla, ona je srušila sve barijere.

Nastup na „Njuport” festivalu 1959. bio je prekretnica u vašoj karijeri?

To je pravi početak moje karijere. Do tad sam nastupala u kafićima na Harvard skveru u Njujorku, a onda odjednom ispred mene se našlo 13.000 ljudi. To danas nije mnogo, ali tada je bilo ogromno. Dospela sam i na naslovnu stranu „Tajma”, što je bila neverovatna čast.

Nikada niste bili sanjar, već realista koji mora da kaže ono što misli. Aktivizam je za vas bio nešto sasvim prirodno?

Da, a došao je i iz moje porodice koja se oduvek borila protiv nasilja. Ako vam roditelji to usade, nema drugog puta.

Da li vas je aktivizam koštao?

Ne više nego bio kog drugog aktivistu. Ja sam sebi davno zacrtala da želim da budem uključena u borbu i to nikada nisam shvatala kao svoju žrtvu, već kao način života. Da nisam bila aktivna na polju ljudskih prava, borbe protiv nasilja, ratova, da mi to nije bilo dozvoljeno, e to bi bila žrtva.  

Retko izvodite pesmu „We Shall Overcome”, koju ste 1963. pevali tokom „Marša na Vašington”. Šta je danas ostalo od „Marša” i reči Martina Lutera Kinga „Ja imam san”?

Pa, niko tada nije mogao ni da sanja da ćemo kroz 40 godina imati crnog predsednika SAD. Znam da su Kinga nagovarali da se kandiduje za predsednika, ali on je bio dovoljno pametan da to ne prihvati. Volela bih da se Obama nije kandidovao. Mogao je da doprinese društvenim promenama da nije bio uhvaćen u ralje politike.  

Ulazak u Belu kuću menja sve?

Da, jer stvarna mogućnost promene ne dolazi iz kancelarije, nego iz korena, po meni, i Obama je dokaz toga. Mene su poneli njegovi govori, jer su bili briljantni. I stotine hiljada ljudi su verovali da će se desiti promene. A moje verovanje u Obamu je bilo netipično, jer nikada nisam imala veru u političku strukturu. Opet, Obama je od početka bio suočen sa preprekama. Kad te neko non-stop zaustavlja, ti i ne možeš mnogo toga da postigneš, ali opet toliko toga je morao da uradi.  

A Vaclav Havel je bio oličenje pravog lidera?

I disidenta. Znam da je bilo mnogo kritika na račun njegovog predsednikovanja, ali on je bio hrabar i ohrabrio je ljude da načine promene.

Letos se navršilo 45 godina od „Vudstoka” na kome ste nastupili. Da li su ta tri dana „mira i muzike” zaista promenili popularnu kulturu?

Mislim da su je zacementirale. Svi su tada shvatili moć muzike. „Vudstok” je promenio mnogo stvari, iako to po meni nije bila revolucija, kako neki govore. Bilo je to neverovatno trodnevno iskustvo koje se doživljava jednom, gde je čak i policija postala deo slavlja.

Ističete da imate mnogo talenata, ali da je vaš glas najveći dar?

Jeste, i najvažnije mi je bilo da ga sačuvam. Ako ne čuvaš glas, neće trajati zauvek. Ljudi ne znaju kakav je to napor, kakve vežbe moraju da se rade, da je neophodan specijalan režim ishrane... Na svu sreću, nisam nikad eksperimentisala sa drogama i danas imam neverovatnu izdržljivost.

Slikanje vam pruža uživanje jednako kao muzika? Nedavno je nekoliko vaših portreta prodato...

Ne želim više da se razdvajam od svojih slika, pa ću ubuduće praviti printove koje će svi moći da priušte. Mislim da su mi slike dobre, i lep je osećaj kada neko želi da kupi baš vaše delo. I nadam se da ću jednoga dana moći da napravim pristojnu izložbu.

Pisano je i o vašem privatnom životu, vezama sa Dilanom, Dejvidom Harisom, Stivom Džobsom. U novoj knjizi „Druga strana Boba Dilana”, pominje se i va romansa i razlozi zbog kojih ste raskinuli. Nije lep osećaj deliti intimu sa čitavim svetom?

Ne i zato i ne obraćam pažnju na sve to. Najvažnija stvar koja se tiče Boba Dilana je ta da smo napravili mnogo dobrih pesama i da se one i dalje pevaju, a ne privatan život. Ali, ne zanima me, jer ako neko nešto ne zna, drznuće se da izmisli...  

Imate 73 godine, još pišete, slikate, nastupate. Dugujete publici da stvarate do kraja?

I publici, ali i svom glasu. Ne znam koliko će to da traje, možda još dve, možda još deset... Moja majka je umrla sa 100, a otac sa 94. godine... Ko zna... Ali, dok me glas služi, u obavezi sam da pevam.

----------------------------------

Moja majka bi navijala za nezavisnost Škotske

Vaša majka je iz Edinburga. Bili ste u Londonu prošlog meseca kada je Škotska odlučivala o svojoj budućnosti u Velikoj Britaniji...

Mislim da bi moja majka navijala za nezavisnost. To je tako tipična situacija da ljudi hoće da se raziđu. Sećam se da sam pre neku godinu pričala o tome kako se nadam da će biti manje nacionalnih država, a suprotno se dešava. Izgleda da je u prirodi čoveka da želi da bude nezavisan, i u neku ruku to mogu da razumem.


Komentari4
a20b1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljiljana M
Nisam znala za njenu posetu Sarajevu. Pokvarila je sliku o sebi, bar kod mene. Drasticno!
mira matis
Прву њену плочу сам слушала 1969. и све ове године памтим ту радост.Не могу да верујем да ћу је чути у Београду. Браво онима који су органиѕовали концерт.
Ljiljana M
Ne znam koliko ljudi se seca kakav je to sok bio kada se Dzoan Baez, na vrhuncu slave sredinom 60tih pojavila u Beogradu. Malo ko je kod nas znao za nju, a ona je u tom trenutku bila jedna od najvecih zvezda. Raduje me njen ponovni dolazak.
неко ко је изван странака
Сећамо се концерта у Сарајеву,и изјава том приликом....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja