nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 27.10.2014. u 15:00 Nikola Jovanović

Novi put svile

Iz evropocentrične perspektive, Balkan se već neko vreme percipira isključivo kao periferija, pritom siromašna konvencionalnim izvorima energije i tehnološki zaostala. Jedino što je u poslednjih desetak godina budilo veći interes i zebnju Brisela i Berlina za naš deo Evrope jeste mogućnost da na Balkanu izbije neka nova kriza, ili da on postane magistralni gasni koridor. Ovakav minimalistički pogled dominira u glavnim evropskim prestonicama od 2005, čime se može objasniti dramatično usporavanje procesa proširenja EU. Međutim, u poslednjih nekoliko godina na međunarodnoj sceni dolazi do promena u glavnim ekonomskim i trgovinskim šablonima. Ove promene mogu za Balkan i Srbiju predstavljati – ničim neizazvanu – razvojnu šansu, to jest mogućnost da se sa margine pomerimo bliže središtu međunarodnih trgovačkih, tehnoloških i finansijskih tokova.

Jednu od tih promena predstavlja inicijativa kineskog predsednika Si Đinpinga da revitalizuje stari put svile, trgovački pravac kojim se u kasnom srednjem veku trgovalo između Kine i Evrope. Novi put svile ne bi činile kao nekada utabane staze i karavanski putevi, već moderne pruge kojima bi brzi teretni vozovi povezali Kinu i Evropu. Trenutno kopnena komunikacija između Kine i Evrope funkcioniše preko Rusije i Kazahstana, dok bi novi put svile zapravo predstavljao njen drugi krak, koji bi prelazio preko centralne Azije, Irana i Turske. Kinezi, uporedo sa ovom kopnenom komunikacijom, razvijaju i morski put svile, koji polazi iz Šangaja, proteže se preko Indijskog okeana, prolazi Suecki kanal i Mediteran, sa terminusom u Grčkoj.

Interes Kine za ulaganja u novi železnički koridor je evidentan: obezbeđuje se lakši pristup evropskom tržištu, kao i jačanje uticaja u centralnoj Aziji. Kina ima i interni razlog za ovaj strateški projekat: novi put svile će početi u zapadnoj kineskoj provinciji Sinkjang – izuzetno siromašnoj, sa značajnom muslimanskom populacijom Ujgura. Investicije u infrastrukturu će ojačati prisustvo države, kao i ekonomski razvoj ovog osetljivog dela zemlje. Dodatna železnička veza sa Evropom, takođe, smanjuje kinesku zavisnost od morskih puteva, na kojima dominaciju ima Amerika. Uprkos približavanju Rusije i Kine, što je direktna posledica ukrajinske krize, ovaj kineski projekat se može posmatrati i kao pariranje uticaju Rusije u Aziji, odnosno kineski odgovor na formiranje Evroazijske unije i na protivljenje Rusije da se u okviru Šangajske organizacije uspostavi zona slobodne trgovine.

Novi put svile, iako kineski projekat, ima velikog pobornika na suprotnom kraju Evroazije – Nemačku. Prvo, on se završava upravo u Duizburgu, čvorištu nemačke železnice. Drugo, od ove jeseni nemački proizvođači automobila transportuju gotova vozila brzim železnicama do Kine, za sad preko Rusije i Kazahstana, a sutra i novim putem svile. Time se skraćuje rok dostave za tri nedelje u odnosu na morski transport. Novi put svile će, kao dodatni kopneni pravac za ekspeditivan izvoz nemačkih industrijskih proizvoda u srednju Aziju i Kinu, predstavljati neophodan ventil za njenu izvozno orijentisanu privredu, u situaciji kada Evropa usled fiskalne konsolidacije gubi apetit za uvozom. Treće, Nemačka nema bojazan od porasta uvoza kineske robe, budući da je njena interna tražnja već zasićena, a i tradicionalno se zadovoljava domaćom robom.

Nakon prve faze u kojoj je kineski rast bio baziran na jeftinoj radnoj snazi i izvozu robe niske dodate vrednosti, i druge aktuelne faze gde se on zasniva na investicijama u infrastrukturu, Kina danas postepeno ulazi u treću fazu svoje ekonomske strategije. Prema njoj, kineski rast biće baziran na visokim tehnologijama i izvozu sofisticirane robe, koja će biti cenovno konkurentna zapadnoj. Međutim, glavna „meta” u Evropi biće tržišta centralne i južne Evrope, dok je Nemačka imuna na ovakvu vrstu kineskog prodora. To Nemačku i Kinu, kao dva ključna motora na suprotnim krajevima Evroazije, čini kompatibilnim ekonomskim partnerima, zainteresovanim za snažniju slobodnu trgovinu, unapred dogovorena i transparentna pravila, kao i bolju komunikaciju na celom prostoru ove kontinentalne mase.

Gde su na ovoj globalnoj šahovskoj tabli Balkan i Srbija? Naime, novi put svile će prolaziti kroz Bosfor i Balkan, što objašnjava kineski interes da podrži modernizaciju železnica u Grčkoj, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Češkoj. Istovremeno, morska varijanta novog puta svile se završava u Grčkoj, zbog čega su Kinezi kupili „Luku Pirej”. Zbog toga i podržavaju unapređenje komunikacija između Egejskog mora i Dunava – gde se nalazi Srbija, koja tako ima šansu da postane ozbiljno regionalno trgovinsko čvorište.

Postoji još dosta otvorenih pitanja u vezi sa novim putem svile. Nezavisno od njihovih rešenja, sve mogućnosti koje se za nas otvaraju ostaće pod znakom pitanja, dok ne pokažemo spremnost i kvalitet da učestvujemo aktivnije na međunarodnim tržištima roba i rada. Ukoliko zakažemo kao sa Koridorom 10, ostaćemo i definitivno u zapećku svetskih tokova.

Programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj

Komentari17
0eda4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mita Kovačević
Bravo!
Malo Logike
Nije stvarnost Railroad Tycoon i da ti misem kliknes i ona se izgradi. Tekst bi imao vecu verodostojnost da je autor pitao na 5 relevantnih adresa kako najbolje izneti taj projekat, pa napisao tekst. Ovako je tekst populisticka mantra, jer ima posla za zeleznicu i bez Kineza i njihove luke, pa se godinama nista ne radi. Zasto?
Dejan Tankosic
Neveropvatno je koliko smo odseceni od svetskih tokova i zdravog razuma, proces infantilizacije ove nacije je uzeo maha. Komplimenti za autora.
nikola andric
Moj imenjak uvek slika siroke perspektive sa velikim pitanjima.. Moje ''malo pitanje'' je razlika u ceni prevoza morske i kopnene ''svile''. Koliko znam morski put vec postoji dok ga Japan koristi vec godinama. Treba videti brodove kojima Japanci prevoze svoje automobile kako bi covek dobio ''opipljivu sliku'' stanja stvari. Ali posto Kinezi spremaju neki drugi morski put svile bilo bi interesantno da se taj ''novi put'' opise kako bi znali o cemu se radi. Bez uporedjenja se ne moze dobiti ''dobra slika stvarnosti''. Dok i ''male stvari'' mogu pri tome pomoci. Za Srbe imamo primer prevoza putnika od Beograda do Nisa u oba pravca zeleznicom i autobusima. Svaki Srbin moze da vidi tu ''sliku'' i bez voznje jednim ili drugim ''prevoznim sredstvom''. Zbog cega se radije voze autobusima bi bilo vrlo cudno pitanje. Valjda svi ti putnici znaju zbog cega i to bez ''akademske'' pomoci i analize.
Mirko Arnautovic
Neobicno lucidan članak, čestitam gospodinu Jovanoviću...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja