ponedeljak, 21.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
INTERVJU: KORI UDOVIČKI, potpredsednica Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave

Inspekcija je ogledalo države

Reforma inspekcijskog nadzora doprineće smanjenju sive ekonomije, službe će raditi transparentno, a nadzor će biti planiran i javan. – Promene važne kako bi se unapredio rad državne uprave
(Фото Бета)

Prioritet inspekcijskog nadzora ne bi trebalo da bude kažnjavanje nego preduzimanje preventivnih mera koje mogu da pomognu da se poslovanje uskladi sa zakonom. Za one koji propise ne poštuju on podrazumeva i represivne mere. Uz dobar model i propise u ovoj oblasti i u Srbiji će biti stvoreni uslovi za povoljan poslovni ambijent, time i podizanje nivoa društvene discipline, ostvarivanje većih prihoda u budžetu i, na kraju, može da poveća kvalitet života. To je i misija i cilj donošenja novog zakona o inspekcijskom nadzoru. Kako se očekuje, ovaj propis trebalo bi da doprinese smanjenju sive ekonomije, a to nije važno samo zbog povećanja prihoda u budžetu nego i zbog toga što oni koji posluju mimo zakona predstavljaju nelojalnu konkurenciju privrednim subjektima koji zakon poštuju. O tome šta još donosi novi zakon o inspekcijskom nadzoru za „Politiku” govori Kori Udovički, potpredsednica vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave.

                                                            +  +  +  +

Inspekcijski nadzor je do sada bio nedovoljno koordinisan. Koje promene donosi novi zakon?

Sve inspekcijske službe će raditi transparentno i po jasno utvrđenim planovima. Sa druge strane, inspekcijske službe neće biti objedinjene na jednom mestu, jer ne želimo da urušimo postignute rezultate, ali ćemo formirati koordinaciono telo koje će obezbeđivati obuhvatniji i delotvorniji nadzor, izbegavanje preklapanja i nepotrebnog ponavljanja nadzora. Posebno ćemo voditi računa o usklađivanju planova rada inspekcijskih službi, njihovoj međusobnoj razmeni informacija, kao i o unapređenju informacionog sistema koji bi omogućio efikasnu razmenu podataka i elektronskih dokumenata.

Šta su najvažnije novine i kako će se to konkretno osetiti u praksi?

Inspekcijski nadzor će biti planiran, javan i najavljen i kao takav će doprineti uspostavljanju poverenja između subjekata inspekcije i inspekcijskih službi. Zatim, imamo definisana  jasna ovlašćenja u vršenju kontrole prema neregistrovanim i neprijavljenim subjektima u cilju  suzbijanje „sive” ekonomije. Očekujemo da se stvore uslov i za održivo poslovanje i razvoj privrede u skladu sa propisima. 

Inspekcija je ogledalo vlasti i države, a do sada se u javnosti vrlo često govorilo o neefikasnim kontrolama i često i o korupciji. Može li se to promeniti i na koji način?

Samo postavljanje jasnih i standardizovanih pravila, javnosti u radu kroz objavljivanje planova i izveštaja o njihovoj realizaciji, uvođenje pravila o proceni rizika koja bitno umanjuju verovatnoću zloupotrebe i samovolje kod određivanja subjekta nadzora podići će kvalitet rada i umanjiti prostor za korupciju. Inspekcija jeste ogledalo vlasti jer je najčešći susret privrednika sa državom upravo preko inspekcije. Zato smo posebnu pažnju posvetili kontinuiranom usavršavanju inspektora, jasnim ovlašćenjima i odgovornostima inspektora i mogućnošću žalbe na njihov rad. Takođe, zakonom su jasno definisana i ovlašćenja nadziranih subjekata. U kontekstu jačanja nadzora nad radom državnih organa, ministarstvo će dodatno analizirati potrebu, mere i korake kojima se ojačava unutrašnja kontrola i provera rada inspekcija.

Koliko inspekcija trenutno imamo i koliko propisa reguliše njihov rad? Predlaže li novi zakon bolje uslove i veću korist za privredu i građane?

Trenutno, na republičkom nivou imamo 37 inspekcija u resoru 12 ministarstava, kao i inspekcije na nivou autonomne pokrajine i lokalne samouprave, plus druga tela i institucije sa javnim ovlašćenjima koje vrše različite oblike kontrole sličnih inspekciji (stručni nadzor, kontrola poslovanja, nadzor nad radom, monitoring i dr.). Zakon će biti prvi korak u reformi inspekcijskog sistema, za kojim treba da uslede druge zakonske, regulatorne i institucionalne promene i promene prakse, upravljanja i kontrole kvaliteta u inspekcijskim organima, kako bi se ostvario ovaj cilj. U tom smislu, možemo slobodno reći da reforma inspekcijskog nadzora predstavlja reformu javne uprave „u malom”. Činjenica da se privredni subjekti po otpočinjanu poslovanja, po pravilu, najpre susreću sa državom oličenom u inspektoru nepobitno govori u prilog ovim stavovima.

Koji su motivi za donošenje ovog zakona?

Ovakve promene su neophodne kako bismo unapredili rad čitave državne uprave. Mi nemamo procenu rizika u inspekcijskom nadzoru i onda imamo situaciju da se nepotrebno troše inspekcijski resursi na neznatne i male rizike, a visoki rizici uspeju da izmaknu kontroli. Ne smemo zaboraviti da imamo i problem obučenosti inspektora koji često nemaju odgovarajuća znanja i veštine, a često se i njihov uspeh meri brojem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i drugih kaznenih prijava, ili iznosom kazni, a ne prema cilju – prema postignutom ishodu, ostvarenom rezultatu i kvalitetu rada. Jedino rešenje svih ovih problema jeste reforma inspekcijskog nadzora. Ne iznenađuje stoga da je sama inicijativa potekla od predstavnika poslovne zajednice, što bi trebalo da bude najčešća praksa. Uočeno je da je ovo jedna od tri oblasti koja generiše visoke troškove poslovanja i nepredvidivost ambijenta, kao i povećanje obima sive ekonomije.

Komеntari0
15e2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja