petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 13.10.2014. u 15:00

Sada kamate obaraju banke na sudu

Udruženje „Efektiva” dobilo još dve prvostepene presude protiv banaka koje su jednostrano podizale kamate, a sud poništava kompletne ugovore o kreditu
Илустрација Ј. Прокопљевић

 Kada je sredinom 2008. godine podigao kredit od 80.000 švajcarskih franaka za kupovinu stana, jedan naš čitalac nije ni sanjao da će se ovo zaduženje pretvoriti u noćnu moru.

Rok otplate od 30 godina, kamata od 4,5 odsto, pa i rata od 405 franaka ili 252 evra u tom trenutku zvučali su sasvim prihvatljivo, s obzirom na to da je sa porodicom konačno rešio stambeno pitanje.

Njegov kredit tada je iznosio oko 49.700 evra ili 3,9 miliona dinara. Posle šest godina i 75 otplaćenih rata trenutno duguje 70.900 švajcaraca ili neverovatnih 6,9 miliona dinara, a to je čak tri miliona više nego što je uzeo. Dužan je  58.500 evra ili 9.000 evra više nego što je dobio 2008. godine. Iako je do sada platio ukupno 30.375 franaka, samo trećina tog novca je otišla na glavnicu, a ostatak na kamatu. 

– Ovo je realna priča, život i nisam jedini. Ja sam dobio kredit od nepuna četiri miliona dinara, do sada sam platio dva, a dugujem još sedam miliona dinara. Rata mi je trenutno oko 334 evra ili 39.900 dinara i rekao bih da sam u dužničkom ropstvu iz koga se, pretpostavljam, nikada neću izvući – kaže naš sagovornik koji je ovih dana krenuo da traži rešenje i moguće sporne klauzule ugovora sa kojima bi pomoć zatražio na sudu.

Nada se nekom rešenju, iako u njegovom kreditu nije bilo neopravdanog povećavanja kamata, nego je dug narastao samo na kursnim razlikama.

Naš čitalac je još jedan dužnik koji je pomoć zatražio u Udruženju „Efektiva” koje je nedavno u prvostepenim postupcima pred sudovima u Beogradu protiv Rajfajzen i Hipo banke izdejstvovalo poništenje kompletnih ugovora o kreditu zbog jednostranog povećavanja kamate tokom otplate. 

Iako su banke pre toga bile pokrenule prinudnu naplatu, odnosno naplatu nepokretnosti pod hipotekom, sud je naložio privremenu zabranu do okončanja spora.

– U obrazloženju prvostepenih presuda stoji da su banke jednostranim povećavanjem kamata, suprotno odredbama Zakona o obligacionim odnosima, klijente dovele u nepovoljan položaj. Postavlja se pitanje čemu ugovaranje kamate ako banka može tokom otplate kredita da je povećava kako ona hoće – kaže za „Politiku” Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja „Efektiva”, i objašnjava da ukoliko bi ovakve presude postale pravosnažne, postoji mogućnost da sud naloži da svaka strana vrati onoj drugoj novac koji je od nje primila. 

– Pošto su uplate bile dinarske, u tom slučaju bi razlika koju klijent mora da nadomesti banci bila mnogo manja od one predviđene planom otplate kredita – kaže Gavrilović i dodaje da je sve više građana koji shvataju kako mogu da ostvare svoja prava i traže pomoć. Pravna pomoć je, inače, u ovom udruženju besplatna, i to je jedan od razloga zbog kojih se građani i odlučuju da uđu u sudske sporove protiv banaka.

Na pitanje koja je procedura, u „Efektivi” kažu da je dovoljno da se dostavi ugovor o nekom zaduženju, a to nisu samo ugovori o kreditima indeksiranim u švajcarcima nego i sve druge vrste pozajmica i kredita.

– Ako utvrdimo da je bilo nepravilnosti za koje već imamo sudsku praksu ili stavove struke da su nezakoniti, advokati sa kojima sarađujemo preuzimaju slučaj radi utuženja (ako klijent to želi) i te usluge se ne naplaćuju – kaže Gavrilović.

Najviše kredita koji su po nekom osnovu sporni uzimano je između 2007. i 2011. godine, pre stupanja na snagu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Tada su banke uskladile nove ugovore, dok su stari ostali nepromenjeni. 

– Građani mogu da budu sigurni da imaju prava da se žale ukoliko u ugovoru vide da stoji mogućnost promene kamate u skladu sa „poslovnom politikom banke, tržišnim uslovima, važećim propisima itd”. Tu ne postoji jasan kriterijum po kom bi klijent mogao da shvati ili izračuna koliko bi mu se mogla povećati kamata u budućnosti, već to zavisi samo od volje banke. Po tom osnovu već imamo prvostepene presude protiv Prokredit, Unikredit, Pireus, Rajfajzen, Komercijalne i EFG banke, a pravosnažna je protiv KBC banke.

 Drugi slučaj je nezakonita zatezna kamata, kada klijent kasni sa otplatom. Najdrastičniji primer je kada je ta kamata veća od redovne. To je sigurno nezakonito i odmah treba reagovati, kažu u „Efektivi”. 

Imali su, kažu primer, da je redovna kamata za kredit bila pet odsto godišnje, a banka je u slučaju docnje predvidela zateznu od 0,5 procenata dnevno (što je 180 odsto godišnje), ili je zatezna bila „duplo veća redovne”.

Banke su takođe u nekim slučajevima kredite isplaćivale po nižem, a naplaćivale po višem kursu, recimo iznos je isplaćen po najnižem kupovnom, a kredit se naplaćuje po srednjem ili najvišem prodajnom. Bilo je i primera da je banka kredit isplatila po srednjem, a naplaćuje ga po prodajnom kursu. Svi ovi primeri, kako savetuju iz „Efektive”, mogu biti povod da se građani obrate i zatraže pravnu pomoć koja je, ponavljaju, besplatna u svim ovim slučajevima kršenja prava korisnika finansijskih usluga.

Jelica Antelj

-----------------------------------------

Uzmeš 3.000 evra, vratiš tri puta više

Jedan od najdrastičnijih primera koje je „Efektiva” rešavala jeste slučaj klijenta koji je uzeo 3.000 evra kredita, otplatio oko 4.500 evra i duguje još 5.000 evra, sve to zbog nezakonite zatezne kamate koja neprestano uvećava dug. Imali smo i slučaj firme koja je uzela 500.000 evra u francima (oko 900.000 švajcaraca) i nakon tri godine otplate morala je da zatvori kredit iznosom od 700.000 evra, zbog skoka kursa franka u odnosu na evro. Što se kursnih razlika tiče, tu je najdrastičniji primer kada banka kredit isplati po najnižem kursu, a naplaćuje ga po najvišem, prodajnom kursu, i to onom koji je veći od prodajnog kursa iste banke koji se koristi za prodaju deviza na šalteru, već je on i za dva do tri dinara veći, kažu u „Efektivi”. 

------------------------------------------------------

Više presuda – dogovor van suda 

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da bi posle 50 pravosnažnih presuda u korist klijenata banke počele da se dogovaraju sa njima, bez odlaska na sud.

– Jednostrano povećavanje kamata je u suprotnosti sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima i ukoliko su ugovori sa takvim klauzulama oni svakako padaju na sudu. Razlog što ovo nije masovnije jeste činjenica da nam trebaju jaka udruženja i više organizacije – kaže Stevanović.

On napominje da se inače o enormnim zaradama banaka u Srbiji ne može govoriti jer 20 odsto kredita preduzećima neće uspeti da naplate, pa bi se očekivani profit mogao pretvoriti u gubitak, međutim to nije nešto što bi građane trebalo da interesuje.

----------------------------------------------------------

NBS: ponudili smo više rešenja  

Narodna banka Srbije je upravo zbog prakse da ugovaraju promenljivu nominalnu kamatnu stopu, Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisala obavezu bankama da ugovore koji su zaključeni pre primene zakona, to jest pre 5. decembra 2011. godine, usklade tako da visina ugovorene promenljive, a neodredive nominalne kamatne stope ne može biti veća od njihove visine u momentu zaključenja ugovora, kažu u NBS. 

Međutim, ovaj zakon se, objašnjavaju, ne odnosi i ne može primeniti na obaveze po kreditima koje su dospele do dana početka njegove primene. Imajući to u vidu, a u cilju sprovođenja mera finansijske podrške građanima, NBS je u toku 2013. godine, donela preporuku BAN 002/13 po kojoj bi se sredstva u visini više obračunate i naplaćene kamate, zbog povećanja kamatne stope do dana početka primene zakona iskoristila kao prevremena otplata kredita. Preporuka se odnosi samo na kredite koji su u otplati.

– Ovim zakonom je propisano da je banka dužna da pri odobravanju kredita indeksiranog u stranoj valuti primenjuje zvanični srednji kurs koji se primenjuje i pri otplati kredita. Međutim, kako se ova odredba ne odnosi na ugovore zaključene pre početka primene zakona, Narodna banka Srbije je predložila da su banke dužne da pri otplati obaveza korisnika koje dospevaju od dana početka primene zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga primenjuje isti devizni kurs koji su koristile pri odobravanju tog kredita (kupovni, zvanični srednji ili prodajni) ili devizni kurs povoljniji za korisnika u odnosu na taj kurs. 

-----------------------------------------------

Banke uglavnom ćute

„Politika” je pitala domaće banke kako komentarišu aktivnosti udruženja potrošača i presude koje dobijaju na sudu i da li su bili u nekom sličnom sporu sa klijentima. Većina banaka nije želela da učestvuje u našoj anketi ili nisu poslali odgovore na pitanja. 

U Prokredit banci kažu da oni u svom poslovanju ne koriste neodređene i nejasne odredbe. Kada je reč o kursu, objasnili su da u svom poslovanju koriste srednji kurs NBS, bez obzira na to da li je reč o plasmanu kredita ili naplati obaveza.

– U slučaju da klijenti ne izmiruju uredno svoje obaveze na način i pod uslovima definisanim pojedinačnim aktima, banka je primenjivala isključivo ugovorenu kamatnu stopu za slučaj docnje. Primena takve kamate se obračunava u skladu sa važećim propisima i predstavlja opomenu klijentu da svoje obaveze izmiruje u dospelosti. 

U ovoj banci kažu da su bili deo sudskih postupaka radi poništavanja pojedinih odredaba ugovora. 

– Pristupamo krajnje ozbiljno i pokušavamo da ovakve slučajeve rešimo mirnim putem, ukoliko je to moguće. U suprotnom, vodimo ovakve postupke i u znatnom delu su donete prvostepene presude u našu korist. Bilo je slučajeva da su presude na naš teret, ali smo se žalili i čekamo odluke drugostepenih sudova. 

U Erste banci kažu da su kredite i pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i isplaćivali i obračunavali rate po srednjem kursu. 

– Kada je reč o obračunavanju kamate na kašnjenje u otplati obaveza, ugovori o kreditima su usklađeni sa Zakonom o zateznoj kamati iz 2012. godine.

Izmene kamatnih stopa po kriterijumima koji su u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, više ne mogu da se primenjuju. One su se odnosile na oko jedan odsto portfolija kredita stanovništva naše banke, a klijenti koji te kredite koriste su obavešteni o primenjivanju preporuke NBS, kažu u Erste banci i napominju da nisu ni u jednom sudskom sporu koji je u vezi sa ovom temom.

Komentari10
246d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Darko Radic
Pozdrav za sve bankarske botove koji pisu uvek iste komentare tipa,eto,i sad mi posteni gradjani moramo da placamo njihove kredite i slicno
Obostrano Alavi
Čitavo društvo nam je postalo neograničeno alavo. Prvo su se građani polakomili i po sopstvenom izboru ulazili u kredite sa nerealno niskim kamatnim stopama, a zatim su i banke nezadovoljne ekstra zaradom podizale kamate i preko razumnih granica. A sada i jedni i drugi očekuju da država (tj. svi mi ostali, koji niti smo uzeli te kredite niti smo od njih zarađivali) i jednima i drugima obezbedi željenu zaradu!? Na isti način kao što se opraštaju dugovi za komunalije!? Pa dokle više!?
zv vasic
Cista pljacka. Ako orocite evre onda vam je kamata 0.7% a ako uzmete kredit e onda je bar 20%, ili 29 puta veca.
igor opacic
@Endru Martin Delimicno si u pravu. Kad su uzimali u CHF tad su kamate pa i rate bile visetruko manje od kredita u EUR. Ipak su ti ljudi u vecini u pravu To sto je neko ugovor potpisao NE OSLOBADJA banke odgovornosti sto su clanovi ugovora protivno zakonu. A to su : - uvecanje kamate po poslovnoj politici banke - zatezna kamata obracunava se po nezakonnitoj stopi E to je dovoljno da sr ugovor obori na sudu.
Misa _
180% zatezne kamate godisnje i nije tako mnogo. Postanska stedionica a.d. na nedozvoljeni minus naplacuje oko 500% zatezne kamate, tako je propisala narodna banka. Udjes, izadjes i gotovo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja