nedelja, 07.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 27.10.2014. u 22:00 Marija Đorđević

Oktobarski salon ubuduće svake druge godine

Посетиоци испред рада Душице Дражић на овогодишњем Октобарском салону (Фото З. Кршљанин)

Oktobarski salon u Beogradu, najveća manifestacija savremene umetnosti u Srbiji i jedna od najvećih u regionu, ubuduće će biti održavan svake druge godine, odlučila je Skupština grada Beograda.

Sekretar za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević rekao je na sednici gradskog parlamenta da će se bijenalnim održavanjem Oktobarskog salona ostvariti određene uštede, ali i bitno popraviti kvalitette kulturne manifestacije.

Na naše pitanje kako će se uštedeti, Vukosavljević za „Politiku” objašnjava da će Oktobarski salon dobiti 50 odsto više novca u odnosu na godišnju sumu i to godinu dana unapred. Dakle, umesto da se svake godine daje na primer 17 miliona dinara, sada će budžet bijenalnog salona biti na primer 25,5 miliona, umesto 34 miliona koliko bi iznosio da se održava svake godine.

– Odluku su doneli odbornici Skupštine grada uz prethodne konsultacije sa ljudima iz struke – kaže Vladan Vukosavljević odbijajući da kaže ko su stručnjaci sa kojima se konsultovao.

– Smatramo da bi koncepcija trebalo da se učvrsti, jer manifestacija luta u domenu kvaliteta. Odluka o promeni možda nije popularna, ali hajde da vidimo da li smo bili u pravu, kada se desi novi Oktobarski salon 2016. godine i dalje. Nikome ne smeta što je Salon bio međunarodni, svakako da će biti mesta i za neke značajne inostrane umetnike na budućim salonima – kaže za „Politiku” Vladan Vukosavljević.

Za Miu David, direktorku Kulturnog centra Beograda, institucije koja je glavni organizator Salona, ova vest je iznenađenje:

– Ovo nije dobra odluka iz dva razloga. Prvi je što se ruši kontinuitet manifestacije koja traje 55 godina, a drugo, iz iskustva znam da kada se jednom neka manifestacija izbaci iz budžeta, teško se posle vraća. Ako je neko hteo da preispituje kvalitet, zašto prvo nije preispitao Bemus ili Belef? Sve mi ovo liči na vraćanje Salona na staru koncepciju, kada je bio isključivo izložba lokalnog karaktera, odnosno, jasno je da nekome smeta međunarodni karakter Salona. Grad je bez konsultovanja članova odbora Oktobarskog salona doneo odluku da se održava svake druge godine. I ne znamo po čijim to kriterijumima kvalitet treba popraviti – pita Mia David.

Rade Leposavić, istoričar umetnosti, takođe, smatra da je odluka doneta „ispod žita”, te da se ranije u stručnim krugovima neformalno razgovaralo da Salon naizmenično bude domaći i međunarodni.

Grad je za ovogodišnji Oktobarski salon obezbedio 17,2 miliona dinara – kao i 2013. godine, a Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, kako je ranije saopšteno, pomaže sa tri miliona. Oktobarski salon osnovan je 1960. godine kao lokalna revijalna izložba, a od 2004. dobija međunarodni karakter. Svaka nova izložba Oktobarskog salona iz godine u godinu aktuelizovala je pitanja o tome kakav nam je Salon potreban, da li su još uvek prisutna koncepcijska lutanja, koliko je šanse dato našim, a koliko internacionalnim umetnicima da pokažu svoje stvaralaštvo. U dosadašnjim razmišljanjima na ovu temu čulo se i to, da političke elite možda ne žele da razumeju savremenu umetnost i kulturu te da im smeta ono što ne razumeju.

Istoričar umetnosti Saša Janjić kaže da je odluka o bijenalnom održavanju Salona loša, zato što se ruši nešto što traje više od pet decenija, i da će tako biti onemogućeno da se prikaže ono što je zaista najsvežija, najskorija produkcija, što je zapravo osnovni koncept manifestacije. Takođe, smatra Janjić, danas se bijenala u svetu gase, i ova odluka je, ako ništa drugo – zakasnela.

– S druge strane, postoje mali problemi u koncepciji Oktobarskog salona zato što se prikazuje samo manji deo domaće scene, a opet ne dolaze nam ni inostrane zvezde. Salon je imao smisla u prvim godinama svog međunarodnog opredeljenja kada su ovde bili glasoviti kustosi poput Ande Rotenberg, Renea Bloka, Lorana Heđija…

– Oktobarski salon više ne postoji – kaže Đorđe Kadijević. – Postoji samo ime koje nema nikakve veze sa osnivačkim konceptom po kome je ovo bila izložba vrhunskog stvaralaštva u domenu vizuelnih umetnosti Srbije u toku jedne godine. Ovaj salon to nije, to je kvazievropska revija u kojoj se više eksponiraju selektori i kustosi nego sami autori. Tako da sam potpuno ravnodušan prema tome da li će Oktobarski salon uopšte da postoji ili ne. Ako se ide na dve godine, nemam ništa protiv. Moj predlog je da se Oktobarski salon vrati izvornim principima – kaže Kadijević.

Odbor Oktobarskog salona oglasiće se danas zvaničnim saopštenjem povodom najnovije odluke Sekretarijata za kulturu.

Komentari12
56fbd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Kralj
„ČOVEK JE MEDJU NAMA“ UPOZNAJMO SRPSKU UMETNIČKU KRITIKU „... U drugu grupu dolaze portreti Tita nastali šezdesetih i sedamdesetih godina čiji su autori uglavnom mladi i najmladji slikari i vajari. Razlika koja deli ostvarenja nastala u ovom vremenu od nasledja prethodnih epoha mogla bi se tumačiti nastojanjem nove generacije da u herojsku auru kojom zrači Titova ličnost, sagleda ljudsko lice. Promena gledanja o kojoj je reč svakako da nije samo nekakav umetnički fenomen, već je odraz opšteg društvenog preobražaja, ostvarenog u pomenutom vremenu. Zanos svedoka ranih, herojskih posleratnih godina zamenila je zrela svest savremenika razvijenog društvenog života u kome su se mnogi snovi i mnoge nade prethodnih generacija približile stvarnosti. Logično je otuda što se simbol tih nadanja u likovnoj umetnosti preobražavao. Suština promena, moglo bi se reći, u tome je što je taj simbol – lik Tita – postao manje simboličan a više stvaran. Tito kao istorija, Tito kao epopeja, Tito kao simbol
Gradjanin nepokorni
Unistavanje kulture, vraćanje mediokritetima, nacionalnim mitovima, odsustvo svake kreativnosti i kritickog pogleda, to bi trebalo da bude kulturna politika vlasti koja sistematski unistava sve cegas e dohvati. Umetnost nije da nas mazi vec da nam ukaze na probleme, da nam pokaze neuralgicne tacke drustva u kojem zivimo.
gradjanin neposlusni
Iz ovih komentara se vidi stanje naseg drustva. Pretvaranje salona u bijenalnu manifestaciju bez konsultovanja sa njegovim organizatorom, odborom, strucnom i sirom javnosti, predstavlja samo jos jedan korak sveukupnog kursa ka retrogradnoj, nacionalistickoj i politikanskoj kulturnoj politici koja odgovara opstem trendu primitivizma, bahatosti, uzurpacije svih nivoa vlasti i zatiranja bilo kakvog oblika prosvetiteljstva. Nakon 10 godina pokusaja stvaranja medjunarodne referentne manifestacije koja bi pruzila mogucnost poredjenja i susretanja umetnika, drustvenih i umetnickih diskursa, razmene znanja, ideja i ideologija, jasno je da taj kurs ne odgovara srpskoj politickoj oligarhiji. Neophodno je da javnost ustane protiv ovakvog oblika delovanja.
kultura i umetnost
Ne vidim problem u tome sto se manifestacija odrzava svake druge godine, najuspesniji festivali uglavnom tako i funkcionisu. Venecija ima bijenala... Valjda je za kvalitetan rad neophodno i odredjeno vreme?! Kada je raspisan konkurs za ovogodisnji Oktobarski salon? Koliko je trajalo postavljanje? Ne znam da li su motivi samo finansijsi, verovatno da jesu, ali mozda organizacija treba da iskoristi priliku i da se posveti planiranju i pruzanju kvalitetnog programa. Dve godine za pripremu imaju smisla...
u ime naroda
prvo što su petooktobarci uradili je da su oktobarski salon prebacili u septembar.za pametnog-dovoljno.njihovo računanje vremena,pomeranje ose i patetično shvatanje revolucije,unazad,involucije,politikanstvo, naručeni zadaci fondacija, ispunjavanje regionalnih zadataka kojima se sondira teren okupirane periferije,njihov pristanak i podrška javnosti za takav sužen i prizemljen zadatak, loša katedre istorije umetnosti i likovne akademije, nedostatak znanja, zabrana razvijanja plastičke misli i prakse koja se neguje svuda u visoko razvijenim kulturama, zapostavljanje vizuelne kulture i znanja, zapostavljanje fantastičnog bogastva slike usled suženih talenata,rada i nasilja nad njima u maloj sredini i, naravno, namerno zatvaranje muzeja, i namerno gušenje rada da bi se uspostavio nerad u poslušnosti, da bi se, u veku dominacije slike i raznih hibridnih formi koje razvijaju imaginaciju i složeno mišljenje,oholo nametnule zadate teme stagnacije, tavorenja u prošlosti i buvljaka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja