sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Od đačke čete do gradonačelnika

Autor: Budo Novovićnedelja, 26.10.2014. u 22:00
Неустрашиви Подгорац Нинко Петровић (Фото Породични албум)

Da nedavno nije objavljena knjiga „Sećanja iz tragičnih dana Srbije 1914–1918. godina” u izdanju Narodne biblioteke iz Osečine, životni, ratni i poratni put Ninka Petrovića (1896–1981) ostao bi u nekoj vrsti izmaglice.Malo ko bi znao da je uz 19 nosilaca Karađorđeve zvezde i legendarnog Stevana Vukovića, koji je prvi Srbin koji je ispalio puščani metak na austrougarske vojnike, i ovaj Podgorac ostavio dubok trag u događajima i ostalim okolnostima koje su prožimale Veliki rat.

Osnovnu školu je završio u Belotiću (opština Osečina) a potom je pohađao gimnaziju u Šapcu. Posle završenih šest razreda gimnazije, u jesen 1915. godine mobilisan je u Đačku četu sa kojom se krajem iste godine povukao preko Albanije u Grčku. Posle kraće vojne obuke upućen je na Solunski front, gde je 1916. godine učestvovao u borbama u sastavu Prvog pešadijskog puka Moravske divizije kao podnarednik-đak. Po naređenju iz komande zajedno sa drugim „đacima” upućen je u grčki grad Volos, gde je pohađao sedmi i osmi razred gimnazije i uspešno položio maturski ispit. Vremena za opuštanje i matursko slavlje nije bilo i ponovo se vratio na Solunski front, i to u momentu najljućih borbi i njegovog proboja i konačno posle duže vremena ponovo se vratio u Srbiju i rodni kraj. Tokom rata ubijen mu je otac, dvojica starije braće i brat od strica. Uz sve što je proživeo, uspeo je završi pravni fakultet u Beogradu 1922. godine.Bavio se advokaturom i drugim službeničkim poslovima, a 1930. godine bio je jedan od osnivača i ujedno sekretar Udruženja „Solunske đačke čete”.

Posebno poglavlje u životu ovog hrabrog Podgorca i intelektualca predstavljaju njegovi dnevnici i zapisi iz Velikog rata. Pred kraj života, Petrović je marljivo i predano radio na sabiranju svojih sećanja.

„Bio sam na Kajmakčalanu i borio se. Izgubio sam brata tamo. Mnogo je naših vojnika tu izginulo. Čitav vrh planine je bio pokriven leševima. Pukovi koji su se borili bili su prepolovljeni, jedan skoro sasvim satrven. S obzirom na sve to, kao učesnik u Prvom svetskom ratu pokušao sam da sa svoje strane nešto više, neposrednije, konkretnije i celovito kažem. Pisao sam autobiografski, onako kako sam ovaj rat preživljavao i video. Kao što se lako može videti, bio sam nešto glasniji i slobodniji kada sam govorio o grehovima velikih saveznika prema Srbiji”, zapisao je Ninko u predgovoru prve verzije svojih sećanja čija linija je podudarna i sa svim ostalim njegovim zapisima. S tom, po mnogim procenama, izvanrednom šarenicom pokucao je sedamdesetih godina prošlog veka na vrata dva najveća srpska i jugoslovenska izdavača „Prosvete” i „Nolita” nudeći svoj dnevnik, odnosno ratne memoare pod nazivom „Iz tragičnih dana Srbije 1914–1918”. Rukopis su velikodušno uzeli, ali ga nikada nisu štampali niti kasnije vratili autoru. Čak su i kopije bile izgubljene. Zahvaljujući primerku koji je sačuvala njegova sestra Olga, Ninkovi zemljaci su 2010. godine štampali hroniku na 220 strana.

U predgovoru knjige urednik mr Branko Matić, profesor na Visokoj poslovnoj školi u Valjevu, naglašava da Petrovićev opis događaja ima poseban značaj i težinu zato što ih prikazuje iz ugla pojedinca, što je veoma važno za razumevanje mnogih događaja iz Velikog rata.

 – Izbor događaja, jasnim stilom njihovog opisivanja i nedvosmislenim stavovima o njima omogućava čitaocu upoznavanje „iz prve ruke” sa onim što se događalo i kako je to delovalo na vojnike i narod. Ovim opisom događaja iz Velikog rata dopunjuje se materijal za jednu skoro nadrealnu knjigu o heroizmu i tragediji srpskog naroda –zapisao je pored ostalog Matić, dodajući da je uz sva zadivljujuća herojstva o tragičnim posledicama koje je rat ostavio na Srbiju i njen narod, ipak, nedovoljno pisano. Tako on podseća da, koliko je njemu poznato, groblje ispod mora, na čijem dnu među školjkama počiva preko 6.000 vojnika niko nema u svetu osim Srbi. Petrović u svojim zapisima posebnu pažnju obraća na mobilizaciju i formiranje Đačke čete, Solunski front, prelazak odnosno povlačenje preko Albanije a priče kao što su „Solunski ratni mozaik”, „Bitoljska gimnazija u Volosu”, „Ugašeni domovi” ili „Zora Kurjakova”, svojevrsni su su literarni fragmenti.

U Aprilskom ratu 1941. godine kao kapetan prve klase bio je komandir protivavionske i protivtenkovske mitraljeske čete na Pirotskom frontu na kojem biva zarobljen i odveden u logor. Posle oslobođenja od 1946. do 1951. godine biran je na mesto predsednika Izvršnog narodnog odbora Beograda, što je danas u rangu gradonačelnika. Zbog toga u njegovoj markantnoj biografiji, između ostalog, stoji da je bio prvi izabrani gradonačelnik Beograda. Za njegova mandata izgrađeni su značajni privredni kulturni objekti u glavnom gradu i započeta izgradnja Novog Beograda. Ninko Petrović je dobio više više ordena i medalja, ali je uvek posebno isticao Albansku spomenicu. Pored ordena zasluga za narod prvog reda dobitnik je i jednog poljskog i dva francuska odličja.Od 30. aprila 1981. godine počiva na Novom groblju u Beogradu.


Komentari4
24321
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vesna Vučković
U Vašem tekstu postoji greška u vezi sa datumom smrti Ninka Petrovića. Umro je u Beogradu 30.marta 1981. godine, a sahranjen 01. aprila 1981, što potvrđuju tekstovi u Politici 31. marta i 2. aprila 1981! Molim Vas da date ispravku teksta! Vesna Vučković, urednik Dokumentacije Radio Beograda
Ivan Vukman
Potpuno ste u pravu u vezi datuma.Deda je preminuo u Zemunskoj bolnici..Oprostajni govor je odrzao tadasnji gradonacelnik Zivorad Kovacevic. Unuk,Ivan V.
Preporučujem 0
rudi jelicic
Lepo je, kitti se tudjim cvecem. Sta su cinili i danas sta cine glavari, (proklete im dusae)
Stefan Stojanovic
Кад се узме у обзир садашњи суноврат и то да оно што су наши преци стекли наша власт нуди на тањиру Немачкој, и још моли да ова то прими, тешко ми је и да се та славна прошлост икада и догодила. Лако је поклонити оно за шта се никада ниси борио - слободу! А Нинко се сигурно преврће у гробу...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja