utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 01.11.2014. u 21:57 Jelena Stevanović

Bil Gejts poklanja više nego što Soros vredi

Бил Гејтс Фото Ројтерс

Džordž Soros nedavno je napisao da „ruski ekspanzionizam predstavlja egzistencijalnu pretnju EU” i da zapadne države moraju da pomognu Kijevu „injekcijom od najmanje 20 milijardi dolara” da bi Ukrajina vratila dugove i energetski se osamostalila od Rusije.

Tekstom u časopisu „Njujork rivju of buks”, koji u suštini govori o političkom odvlačenju Kijeva od Moskve i zapadnoj kupovini uticaja u Ukrajini, američki investitor i filantrop još jednom je pokazao kako doživljava darodavstvo. Ispisivanje čekova za njega je prilika da širi svoju propagandu, mrežu kontakata i poslove, što je u oštroj suprotnosti s filantropijom njegovog zemljaka Bila Gejtsa, koji novac daje u humanitarne svrhe.

Soros i Gejts dva su lica filantropije. Razlike između njih počinju već kod načina na koji su dvojica milijardera stekla bogatstvo, koje su onda počeli da poklanjaju. Gejts (59) je smislio proizvod, napravio je operativni sistem „Vindouz” i kompaniju „Majkrosoft”, koja je lider u proizvodnji softvera.

 

Džordž Soros Foto Rojters 

Soros (84) je stekao imetak na berzanskim špekulacijama, u svojoj kompaniji „Kvantum fand”, koja se bavi visokorizičnim ulaganjima, koja zato donose i ogromnu dobit. U anale finansijskog žongliranja ušlo je njegovo mešetarenje iz 1992, kad je shvatio da može da zaradi na devalvaciji britanske valute, zbog čega je ulagao u pad funte i konačno, za samo jedan dan, zaradio milijardu dolara. Od tada važi za „čoveka koji je slomio Banku Engleske”, a sličnu šemu primenio je i u slučaju japanskog jena. Poznata je priča o tome da je ovaj mađarski Jevrejin stigao u Ameriku sa samo 5.000 dolara u džepu, da bi danas bio 17. najimućniji čovek u toj zemlji. Dolari na njegovom računu gomilali se se, između ostalog, i zbog toga što je imao sjajnu sposobnost da uvidi slabe tačke u finansijskim sistemima država, zbog čega se još sedamdesetih godina dvadesetog veka obogatio na kolapsu valuta.

Profitirao je na deregulaciji globalizovanog tržišta kapitala i ostao njen najverniji zagovarač. Globalizovani svet u kojem kapital i finansije bez problema prelaze granice u velikom je interesu Sorosovog biznisa i zato se on trudio da putem svojih donacija takav svet stvori u Latinskoj Americi, Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji. Osnovao je Fond za otvoreno društvo, koji ima ispostavu i u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama regiona. Sintagmu „otvoreno društvo” Soros je preuzeo od svog profesora s Londonske škole ekonomije, filozofa Karla Popera, koji se zalagao za liberalne demokratije gostoljubive prema biznisu.

Soros poklanja novac nevladinim organizacijama koje šire njegovu propagandu o potrebi da svaka tačka na planeti bude politički i ekonomski slobodna da bi kao takva prosperirala. Zbog toga je njegov fond sponzorisao opozicione grupe koje su s vlasti svrgavale „autokrate” i „protekcioniste”, u svakom slučaju, vladare zatvorene za strani kapital i deregulaciju tržišta. Finansirao je organizaciju „Hjuman rajts voč”, pokret „Solidarnost” koji je doprineo padu komunizma u Poljskoj, opozicione pokrete u komunističkoj Mađarskoj, medije u Pakistanu... Bio je aktivan i u Rusiji, a tamošnji oligarh Mihail Hodorkovski, kritičar predsednika Vladimira Putina, predvodio je rusku kancelariju Fonda za otvoreno društvo, u čemu se videla Sorosova želja da politički i ekonomski prodre u Rusiju. Hodorkovski je kasnije osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu zbog poslovnih malverzacija, a na slobodu je pušten prošle godine.

Sorosova filantropija ima jasan politički karakter. Dajući stipendije novinarima, političarima i službenicima koji se, na primer, školuju na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, finansiranom iz njegove kase, stvara mrežu kontakata i kreatora javnog mnjenja koji će u svojoj sredini promovisati ideje njegovog fonda. Brat albanskog premijera Olsi Rama, koji je srpskoj javnosti postao poznat posle fudbalske utakmice Srbija–Albanija, prekinute zbog drona koji je noseći zastavu velike Albanije leteo iznad stadiona, bio je jedan od direktora u albanskom Fondu za otvoreno društvo. Aleksandar Lomaja bio je direktor Otvorenog društva u Gruziji, da bi kasnije postao tamošnji ministar obrazovanja i sekretar Saveta za bezbednost.

Na ovaj način Soros pribavlja i poverljive informacije, koje mu omogućavaju da zaradi u okviru takozvanog insajderskog trgovanja. U Francuskoj je 2005. osuđen upravo zbog trgovine na osnovu informacija iznutra, odnosno unutar kompanije, kada je saznao da privatni investitor namerava da preuzme jednu banku. Predviđajući skok akcija, Soros je odmah kupio deonice, čija je vrednost zaista skočila kada je obelodanjen plan o kupoprodaji, što su njegovi konkurenti u poslu kasno saznali.

Prema magazinu „Forbs”, odnosno njegovoj listi najbogatijih ljudi na svetu, Soros je vredan 24 milijarde dolara, što je nešto manje (za pet milijardi dolara) od onog što je najimućniji čovek planete Bil Gejts poklonio u humanitarne svrhe. Gejts je „vredan” 81 milijardu dolara, što znači da je razdelio trećinu svog imetka.

Njegova supruga i on posvećeni su radu Fondacije „Melinda i Bil Gejts”, zahvaljujući kojoj je drastično smanjen broj obolelih od boginja i dečije paralize. Posle donacija Bila Gejtsa, za četvrtinu je umanjen broj ljudi pogođenih malarijom. S Vorenom Bafetom, finansijerom i takođe filantropom, okupio je grupu najimućnijih porodica, uglavnom milijardera, koje su obećale da će makar polovinu svog bogatstva pokloniti u dobrotvorne svrhe.

-----------------------------------------

Bil protiv ebole

U međuvremenu, nova misija Bila Gejtsa je iskorenjivanje ebole. Obećao je 50 miliona dolara za borbu protiv ovog virusa, koji je u Zapadnoj Africi odneo oko 5.000 života. Epidemija ebole s nekolicinom slučajeva u Americi potvrdila je ono što je Gejts godinama unazad govorio – da se zarazne bolesti moraju predvideti i sprečiti i da to nije samo pošast siromašnih, već posredno i problem razvijenih zemalja. U slučaju ebole, malarije ili neke druge dijagnoze, Gejts od medicine i nauke, koje sponzoriše, želi da vidi isto ono što je njega učinilo slavnim i omogućilo mu da drugima poklanja – inovacije. Zato je poručio stručnjacima da od njegovog novca razviju vakcinu protiv ebole i da će on onda otkupiti potrebne količine.

Komentari2
12f14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan T.
@ Ivan Milosevic Bil Gejts je osnovao firmu sa 19 godina. Baba mu je ostavila fond, a majka bila u upravnom odboru IBM-a sa kojim je potpusao ugovor da napravi operativni sistem pre nego sto je postojala i jedna jedina linija koda. Od tada Bil Gejts neprestano kupuje sve vrhunske patente sa software i vecinu NE primenjuje, jer nije potrebno - konkurencija je sprecena da primeni resenje zbog zastite autorskih prava, njegovo sub-optimalno resenje je i dalje najbolje, pa nema svrhe trositi pare na razvoj. Pricajte sa bilo kojim profesorom kompjuterskih nauka u svetu i svi do jednog mrze Bil Gejtsa jer je unistio computer science svojim poslovanjem. Pozdrav iz Sijetla.
Ivan Milosevic
Trgovina na berzi bez insajderskih informacija je kao kockanje! Ne moze se tu povecati imetak 10 000 puta. Realnost je da svuda u svetu uspesni trgovci imaju upravo insajderske informacije. Pa kad moze da menja drustvena uredjenja u 20 drzava, a da ne moze da dodje do informacije o poslovanju jedne kompanije. Naravno da moze i da to i radi. Svaka cast Bilu Gejtsu, covek je stvarno posteno zaradio to sto je zaradio, i stvarno pomaze istinski svuda u svetu, ali Microsoft je realno preskup.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja