petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:33

Blokada

Autor: Čedomir Antićčetvrtak, 06.11.2014. u 15:00

U amfiteatru Filozofskog fakulteta u Beogradu nikada se prvo ne prisetim nekog od mnogobrojnih predavanja koja sam tu slušao... Čak i danas, osamnaest godina kasnije, setim se prvog dana Studentskog protesta iz 1996. godine. Sećanja umeju da zavaraju, čovek kako stari postaje sve sentimentalniji...

Ipak, izvesno je da se tada jedna generacija naših studenta podigla da odbrani demokratske izbore, univerzitetske slobode i nacionalno dostojanstvo. Velika većina tadašnjih studenata pretpostavila je ideale i opšte dobro ličnim interesima i uskogrudom razumevanju života koji su nametali tadašnji autoritarni režim, iskvarena opozicija, šovinistički ratovi, izdajničke elite i na kraju, mada ne najmanje važno, gramzivi i agresivni nacionalizmi nekoliko evropskih i jedne prekookeanske sile. Nisam zaboravio ni manje dražesne momente. Sitne lopove koji su nekako dobili indeks, a onda krali kompjutere, priloge građana... Ni pametne i sposobne gladnice koje su još tada htele da budu ministri i poslanici, pa danas svojim praznim, krezovskim i lukulovskim životom igraju ulogu presitih i prebogatih vođa siromašnog i nesrećnog naroda. Tada su ih odavali samo pogledi – živi, gramzivi, na svaku naivnu čestitost podsmešljivi.

Pre nekoliko dana ušao sam u isti amfiteatar. Nisam došao da držim predavanje, mada sam već neku godinu zaposlen na fakultetu. Zajedno sa malobrojnim profesorima prisustvovao sam studentskom zboru. Fakultet je već gotovo mesec dana pod blokadom. Grupa studenata zabravila je učionice i izbacuje studente i profesore koji bi možda želeli da drže nastavu. Legitimitet su potražili u „zboru”, domaćoj verziji anarhoidnog plenuma. Tamo nekoliko stotina studenata samovlasno odluči o tome da li će fakultet raditi ili ne, a onda tu svoju odluku provedu silom uvereni da fakultetska uprava nikada neće pozvati policiju i narušiti autonomiju univerziteta (tu „građansko-buržoasku šaradu i atavizam iz srednjeg veka”), a ako neki studenti pokušaju da prekinu blokadu smesta će biti proglašeni za fašiste.

U Srbiji nikada nije bilo suočavanja s komunističkom prošlošću i istinske demokratizacije. Zato ovde dobar deo elite veruje da zločini po definiciji ne moraju biti loši ako ih „napredni” ljudi sprovode radi „dobrog” cilja. Zato je anarhoidni aktivista koji je neuspešno pokušao da izvrši teroristički napad dospeo na naslovnu stranicu jednih novina i to kao „zatočenik savesti”, koji je uzgred nešto ranije rekao kako je opravdano da radnici saspu kiselinu u lice drugim radnicima...

U takvoj atmosferi Filozofski fakultet je već osam godina igralište raznih anarhističkih i neokomunističkih grupa. Naravno studentski zahtevi nemaju nikakve veze sa ideologijom. Reč je o zahtevima ispodprosečnih studenata, kandidata za buduće tranzicione gubitnike, za nekim dodatnim pravima, olakšavanjem studiranja ili smanjenjem nekih od materijalnih davanja. Svaka od blokada pokazala je slabost fakulteta, njegovih ustanova, države, ali i naših demokratskih i parlamentarnih tradicija. Anarhisti su vežbali svoje revolucionarne aktivnosti, uprave i ostali studenti su im popuštali uvereni da tako štite neka svoja nezaslužena prava, a sistem univerzitetske nastave na Filozofskom fakultetu nepovratno opada i propada.

Dok sam slušao govornike na zboru, koji su se podsmevali demokratiji, tradicijama, dramili o napuštanju fakulteta zato što im posle osam godina studiranja neće biti omogućeno da nastave po starom programu, zato što prijava ispita posle dva padanja neće koštati 100, već 480 dinara, zato što će morati nešto da plate pošto su se izborili da im i kada imaju 20 odsto bodova manje od propisanog broja i dalje bude priznato pravo da upišu narednu godinu...

Posmatrao sam studente koji su nemo pratili moderatore zbora. Njihovi pogledi bili su prepoznatljivi, blistali su sjajem koji pamtim kod mojih uspešnih saboraca današnjih milionera... Mojih iskvarenih vršnjaka bilo je istina malo, a želeli su da postanu srpski politički Rokfeleri: da ukradu 50 miliona evra od neke cementare ili reforme neke grane vlasti, pa da zarone jedno 500 metara u okeansku dubinu ili prime MTV nagradu (mada pevaju samo kad su pijani). Kada su im anarhističke poglavice predložile da „revoluciju” izvezu i povežu se sa radnicima (advokatima) i seljacima (prosvetarima), većina „blistavih” očiju ih je hladno odbila... Kakve su to gluposti, revolucija, elitizam, Če Gevara (koji je studirao redovno i vredno kao neka elitistička protuva...), dajte vi nama ovo što tražimo i toplu učionicu sa internetom da nastavimo revoluciju dokle god studiramo... I naravno – kao u poznatoj pesmi – jarca pečenog.

Napredni klub    


Komentari60
3eb5b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

deki ff
covek je kapitalizovao studentski protest, a sada je glavna perjanica borbe protiv studenata i jedna od glavih arsenijevicevih poluga. svejedno, studenti su dokazali da su u pravu. blokada je uspela, uprkos ovakvima.
Jovana L.
I jos nesto bih zelela da pitam velikog gospodina profesora, posto pretpostavljam da cita komentare, da li sam i ja taj prljavi komunista, ekstremni levicar i anarhista, iako mi je silna rodbina posle '45. god,. morala da bezi u Ameriku jer su se borili kao cetnici? Ja kao ponosna unuka pripadnika Ravnogorskog pokreta, da li sam ja komunista samo zato sto nisam imucna i nemam da placam necija izivljavanja? Zato sto nisam imala nekog "slobu" da rusim i nisam dobijala parice od americke vlade devedesetih, onako da mi se nadje kao dzeparac? Da li mi imamo pravo da zahtevamo da se uradi evaluacija rada nekih vasih kolega koji umesto da piju lekove i borave u odgovarajucim ustanovama, rade sa mladima i daju sebi za pravo da im zagorcavaju zivot? Da onako fer i kapitalisticki dobiju otkaz jer nisu radno sposobni? Budite posteni i pokajte se, On nas sve gleda. Izigravate velikog Srbina i Pravoslavca, a zapravo ste jako licemerni.
Jovana L.
Cini mi se da patite od halucinacija, kakvi komunisti su Vas spopali? Kritikujete tako pogrdnim recima ("ispodprosecni studenti"), a sami ste studirali do 25. godine i ko zna na koji nacin dosli na mesto na kojem ste sada. Unovcili ste odlicno svoju " revoluciju", finu poziciju i platu imate. Samo delujete zavidni prema onima koji su to jos bolje ucinili od Vas pa sada imaju kuce na Mikonosu. Donekle Vas razumem, dok neko uziva na egzoticnim destinacijama i vozika se u dzipu, Vi morate da gubite vreme radeci sa tim "ispodprosecnim studentima". Ako vec tako zestoko branite bolonjski sistem, zasto se ne uvede evaluacija profesora? Da li ste pomislili ikada da neko po ko zna koji put pada ispit ili obnavlja godinu zbog profesora sadiste koji je psihijatrijski slucaj i u normalnoj zemlji ne bi mogao da radi jer pokazuje anti-socijalne tendencije?
Петар Пауновић
Простом рачуницом сазнајем да је Антић дипломирао са 25 година, а студенти у року дипломирају са 22. То значи да је он студирао 7 година, ако се не варам, а критикује неког, ко студира 8 и назива га исподпросечним студентом.
Vitomil Pavlović
Na kraju, ali ne i najmanje važno: nismo baš sigurni na koje to demokratske i parlamentarne tradicije misli dr Antić. Na dinastičke sukobe i Majski prevrat? Na Obznanu? Na pucanj u Radića? Na Drugi sv. rat i njegova ishodišta? Na Miloševićev režim? Na skupštinske lakrdije od 90-ih do danas? Da su studenti 90-ih, a i pre i posle njih, poštovali obrasce koje im je nametao sistem, studentskih protesta ne bi ni bilo. Kritika da, ali zašto pokušaji denuncijacije? To smo već gledali 90-ih, zar ne? I zaista nema potrebe tu decu zasipati kvalifikacijama sličnim onoj tragikomičnoj „snage haosa i bezumlja“. Valja im pružiti ruku.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja