ponedeljak, 14.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Turska još okleva

Протести незадовољних курда у Дијарбакиру (Фото Бета)

Istanbul – Tursku je zahvatio talas protesta Kurda koji traže od armije da zaustavi islamiste u pograničnom sirijskom gradu Kobane u kome uglavnom žive pripadnici tog naroda. U protestima koji traju već dva dana u obračunima policije i demonstranata poginulo je najmanje 12 lica, dok je nekoliko desetina lakše ili teže povređeno. Kurdi traže da armija zaustavi pripadnike Islamske države kako bi se sprečio pokolj stanovništva u tom sirijskom gradu.

Strateški važno mesto Kobane, na nekoliko kilometara od turske granice, brane pripadnici prokurdske Partije demokratskog ujedinjenja, grupe koja ima „sestrinske” odnose sa turskom Radničkom partijom Kurdistana (PKK) koja se u Anadoliji već tri decenije bori za autonomiju svog naroda. U tim sukobima dosad je stradalo skoro 40.000 pripadnika snaga bezbednosti Turske, pobunjenika i civila, zbog čega se PKK našao na listi terorističkih grupa u Turskoj, Evropskoj uniji i SAD.

U Ankari se sa velikom zabrinutošću prati najnoviji razvoj u Siriji, ali armija zasad ne pokazuje spremnost da pokrene prekogranične operacije. Strahuje se da bi to, u konačnom raspletu krize, moglo da ojača pozicije kurdskih separatista, koji dižu glavu u Turskoj, Iraku i Siriji. PKK pokušava da manipuliše sadašnjom krizom na granici između Turske i Sirije, ističu u Ankari.

„Radnička partija Kurdistana je za nas isto što i Islamska država. Među njima nema nikakve razlike”, izjavio je predsednik Tajip Erdogan.

Turska je protiv naoružavanja PKK i njenih saveznika u Siriji, iako se oni sada bore protiv pripadnika Islamske države. Pogotovo što Kurdi, kako se sumnja, sarađuju sa snagama predsednika Bašara el Asada koji je glavni krivac za sadašnji haos u regionu, smatraju u Ankari.

U Turskoj zvanično osuđuju sadašnje proteste Kurda. „Nasilje neće rešiti ništa”, smatra ministar unutrašnjih poslova Efkan Ala. U šest provincija na jugoistoku zemlje, gde su demonstracije najmasovnije, vlada je proglasila vanredno stanje.

Ankara je pre godinu dana počela pregovore sa PKK o mirnom rešenju „kurdskog problema”. Tome su prethodili tajni kontakti vlade sa liderom pobunjenika Abdulahom Odžalanom koji već 15 godina izdržava kaznu doživotnog zatvora, ali, kako se pokazalo, još ima veliki uticaj među pobunjenicima. Vlada je obećala da će pripadnicima tog naroda, kad odlože puške, dati lokalnu autonomiju i kulturna prava, posle čega su oni prekinuli neprijateljstva. U međuvremenu, pregovori su zapali u krizu, što potvrđuju i najnovije masovne demonstracije.

Lider PKK je iz zatvora, preko svog brata Mehmeta, poručio da se više ne može „kupovati vreme” i da će proces pomirenja biti „mrtav” ukoliko do 15. oktobra Turska ne zaustavi islamiste i ne ponudi konkretna rešenja kurdskog problema. On je, kako se veruje, inicirao sadašnje proteste na kojima su se mogli videti i njegovi portreti, dok su okupljeni građani palili turske zastave.

Početkom meseca Turska je, posle početne uzdržanosti, odlučila da se priključi koaliciji zapadnih i arapskih zemalja koje se bore protiv islamista. U vladi i armiji su, međutim, još uvek suzdržani i traže od saveznika da se usvoji sveobuhvatna strategija koja bi dovela do eliminisanja islamista i drugih terorističkih grupa i do odlaska režima Bašara el Asada, jer je on, kako se tvrdi, glavni krivac za krvoproliće na Bliskom istoku.

Najnoviji razvoj događaja na tursko-sirijskoj granici izaziva veliku zabrinutost i među saveznicima u NATO-u. U dvodnevnu posetu Ankari sutra stiže generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg koji će sa domaćinima razgovarati o zajedničkim akcijama u regionu u kojima bi Turska mogla da odigra ključnu ulogu.

Komеntari0
3c9a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja