utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 09.10.2014. u 10:10 Vojislav Lalić

Turska još okleva

Протести незадовољних курда у Дијарбакиру (Фото Бета)

Istanbul – Tursku je zahvatio talas protesta Kurda koji traže od armije da zaustavi islamiste u pograničnom sirijskom gradu Kobane u kome uglavnom žive pripadnici tog naroda. U protestima koji traju već dva dana u obračunima policije i demonstranata poginulo je najmanje 12 lica, dok je nekoliko desetina lakše ili teže povređeno. Kurdi traže da armija zaustavi pripadnike Islamske države kako bi se sprečio pokolj stanovništva u tom sirijskom gradu.

Strateški važno mesto Kobane, na nekoliko kilometara od turske granice, brane pripadnici prokurdske Partije demokratskog ujedinjenja, grupe koja ima „sestrinske” odnose sa turskom Radničkom partijom Kurdistana (PKK) koja se u Anadoliji već tri decenije bori za autonomiju svog naroda. U tim sukobima dosad je stradalo skoro 40.000 pripadnika snaga bezbednosti Turske, pobunjenika i civila, zbog čega se PKK našao na listi terorističkih grupa u Turskoj, Evropskoj uniji i SAD.

U Ankari se sa velikom zabrinutošću prati najnoviji razvoj u Siriji, ali armija zasad ne pokazuje spremnost da pokrene prekogranične operacije. Strahuje se da bi to, u konačnom raspletu krize, moglo da ojača pozicije kurdskih separatista, koji dižu glavu u Turskoj, Iraku i Siriji. PKK pokušava da manipuliše sadašnjom krizom na granici između Turske i Sirije, ističu u Ankari.

„Radnička partija Kurdistana je za nas isto što i Islamska država. Među njima nema nikakve razlike”, izjavio je predsednik Tajip Erdogan.

Turska je protiv naoružavanja PKK i njenih saveznika u Siriji, iako se oni sada bore protiv pripadnika Islamske države. Pogotovo što Kurdi, kako se sumnja, sarađuju sa snagama predsednika Bašara el Asada koji je glavni krivac za sadašnji haos u regionu, smatraju u Ankari.

U Turskoj zvanično osuđuju sadašnje proteste Kurda. „Nasilje neće rešiti ništa”, smatra ministar unutrašnjih poslova Efkan Ala. U šest provincija na jugoistoku zemlje, gde su demonstracije najmasovnije, vlada je proglasila vanredno stanje.

Ankara je pre godinu dana počela pregovore sa PKK o mirnom rešenju „kurdskog problema”. Tome su prethodili tajni kontakti vlade sa liderom pobunjenika Abdulahom Odžalanom koji već 15 godina izdržava kaznu doživotnog zatvora, ali, kako se pokazalo, još ima veliki uticaj među pobunjenicima. Vlada je obećala da će pripadnicima tog naroda, kad odlože puške, dati lokalnu autonomiju i kulturna prava, posle čega su oni prekinuli neprijateljstva. U međuvremenu, pregovori su zapali u krizu, što potvrđuju i najnovije masovne demonstracije.

Lider PKK je iz zatvora, preko svog brata Mehmeta, poručio da se više ne može „kupovati vreme” i da će proces pomirenja biti „mrtav” ukoliko do 15. oktobra Turska ne zaustavi islamiste i ne ponudi konkretna rešenja kurdskog problema. On je, kako se veruje, inicirao sadašnje proteste na kojima su se mogli videti i njegovi portreti, dok su okupljeni građani palili turske zastave.

Početkom meseca Turska je, posle početne uzdržanosti, odlučila da se priključi koaliciji zapadnih i arapskih zemalja koje se bore protiv islamista. U vladi i armiji su, međutim, još uvek suzdržani i traže od saveznika da se usvoji sveobuhvatna strategija koja bi dovela do eliminisanja islamista i drugih terorističkih grupa i do odlaska režima Bašara el Asada, jer je on, kako se tvrdi, glavni krivac za krvoproliće na Bliskom istoku.

Najnoviji razvoj događaja na tursko-sirijskoj granici izaziva veliku zabrinutost i među saveznicima u NATO-u. U dvodnevnu posetu Ankari sutra stiže generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg koji će sa domaćinima razgovarati o zajedničkim akcijama u regionu u kojima bi Turska mogla da odigra ključnu ulogu.

Komentari6
1d831
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola Miric
Turska je uz ISIS i ima dogovor sa njima jer su oslobidili turske taoce. Dok je ISIS-u trebalo da dovede borce iz celog sveta, oni su imali slobodan prolaz kroz Tursku - ukljucujuci granicu sa Sirijom. Sada kada Kurdi iz Turske hoce da pomognu svojoj braci, oni ne mogu da prodju u Siriju preko te iste granice.
Punto Panda
Veoma bitna stvar za "slobodni zapadni svet" je cinjenica da se ovi sukobi na bliskom istoku neposredno premestaju i u Evropu. To je trenutno veoma vazno za Nemacku u kojoj su se Kurdi i Salafisti sukobili u Hamburgu , te Kurdi i Ceceni u Cele-u( grad na oko 50 km. udaljen od Hanovera). Kako je jedan policijski zvanicnik opisao, to je bila bitka u kojoj su koriscene macete, palice i nozevi. Preko 1700 policajaca ( uz opasnost gubljenja zivota )je na jedvite jade uspelo da razvadi suparnike. U nekim izbeglickim domovima je doslo do sukoba Jezida ( protiv kojih muslimani imaju posebnu odbojnost) i radikalnih islamista. Situacija je pod relativnom kontrolom ali garancije da se nece prosiriti nema. Nemacka placa i placace svoju slepu politiku pracenja americkog angazovanja u islamskom svetu.
ProPolitikin Hrvat
Pa jasno je svima da Asad nema nista protiv Kurda i obrnuto, cak im je Asad obecao autonomiju i drzavu. Iz tog razloga i jeste ova kampanja protiv Kurda, a navodna pomoc USA i Nata je vise deklarativna, jer kako cujemo sa terena, sto vise ovi navodno bombarduju, ovi vise potiskuju Kurde.
Твртко .
Ово је диван пример како искључивост, неспремност на дијалог и "дефинитивно затварање врата" пред било ким може довести у грозан положај. Турска је једина која овде ствар може да реши, али само заједно са Асадом са којим се, ето, посвађала, а посвађала се јер су различитих религија. Дакле, овде имамо истовремено и међурелигиозни рат (Сунити-Шиити) па рат за националну еманципацију (Курди), па грђански рат (различите фракције унутар Сирије) па међународну интевенцију, па интересе свих великих сила ... Кад све ово узмемо у обзир - па ко не би оклевао да се упушта у хаос?
Vlada kovinic
Pa kad,malo bolje razmislim,islamisti i Turska su saveznici!,ni jedni, ni drugi ne vole ni Siriju,ni Kurde!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja