ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:28

Cilj novinara: tačno i smelo informisanje o onome što vlast želi da sakrije

Autor: Igor Simićutorak, 07.10.2014. u 15:00

Razgovor poljskog pisca Kazimježa Brandisai ruske pesnikinje Ane Ahmatove: „Poljak joj se požalio: sva njegova dela – sva, do poslednjeg – bila su zabranjena. Ahmatova ga je, međutim, prekinula: ’Da li su vas hapsili?’’Nisu.’’Da li su vas, možda, isključili iz Saveza pisaca?’’Nisu.’’U tom slučaju, zbog čega se zapravo žalite?’ Ahmatova je, očigledno, bila iskreno začuđena.” („Fiziognomije”, Žika Bogdanović, Ateneum, 1998.)

Ovih dana se prečesto ponavlja opšte mesto: cenzura je danas u rukavicama, ne može se jasno uperiti prstom u nalogodavca, nemamo dokaze, a ipak se čini da se suzbijaju drugačija mišljenja. Kao da ne znamo kako cenzura funkcioniše. Otvoreno cenzurisanje bilo bi kontraproduktivno jer bi ogolilo slabost moćnika, a ovako je relativno tiho sredstvo osiguravanja moći. Radi se o starom paradoksu: ,,Cenzura, ma koliko sebe smatrala istorijskom nužnošću i institucijom namenjenom zaštiti javnog reda i poretka, nerado priznaje svoje postojanje”, pisao je Danilo Kiš.

Ta naklapanja o skrivenoj cenzuri ne uzimaju u obzir da je Olja Bećković na gostovanju kod Danice Vučenić otvoreno rekla da su joj svakog petka javljali da premijer nije bio srećan njenim izborom gostiju. Cilj novinara je tačno i smelo informisanje o onome što vlast želi da sakrije. Takvo novinarstvo praktikuje poslednji dobitnik Pulicera Glen Grinvald, koji se suprotstavio najmoćnijoj vladi na svetu. Međutim, na ovdašnjim konferencijama za štampu i u medijima slabo ko sledi tu novinarsku religiju. Novinari ne postavljaju nezgodna pitanja sa klicom koja može da podrije moć onoga kojem su postavljena, a to bi trebalo da bude rezon d’etrnovinarske profesije. ,,Pitanja su zabranjena”, rekla je Olja u emisiji ,,Jedan na jedan”.

Dodatan ciničan pristup komentatora je bavljenje načinom vođenja neke emisije (Oljine, Sarapine). Oni kao da ne uviđaju da je u ovom slučaju to savršeno nebitno, tema nije stil emisije, već smanjivanje prostora za javnu raspravu. Bežanje od te teme u opis novinarskog stila nekoga ko više ne radi je kukavičluk i svođenje diskusije na nivo ličnih opservacija.

Dalje, argument da B 92 ima grčkog vlasnika, koji kao i svaki privatnik slobodno odlučuje u skladu sa tržišnim interesom, predstavlja nerazumevanje tržišta (ili cinizam). Tržište je sve samo ne slobodno i sprega kapitala i politike je upravo u medijima očigledna i u svetu. Kako onda može da bude validan argument o poslovnoj odluci (pa još hitnoj, ucenjivačkoj) u slučaju naše Srbijice?

No, buntovnika baš i nema među intelektualcima, osim nekoliko žena. Zato sam tekst počeo dostojanstvenom heroinom Ahmatovom. Verica Barać se istrajno i hrabro borila protiv tajkunsko-političkih moćnika dok su ti napori krunili njeno zdravlje. Dana Popović je na ovim stranicama argumentovano, pa još zabavno i uz spisateljsku lakoću, rasturila tezu Nebojše Stefanovića. Naravno, tu su Brankica Stanković i ,,Insajder”. Tu je i glavna urednica ovih novina.Sa druge strane, vrhuška se priprema za impotentnu vojnu paradu mačizma i dolazak Putina, dok se dele čokoladice u autobusima: ,,čokolade i igara”.

Ponavljam da je vaš lični stav o ovim ženama nebitan za temu slobode govora, jer je još od Džona Miltona sloboda govora upravo sloboda da se čuje. Sloboda govora je sloboda razmene ideja, a ideje upravljaju našim životima. Ideje, i one nepopularne, opasne, antiestablišment – njihov prostor za iskazivanje najjače treba braniti. Naši vajni liberali to često zaborave.

Ne treba da čudi što EU ne diže glas – vlada ispunjava njihove zahteve, te im je trenutno nevažna sloboda medija. Evropska unija nije kritikovala ni Tadića u početku. Na slobode i ljudska prava moćnici se pozivaju kada su u interesu moći i znaju da su to prazne ideje koje zamagljuju jezive klasne razlike floskulom da evropski put nema alternativu.

Sužava se prostor za debatu da ,,političke životinje” ukrste stavove, da kritikuju. Polemike su po svojoj prirodi emancipatorske, jer omogućuju gledaocu da upozna različite poglede na svet. Tu širinu omogućuju i odluke autora emisije, pa na primer, u ,,Utisku nedelje” samostalan prostor dobijaju prevashodno poznate političke face, ali je zato jednom prilikom jedini gost bio, široj publici manje poznat, pokojni teoretičar filma Ranko Munitić.

Međutim, sve dok nema gulaga, cenzura nije parališuća za stvaralaštvo, nema mesta žaljenju, da se vratim na surovi i hrabri odgovor Ahmatove. Treba da nastavimo sa peticijama, argumentima, solidarnošću, ali bez intelektualne lenjosti i straha. Uvek možemo da iznađemo način da delujemo, pogotovu danas jer su javni prostori interneta, društvenih mreža, ulica i trgova još uvek relativno slobodni. Ako otvorimo prostor za govor, možda nam se desi da neko za promenu kaže i nešto izuzetno pametno, a to nikako nije u interesu autoritarne vlasti.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork


Komentari2
ea1d7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

svetlanast. st.
Zasto bi se samo novinari ZRTVOVALI i samo oni bili odgovorni za "tacno i smelo informisanje o onome sto vlast zeli da sakrije", kad je jasno da novinari koji drugacije misle i postavljaju neprijatna pitanja /vlastima/ OSTAJU bez posla? Gde su akademici, pisci, dobitnici nacionalnih penzija, intelektualci iz "belog sveta", bivsi politicari... Ako za njih "nema mesta" u novinama i na televizijama, ima na internetu. Najbolji deo teksta je podatak /koji nam je bio "pred ocima" a nismo ga videli/ da su zene zapravo najhrabrije i da nalaze nacina i pored cenzure i samocenzure da kazu ono sto misle. Medju hrabrim zenama je i DRAGANA BOLJEVIC predsednica Drustva sudija /sama protiv svih/ i novinarke POLITIKE, koje su u vreme divljanja ministarke Malovic i ekipe o tome jedine pisale.
Мирко Контић
Као и увек, одличан увид. Али кад смо већ код главне теме а то је Утисак Недеље, не видим да постоји могућност да било какав блам или срам који новинар може обелоданити у вези са неким моћником, ишта може променити. Тако ни Оља Бећковић. Немамо моћ јавног мњења. Немамо моћ синдиката. Немамо ни сложне новинаре. Част изузецима? Не, не могу ни то више написати. Одумире и то звање, као и свако друго. Урушава се систем свих вредности. Не можемо чак ни успорити то урушавање. Можемо само да гледамо потпуни распад система. Ко мора учествује. Ко неће, гладује или што је горе, бива потпуно извргнут руглу или постаје жртвени јарац тј. Јарац откупитељ, за папазјаније покондирене већине. Није ли то историјски алгоритам? Понавља се. "Похвала Лудости" бијаше забрањена књига неких 200 година. Аутор прогањан дијељем Европе. Данас је довољно рећи да Утисак Недеље смета Београду на води, јер ће и тај пројекат потонути као Лука Београд или Обреновац, само боље да то не знамо унапред. Само да гледамо...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja