četvrtak, 17.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Izostalo „ovo malo duše”

Симфонијски оркестар РТС-а са диригентом Бојаном Суђићем на Коларцу (Фото Д. Ћирков)

Hor RTS-a je u godini obeležavanja stogodišnjeg jubileja sa Mokranjčevim „Rukovetima” prošetao Srbijom, pevao ih je u Nišu, Negotinu, više puta u Beogradu i na kraju za posebnu publiku Kolarčeve zadužbine, u okviru Bemusa. Ta posebna publika je pevušila pesme iz rukoveti zajedno sa horom. Zaista dirljivo i ništa bolje, veće i značajnije ne treba i ne može biti u obeležavanju Mokranjčevog jubileja nego da „Rukoveti” uđu u narod, što je kompozitor i želeo tokom svog života.

Ovom prilikom bio je to izbor od devet „Rukoveti” (od 15) u poretku koji nije pratio hronološki već dramaturški red. Počinjući sa „Drugom” („Osu se nebo zvezdama”) preko „Jedanaeste”, „Desete”, „Devete”, „Petnaeste”, „Prve”, „Treće”, „Osme” i „Pete”, bio je to najbolji mogući izbor (naravno, bez „Šeste”, Hajduk Veljkove) i sa „Kozarom” dodatom na „bis”. Hor RTS-a, čiju profesionalnost visoko cenimo, udružio se sa sjajnim mladim solistima, pre svih je tu otkrovenje – mladi tenor Vanja Biserčić, kao i drugi solisti, uz vidni napor dirigenta Bojana Suđića da se posveti Mokranjčevom opusu u godini jubileja. Oduševljenoj publici ne želimo da smanjujemo doživljaj stavljajući primedbe, publika koja zna napamet „Rukoveti” ima pravo da ih voli, bez obzira na sve.

Ipak, mala zadrška u vezi sa interpretacijom: pojedine pesme bile su prebrze i žrtvovane efektu, a lagane neispevane u sporim tempima dugog daha („Do tri mi puške”, „Pušči me”, „Crni goro”). Sve su izvođene na visokom profesionalizmu i artizmu, a „ono malo duše” je izostalo. „Peta rukovet”, koju je izvodio na otvaranju festivala Hor „Glinka”, sada je bila moguća za svaku vrstu poređenja. Bile su to dve potpuno različite interpretacije, jedna u duhu romantizma i 19. veka (Hor „Glinka”), druga u poretku i kontrastu pesama koje efektima doprinose modernijem zvuku (Hor RTS-a).

Prvo pravo festivalsko veče bilo je završno na 46. Bemusu. Prepuna Kolarčeva sala u kojoj se „visi” na galerijama i stoji na nogama sve vreme koncerta, a gomile sveta ispred sale ne može da uđe, predstavlja pravi okvir velikog festivala.

Mladi Rus dečačkog lica Aleksandar Sinčuk, stamenog držanja, bez ikakvog pokazivanja emocija, sedi pravo, ne skače iz stolice, ne stenje, ne grči se i ne pravi paradu od svog sviranja i po mnogo čemu predstavlja izdanak stare ruske pijanističke škole. Pobednik je mnogih takmičenja, a njegova blistava karijera upravo je i započela od pobede na Međunarodnom takmičenju „Sergej Rahmanjinov” u Moskvi, 2008.

Dva ogromna i veoma zahtevna klavirska koncerta Rahmanjinova, „Drugi u ce-molu” op. 18 i „Treći u de-molu” op. 30, izvesti za jedno veče, pravi je podvig, kao i dodati na „bis” još polovinu koncerta, pa tako ispada da je Sinčuk svirao dva i po koncerta za jedno veče.

Neverovatni mladi pijanista podseća na Rahmanjinova, najboljeg pijanistu svoga doba, pre svega po ogromnim šakama izuzetne spretnosti, a zatim ili najpre po fascinantnoj tehnici kojoj nikakav tehnički zahtev nije nesavladiv i u vrhunskom virtuozitetu „Trećeg koncerta” kao i u slojevitosti „Drugog”. Uz tu besprimernu tehniku mladi Sinčuk pokazuje izvesno, možda i samo mladalačko ushićenje sopstvenim moćima ostajući povremeno površan i hladan u iskazivanju čitave palete raskošnih karaktera i emocija koje partiture koncerata sadrže. Ali, sve je doneto sa neverovatnim mirom, lakoćom, uz salve aplauza oduševljene publike.

Na taj tehnički bljesak Orkestar RTS-a odgovorio je vrlo trapavo i često ružnim tonom u pratnji „Drugog koncerta”, dok je pratnja „Trećeg koncerta” proticala tečnije. Da se dođe do uobličavanja i tonskih ispiranja zvuka trebalo je još rada, što se videlo kada je orkestar ponovio deonicu na „bis”. Na početku izvedeno „Ostrvo mrtvih” Rahamanjinova, takođe, ostalo je u zvučnim naznakama. Dirigovao je Bojan Suđić.

Ipak, da nije bilo Hora RTS-a i orkestra RTS-a polovine Bemusa ne bi ni bilo, a bez ruskih ansambala i sjajnog mladog soliste Sinčuka, izgubio bi se festivalski oreol. Verovatno je da će morati da se vodi računa možemo li održati Bemus svake godine, sa kojim sredstvima i sa kojim učesnicima. Zar mi nemamo i druge ansamble i orkestre koji sviraju po svetu, a Bemus ignorišu? Ako naši ne žele da učestvuju, kakvog ima smisla da „uskaču” ruski prijatelji? Bolje reći: mogu jednom, ali ne i svaki put.

Komеntari0
6ddc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja