petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:41

Nušić u salonu i cirkusu

Autor: Ana Tasićnedelja, 02.11.2014. u 22:00
Из представе „Књига друга” (Фото А. Васиљевић)

„Knjiga druga” Branislava Nušića (1927) je neobičan salonski komad sa elementima metateatralnosti, trilera, melodrame, radnje smeštene u pozorišne okvire. Kroz prepletene odnose između nekoliko glumica i glumaca, pisaca, kritičara, ali i ljubitelja umetnosti, Nušić je izneo intrigantna zapažanja o korumpiranim međuljudskim odnosima, kao i o relacijama između pozorišta i života, istina i laži, ljubavi, strasti i zločina, sudbine i izbora.

Rediteljka Anđelka Nikolić u scenskoj postavci ove građanske drame nastojala ja da akcentuje (meta)teatralnost radnje i odnosa između likova, što je sasvim opravdana polazna ideja, imajući u vidu istaknutu metateatralnost u drami, odnosno piščev postojano problematizovan odnos između pozorišta i života. Ta rediteljska namera posebno je vidljiva u prvoj sceni predstave, kada glumci zajednički, u formalizovanim kretnjama, stupaju na pozornicu, naglašavajući na taj način trenutak igre, predstavljanja. Ovaj postupak se ponavlja u poslednjoj sceni, ali sa drugom junakinjom, mlađom glumicom Mirom (Marija Bergam), koja zamenjuje prethodnu divu Rajnu (Nela Mihailović), što efektno sugeriše značenje prolaznosti, kratkotrajnosti slave, ali i večitog ponavljanja zabluda, iluzija o moći. Scensko problematizovanje samog pozorišnog izvođenja prisutno je i u uvodnom izboru da glumci budu okrenuti leđima publici, kao i to da igraju pod ugušenim svetlima.

Nažalost, ova na početku postavljena namera reditelja u daljem toku scenske radnje se ne razvija, a nije ni podržana igrom glumaca. Oni uglavnom nastupaju u jednoznačnom realističkom ključu, bez slojevitosti koje bi korenitije naznačile pomenute scenske postupke problematizacije pozorišne igre per se. Zato je predstava u celini nedorečena, nedosledna. U prilog ovoj tezi ide i, na primer, postupak trapavog uključivanja nekoliko songova koje glumci izvode posle prve scene, zaustavljajući tok radnje, i dovodeći dijaloge u situaciju da se sa mukom probijaju kroz pesme, bez opravdanja.

U kvalitativno neujednačenoj igri glumaca, najubedljivija je Zlatija Ivanović kao Ida, Rajnina koleginica glumica, alapača oblikovana i u grotesknim crtama, za razliku od ostalih likova koji su uglavnom dati u pravolinijskom, realističkom maniru. Srđan Karanović je odlučno prikazao jednog od Rajninih ljubavnika, glumca koji joj nije previše privržen, nasuprot mahnitom Ivanoviću, ludom od ljubomore (Dušan Matejić), ali bleđe scenski prikazanog, iako je u drami njegov lik složenije iscrtan od lika ljubavnika, datog samo u naznakama. Teodor (Gojko Baletić), treći Rajnin ljubavnik i primarni sponzor, nema na sceni potrebnu snagu, cinizam i proračunati šarm iskusnog ljubavnika – mecene. Radnja i likovi su u predstavi zadržani u epohi, što određuje scenografija Vesne Popović koja predstavlja Rajnin ekskluzivan salon, kao i saglasno raskošna kostimografija Olge Mrđenović.

Drama i predstava „Knjiga druga” ne nude mnogo današnjem gledaocu, prevashodno zato što nisu ključno savremene, zato što teme ne zanimaju prodornije današnju publiku, što je slučaj sa većinom poznatijih Nušićevih dela koja nisu sa vremenom izgubila esencijalni društveni smisao. U vezi sa tim predstava „Kabare Nušić”, rediteljke Jovane Tomić i ansambla pozorišta „Zoran Radmilović” iz Zaječara, igrana na istoj sceni, „Raša Plaović”, goruće je aktuelna.

Sačinjena od reprezentativnih motiva i scena iz „Gospođe Ministarske”, „Sumnjivog lica”, „Narodnog poslanika” i drugih Nušićevih komedija, uvezanih oko tema političkog koristoljublja, društveno razorne korupcije, neutoljive žeđi za vlašću i grabljenjem visokih društvenih položaja, ali i potrage za boljim životom u emigraciji, ova parodična pačvork muzička predstava udarno pokazuje Nušićevu savremenost (dramaturg Dimitrije Kokanov). Zaječarski glumci u odgovarajućem, ujednačeno pojačanom, parodičnom tonu, u prikladno grubom obličju, izražavaju kritiku nakaznosti sistema koji vode primitivci, isključivo vođeni ličnim interesima.

Fragmenti Nušićevih poznatih ljigavaca, malograđana i nezgrapnih tetki, u ovom subverzivnom kabareu su predstavljeni kao klovnovi, sugerišući na taj način i to da se sa rubova društva, na margini, u parodiji i cirkusu, najslobodnije izražavaju bolne istine o društvu. Tragični sadržaji imaju posebno angažovanu društvenu snagu kada su dati u formi komične metafore.


Komentari1
3ad20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

razocarani gledalac
Nista novo u Narodnom pozoristu, na toj sceni kao da ne moze da se proizvede dobra predstava. Knjiga druga je dosadna, glumci nikakvi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kritika / Pozorište

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja