nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:27

Razgovor između magarca i Marine Abramović je precenjen

utorak, 21.10.2014. u 21:57
Фото Т. Јањић

Kada vam Ljuba Popović kaže da je u jednom periodu života, na samom početku svoje šest decenija duge karijere, bio „posvađan sa bojom” u prvi mah mislite da se šali. Ko god je bar jednom video njegove slike to bi isto pomislio. Ali, tako je zaista bilo. Jedan od razloga te „svađe” bila je nemaština. Seća se Ljuba: „Para nije bilo, pa bi nam poslužitelj na akademiji iz podruma doneo velike predratne tube, pune crvenkastobraon boje i samo sam sa njom radio. Kad bih došao do novca kupovao bih malo plave i zelene, ali sam ih upotrebljavao jako štedljivo.”

Naš sagovornik u Beogradu boravi zbog današnje promocije knjige „Ljuba”, u izdanju „Paideje” i „Pariskog kruga”, zakazane za 12 sati, u Medija centru, kao i izložbe slika koja se otvara dva sata kasnije u galeriji „Eurocentar” (Makedonska 30). Ovo delo, za koje kaže da je jedna od najkvalitetnije urađenih knjiga koja se bavi njegovom umetnošću, a kojom započinjemo razgovor, nije klasična monografija, već publiku podseća na ona Ljubina dela koja se nalaze u Srbiji, u privatnom vlasništvu kolekcionara.

Izbor reprodukcija počinje slikom „Gospođica” iz 1959, a završava delom „Beli dim” iz 2014. Zašto takav redosled?

Namerno smo odlučili da počnemo slikama koje sam uradio davno, kako bismo prvo pokazali šta sam radio kad sam bio mlad, ukoliko to do sada neko nije imao priliku da vidi. Moja se poetika nije mnogo menjala i sve moje slike čine jedan jedinstven svet, nikada nisam lutao, podlegao modama... Ali razlike postoje, pre svega u koloritu, što sam vam maločas objasnio.

U knjizi o vama piše četvoro autora. An Tronš vas vidi kao „zaljubljenika u renesansu”, a Sreto Bošnjak u vašim delima prepoznaje „blistavu imaginaciju i čudesnu piktoralnu celovitost”. Tu su i Milan Komnenić i Dejan Đorić. Da li ste ih sami birali?

Manje-više jesam. Velika mi je želja bila da bar jedan autor bude Francuz. I to je An Tronš, koja je imala velikih problema sa svojom izdavačkom kućom. Oni su oklevali u tome da joj odobre da se njen tekst, deo njene već objavljene knjige, nađe u ovom našem izdanju. Ali na kraju su nam to dozvolili. Njena ocena moje umetnosti je odlična. Milan Komnenić je veoma lepo preveo taj tekst.

U Srbiji ste često. Ovoga puta neposredno nakon dva događaja koja su prilično uzburkala domaću javnost – posete Vladimira Putina i vojne parade i fudbalske utakmice Srbija–Albanija. Da li ste imali prilike da preko satelita gledate paradu ili utakmicu?

Nisam video ništa u direktnom prenosu jer nemam satelitsku antenu, a Francuzi nisu ništa prenosili. Jedino su javili da se Putin pojavio u Beogradu, bilo je snimaka njegove posete, ali od parade ništa. Njih ne interesuje Srbija, jer oni su mnogo veći nacionalisti nego što smo mi. Čak i o ovom skandalu sa zastavom velike Albanije pišu sa simpatijama prema Albancima. Ja dobijam ovde štampu iz Srbije i uglavnom sam dobro obavešten.

Da ste bili u Beogradu da li biste pratili paradu?

Naravno da bih gledao. Kao i svi što su gledali. Nema tu nikakve razlike između mene i drugih ljudi. Ja, međutim, mislim da mi moramo kulturom da se nametnemo Evropi i da je kultura najmoćnije oružje, koje mi dovoljno ne koristimo, jer ove koji su na vlasti to uopšte ne zanima. Mi danas imamo nejnekulturniju vlast koju smo ikad imali, jer je za ovu državu kultura na poslednjem mestu. Pogledajte govore i obraćanja naših političara – nijedan ne pominje reč kultura, njih to savršeno ne dotiče. Šta drugo mogu da zaključim? Ali ni to nije najgore. Zabrinjava što ljudima počinje da biva svejedno. To će se teško ispraviti. A uništavanje kulture je prva stvar koja se čini kad se jedan narod uništava.

Sa ministrom Tasovcem imali jedan dug razgovor, u kojem ste mu preneli svoja razmišljanja. Šta vam je rekao?

On je jedan izuzetno inteligentan čovek, brzo misli i mnogo zna. Što se njega tiče nemam zamerke. Nije problem u njemu. Problem je u tome što ne ume da postavi prave ljude na prava mesta. Recimo, počeli smo nekritički da uvozimo sve tendencije sa zapada koje se mogu nazvati slikarskim đubretom. I to će prilično da zasmrdi u našoj sredini. Kad to kažem mislim, na primer, na ovogodišnji Oktobarski salon. Ili, otkup dela vizuelne umetnosti, koji je održan prvi put posle ne znam koliko godina. Nemojte mi reći da razgovor između magarca i naše čuvene Marine Abramović, protiv koje inače nemam ništa, vredi onoliko para koliko je za to država platila? U Parizu je još uvek dobro, cvetaju svi cvetovi, pa postoji izbor. Kod nas, nažalost, postoji gotovo fašistički odnos prema nekim ljudima koji se bave slikom. Nadam se da će to neko zaustaviti.

A šta biste vi otkupili?

To nije moj problem niti moj posao, već državni. Ja se u to ne bih nikad mešao. Kolege poštujem, ali ne bih nikada bio ni u jednoj komisiji.

Milica Dimitrijević


Komentari23
dad01
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

aca stajic
sta li lupate i zamerate coveku, intervju je odlican.
bozidar skoric
Uvek i svaki put slikar Popovic govori negativno o Francuzima,njihovom nacionalizmu itd. Gospodine Popovicu,gde ste dosli? U Pariz. Gde ste dobili smestaj? U Parizu. Gde ste dobili atelje? U Parizu. Gde ste postali poznati? U Parizu.Da ne preterujete malo??Njih/Francuze ne interesuje Srbija. Sta ste uradili da tako ne bude? Nista. Bili ste pre Pariza Poznati gde . Samo u Srbiji. A sada,i zahvaljujuci toj zemlji ste gde? Malo skromnosti,Vaspitanja.Okrenuti se nekada unazad. Bas tuzno od dobrog slikara.
@bene Volent
Sedi, jedan!
Bene Volent
Интервју са таблоидним насловом, гарантује срозавање "Политике" и осигурава да у њој више никада неће изаћи интервју са Марином Абрамовић. Милица Давидовић га сигурно неће добити. Тако ће култура и уметност казнити, не само "Политику", него и њене верне читаоце, посебно оне који прате и воле културу и уметност.
Bene Volent
Наслов за интервју који је Милици Димитријевић дао један ликовни великан као што је Љуба Поповић, никако не може да гласи: Разговор између магарца и Марине Абрамовић је прецењен. Тим пре, што Љуба у интервјуу тврди да је Марине Абрамовић наша и чувена, против које иначе нема ништа. На тај начин се ниподаштавају подједнако уметнички опуси Љубе Поповића и Марине Абрамовић.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja