nedelja, 18.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 31.10.2014. u 15:00 Istok Pavlović

Asinhrona komunikacija

„Kako si, šta radiš?” Posle tri sata stiže odgovor: „Evo, dobro, sedim kod kuće, ti?” Još tri sata kasnije: „Evo, i ja. Mislio sam da se vidimo, ali sad je već kasno, čujemo se ovih dana.”

Asinhrona komunikacija za mnoge ljude danas je osnovni način razgovora. Razmena poruka preko digitalnih medija, uz svesno saznanje da odgovor može kasniti nekoliko sati, pa i nekoliko dana, bacila je sve druge forme komunikacije u drugi plan. Mejl, SMS, poruke preko mreža kao što je „Fejsbuk”, ili „Viber” – sve su to mediji koji omogućavaju asinhronu komunikaciju.

Ova nova kultura razgovora bez obaveze odgovaranja ušla je u naše živote na mala vrata. Poruke su u početku bile marginalna forma komunikacije. Zatim se pojavio internet na mobilnim telefonima, sve više mogućnosti da šaljemo neograničen broj poruka i slika, i tada je sve ovo eskaliralo.

Psiholozi su počeli da proučavaju koliko je ovaj način komunikacije promenio naše živote i međuljudske odnose. Rezultati su krajnje zanimljivi.

Najčešći razlog zbog kojeg ljudi biraju ovakvu formu komunikacije je upravo to što ne moraju da odgovore odmah. Ljudi ovo koriste u raznim situacijama. Ukoliko se radi o nekoj neprijatnoj temi, mogu da smišljaju diplomatski odgovor. Ukoliko se radi o stručnom razgovoru, mogu da odu na „Gugl” da saznaju nešto o navedenoj temi kako bi ispao pametniji. Ako se dešava flert između dvoje ljudi, opet, svako od njih može dobro da razmisli o sledećoj rečenici.

Kada se uporedi sa ovakvom komunikacijom, razgovor telefonom je postao previše naporan. Mlađe generacije imaju naziv za to – „cimanje”. Kada neko pozove nekog telefonom, oni kažu „nemoj da me cimaš”. Za njih je razgovor postao previše opterećujući.

Zaista, klasičan razgovor zahteva momentalni odgovor na svako pitanje. Mi sada imamo celu jednu generaciju mladih ljudi koji rastu tako da nisu navikli na ovakav tradicionalni način komunikacije. Za njih je jedini normalan dijalog ovaj u kojem ne mora da se odgovori odmah, a sve drugo je mučenje.

Čak i za stariju generaciju ovo deluje primamljivo, jer klasičan razgovor ima mnoge mane u odnosu na asinhronu komunikaciju. Jedna od mana je to što je razgovor teško prekinuti. Često se dešava da jedan sagovornik „gnjavi” ovog drugog i prolongira priču u nedogled. Iz straha da ne upadnu u ove beskonačne razgovore, ljudi pribegavaju digitalnim porukama.

Digitalna komunikacija je donela i određenu dozu neozbiljnosti. Kada se ljudi dogovore nešto „preko poruka”, to shvataju previše olako. Na primer, nekada su se ljudi dogovarali da se nađu u pet sati popodne, i svako bi se pojavio na tom mestu u dogovoreno vreme. Sada, ljudi znaju da uvek imaju sa sobom mobilne telefone, i uvek mogu da pomere ili čak otkažu to viđanje. Često to i urade. „Hej, ipak sam se predomislio, nešto mi je iskrslo, ne mogu danas”, napisaće pola sata pre dogovorenog vremena. Ne moraju da objašnjavaju šta je iskrslo, ne moraju da se brinu da li će im glas zadrhtati.

Ova neozbiljnost koju donosi asinhrona komunikacija proteže se i na romantične odnose. Ranije su ljudi flertovali sa jednom osobom u jednom trenutku, i taj flert bi se eventualno pretvorio u nešto više. Sada, razmenjuju ove asinhrone poruke tokom celog dana sa više osoba, što dovodi do niza besmislenih, površnih odnosa i rasplinjavanja energije, bez ikakve šanse da se ta sporadična razmena poruka pretvori u nešto ozbiljnije.

Introvertne osobe imaju najviše koristi od ovog novog načina komunikacije. Trenutni bestseler u Americi je knjiga „Tihi: Moć introvertnih ljudi u svetu koji ne prestaje da priča”, autorke Suzan Kejn. Ona govori upravo o tome – kako je asinhrona komunikacija omogućila introvertnim i pametnim ljudima da konačno dođu do izražaja. Svet je oduvek favorizovao ekstrovertne ljude i one koji se dobro snalaze u razgovoru licem u lice, nepravedno zapostavljajući sve koji bi imali šta pametno da kažu kada ne bi bili stidljivi. Sada, s ovakvim načinom komunikacije, introvertni ljudi konačno mogu da pokažu svoje potencijale.

Sve u svemu, postoje mnoge prednosti i mane ovakvog komuniciranja, ali bitno je znati da današnji svet – pa čak i velike odluke velikih ljudi – dobrim delom počivaju na ovakvom vidu komunikacije.

*Fakultet za medije i komunikacije

Komеntari8
5f7ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja