petak, 18.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 31.10.2014. u 15:00 Istok Pavlović

Asinhrona komunikacija

„Kako si, šta radiš?” Posle tri sata stiže odgovor: „Evo, dobro, sedim kod kuće, ti?” Još tri sata kasnije: „Evo, i ja. Mislio sam da se vidimo, ali sad je već kasno, čujemo se ovih dana.”

Asinhrona komunikacija za mnoge ljude danas je osnovni način razgovora. Razmena poruka preko digitalnih medija, uz svesno saznanje da odgovor može kasniti nekoliko sati, pa i nekoliko dana, bacila je sve druge forme komunikacije u drugi plan. Mejl, SMS, poruke preko mreža kao što je „Fejsbuk”, ili „Viber” – sve su to mediji koji omogućavaju asinhronu komunikaciju.

Ova nova kultura razgovora bez obaveze odgovaranja ušla je u naše živote na mala vrata. Poruke su u početku bile marginalna forma komunikacije. Zatim se pojavio internet na mobilnim telefonima, sve više mogućnosti da šaljemo neograničen broj poruka i slika, i tada je sve ovo eskaliralo.

Psiholozi su počeli da proučavaju koliko je ovaj način komunikacije promenio naše živote i međuljudske odnose. Rezultati su krajnje zanimljivi.

Najčešći razlog zbog kojeg ljudi biraju ovakvu formu komunikacije je upravo to što ne moraju da odgovore odmah. Ljudi ovo koriste u raznim situacijama. Ukoliko se radi o nekoj neprijatnoj temi, mogu da smišljaju diplomatski odgovor. Ukoliko se radi o stručnom razgovoru, mogu da odu na „Gugl” da saznaju nešto o navedenoj temi kako bi ispao pametniji. Ako se dešava flert između dvoje ljudi, opet, svako od njih može dobro da razmisli o sledećoj rečenici.

Kada se uporedi sa ovakvom komunikacijom, razgovor telefonom je postao previše naporan. Mlađe generacije imaju naziv za to – „cimanje”. Kada neko pozove nekog telefonom, oni kažu „nemoj da me cimaš”. Za njih je razgovor postao previše opterećujući.

Zaista, klasičan razgovor zahteva momentalni odgovor na svako pitanje. Mi sada imamo celu jednu generaciju mladih ljudi koji rastu tako da nisu navikli na ovakav tradicionalni način komunikacije. Za njih je jedini normalan dijalog ovaj u kojem ne mora da se odgovori odmah, a sve drugo je mučenje.

Čak i za stariju generaciju ovo deluje primamljivo, jer klasičan razgovor ima mnoge mane u odnosu na asinhronu komunikaciju. Jedna od mana je to što je razgovor teško prekinuti. Često se dešava da jedan sagovornik „gnjavi” ovog drugog i prolongira priču u nedogled. Iz straha da ne upadnu u ove beskonačne razgovore, ljudi pribegavaju digitalnim porukama.

Digitalna komunikacija je donela i određenu dozu neozbiljnosti. Kada se ljudi dogovore nešto „preko poruka”, to shvataju previše olako. Na primer, nekada su se ljudi dogovarali da se nađu u pet sati popodne, i svako bi se pojavio na tom mestu u dogovoreno vreme. Sada, ljudi znaju da uvek imaju sa sobom mobilne telefone, i uvek mogu da pomere ili čak otkažu to viđanje. Često to i urade. „Hej, ipak sam se predomislio, nešto mi je iskrslo, ne mogu danas”, napisaće pola sata pre dogovorenog vremena. Ne moraju da objašnjavaju šta je iskrslo, ne moraju da se brinu da li će im glas zadrhtati.

Ova neozbiljnost koju donosi asinhrona komunikacija proteže se i na romantične odnose. Ranije su ljudi flertovali sa jednom osobom u jednom trenutku, i taj flert bi se eventualno pretvorio u nešto više. Sada, razmenjuju ove asinhrone poruke tokom celog dana sa više osoba, što dovodi do niza besmislenih, površnih odnosa i rasplinjavanja energije, bez ikakve šanse da se ta sporadična razmena poruka pretvori u nešto ozbiljnije.

Introvertne osobe imaju najviše koristi od ovog novog načina komunikacije. Trenutni bestseler u Americi je knjiga „Tihi: Moć introvertnih ljudi u svetu koji ne prestaje da priča”, autorke Suzan Kejn. Ona govori upravo o tome – kako je asinhrona komunikacija omogućila introvertnim i pametnim ljudima da konačno dođu do izražaja. Svet je oduvek favorizovao ekstrovertne ljude i one koji se dobro snalaze u razgovoru licem u lice, nepravedno zapostavljajući sve koji bi imali šta pametno da kažu kada ne bi bili stidljivi. Sada, s ovakvim načinom komunikacije, introvertni ljudi konačno mogu da pokažu svoje potencijale.

Sve u svemu, postoje mnoge prednosti i mane ovakvog komuniciranja, ali bitno je znati da današnji svet – pa čak i velike odluke velikih ljudi – dobrim delom počivaju na ovakvom vidu komunikacije.

*Fakultet za medije i komunikacije

Komentari8
9f871
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Ракић
Исток Павловић је демагог и не знам зашто се потписује са неким приватним факултетом јер он није ништа на том факултету. Комплексаш који пљује по свему ...
Alen Samac
Smatram da je ovakav vid komunikacije jednim dijelom nametnut ubrzanim načinom života. Osoba koja obavlja više poslova će iskoristiti, što je u ovom slučaju prednost, mogućnost da ne odgovori odmah dok ne poslaže kockice kad, kako i kojim redom će obavljati posao. To smatram prednošću jer je omogućava sigurniju organizaciju, uz manji pritisak, što dalje direktno utiče na obavljen posao i poštovanje rokova, što opet daje pečat ozbiljnosti u očima klijenta.
Marija Velickovic
Kako je asinhrona komunikacija nova stvar?! Sta je sa pisanjem pisama i cekanjem po mesec dana na odgovor?
Ognjen Mitrović
Nekada su ljudi tražili načine na koje mogu što brže i efikasnije da uspostave komunikaciju sa drugima, bilo da su u pitanju poslovne, prijateljske ili ljubavne veze. Kad se pojavio fiksni telefon sve je postalo lakše, ali se već tada pojavio i novi problem - oni koji hoće da razgovaraju sa nekim kad god im padne na pamet, kao i mogućnost da sagovorniku trose energiju i dragoceno vreme. Mobilni telefon i internet su taj problem visestruko uvećali, pa su ljudi braneći se stvoriki tu novu "kulturu komunikacie" , koja podrazumeva poruke i mejlove na koje mozete, ali ne morate odmah odgovoriti. zapravo, kako se otvaraju nove mogućnosti za bliskost, tako raste i osećaj teskobe i gušenja od te iste bliskosti. Tako dolazimo do paradoksa. Da bi smo održali dobre odnose, moramo postaviti barijere koje tu istu bliskost sprečavaju.
Jasna Milanovic
Prednost je, zaista, sto covek moze da razmisli sta ce odgovoriti, sto zna da ne mora da zuri sa odgovorom, sto ima vremena da razmisli, sto uvek moze reci da nije video poruku u moru poruka koje mu stizu, sto moze reci da je na nekom drugom mestu no sto zaista jeste, sto moze u poslednji cas otkazati dogovor, rekavsi da mu je nesto iskrslo itd... A mane. Onaj ko ocekuje odgovor moze pomisliti - da neko nece namerno da mu odgovori, da je ljut na njega, da nije ni video poruku, da namerno odugovlaci... mogucnosti su mnoge. Znaci, bitno je znati ova “nepisana pravila” digitalne komunikacije”, da bi covek mogao opusteno da komunicira sa ljudima. Isto tako, vazno je znati da svima smeta “cimanje” - a to znaci osecaj da mora da odgovori bas onda kad vi zazvonite, jer mu, recimo ,u tom momentu ne odgovara da prica, ne samo sa vama,nego ni sa kim... mozda radi nesto vazno, ili se odmara, ili jedostavno ne zeli da prica.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja