utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:45

Albanska pravoslavna crkva gradi vodovod i puteve

Autor: Jelena Čalijapetak, 07.11.2014. u 12:00
Саборна црква у Тирани

Dok nam još zuji u ušima od huke koja se podigla posle lansiranja drona nad stadionom Partizana, evo jedne drugačije priče iz Albanije, priče iz koje bismo možda mogli ponešto i da naučimo. Jedna od najmlađih pomesnih pravoslavnih crkava, albanska, polumrtva je dočekala imenovanje arhiepiskopa Anastasija za njenog poglavara 1992. godine. Danas ova crkva otvara škole i sirotišta, bolnice, gradi vodovodne mreže i puteve, bogomolje.

Treba se, pri tom, podsetiti da je Albanija 1967. godine proglašena prvom ateističkom državom na svetu. Stradale su od tog ukaza Enver Hodže sve crkve i verske zajednice na njenoj teritoriji, konkretno pravoslavnoj uništeno je više od 1.600 manastira i crkava, a od 440 sveštenika, kažu, samo 22 je ostalo u životu i to radeći uglavnom kao zanatlije. Crkve koje nisu srušene pretvarane su u garaže, magacine, štale za stoku ili su jednostavno ostavljane da propadaju.

– Takvo administrativno ateističko ludovanje mi, premda smo i sami živeli u komunizmu, ne možemo sebi predstaviti dovoljno jasno – primećuje protođakon Radomir Rakić, šef informativne službe Srpske pravoslavne crkve, koji je kao delegat Biblijskog društva Srbije boravio nedavno u Albaniji.

On je učestvovao u zasedanju Lozanske pravoslavne inicijative i jedan od snažnih utisaka koji nosi sa ovog studijskog boravka jeste i pozamašna graditeljska delatnost Albanske pravoslavne crkve. Kako je jedna mlada pomesna crkva, autokefalnost je stekla 1937. godine, u jednoj siromašnoj zemlji uspela da za 22 godine „verske i političke slobode” izgradi iz temelja 150 crkava i 70 raznih crkvenih zdanja, obnovi 60 starih svetinja i popravi 160 bogomolja? Za početak, imala je podršku moćne i uticajne sestrinske crkve: Vaseljenske patrijaršije. Upravo je vaseljenski patrijarh Vartolomej 1992. godine pozvao tadašnjeg mitropolita Anastasija, poznatog po misionarskom radu na afričkom kontinentu, da stane na čelo ove crkve. Budući da je poreklom Grk, kao i da su osim njega, u Albaniju tada stigla još tri grčka arhijereja, lokalne svetovne vlasti nisu ga nimalo blagonaklono dočekale. Posle mnogo poteškoća i muka uspeo je 1998. godine da uspostavi Sveti arhijerejski sinod, kao jedan od izvršnih organa crkve, a tek 2008. godine potpisan je poseban sporazum sa državom kojim su regulisana međusobna prava i obaveze.

Uspeh graditeljskog zamaha leži u najmanje još jednoj stvari: organizaciji posla. Otac Radomir Rakić objašnjava da je saznao da postoji centralni građevinski odbor pri svetom Sinodu u Tirani koji prihvata projekte, pogađa izvođače, prati izvođenje radova i utrošak novca. On tesno sarađuje sa još tri mitropolijska odbora u Beratu, Korči i Đirokastru i van tih tela nikakvi se poslovi ne pogađaju. To bi mogao biti dobar recept i za naše crkvene prilike, budući da je barem polovina afera u SPC imala veze sa neimarskim poduhvatima sveštenika i episkopa, gotovo po pravilu sprovođenih na svoju ruku.

Počevši skoro ni od čega, Albanska pravoslavna crkva morala je da iškoluje sopstveno sveštenstvo, a pre toga da otvori bogoslovsku školu (1998. godine). Od dolaska arhiepiskopa Anastasija na čelo crkve rukopoloženo je 140 novih sveštenika, crkva danas ima tri bogoslovske škole sa internatima. Ona je sada u mogućnosti da osim duhovne, vrši i humanitarnu delatnost.
Otac Radomir Rakić priča da Albanska pravoslavna crkva odnedavno ima svoj dijagnostički centar „Blagovesti” u Tirani koji pruža zdravstvene usluge iz 25 medicinskih oblasti, kao i da je u njemu za 11 meseci, koliko postoji, obavljeno više od milion pregleda i urađeno oko tri miliona laboratorijskih nalaza. U 17 crkvenih obdaništa smeštena su deca bez roditeljskog staranja, kao i mališani čiji roditelji ne mogu da ih izdržavaju. Crkva je pomogla i u unapređenju zemljoradnje, voćarstva i stočarstva u nerazvijenim krajevima svoje zemlje. Vredno pohvale i pažnje je i to da je za sela Vularitis i Kleisari, oba kod Đirokastra, izgradila novi vodovod.

Obnavljala je i električnu mrežu i gradila puteve kako bi bolje povezivala svetilišta, ističe otac Radomir Rakić. Na primer, između Livadje i Karakoka ojačan je i asfaltiran planinski put u dužini od 15 kilometara. Inače, iako godinama unazad mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije posećuje Srbe koji žive u Albaniji i služi praznične liturgije u svetinjama na severu zemlje, ove godine je prvi put jedan srpski patrijarh otišao u posetu Albanskoj pravoslavnoj crkvi i to na osvećenje veličanstvenog Sabornog hrama u Tirani.


Komentari18
50478
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јаша Ресавац
Па наши су направили више. Изградили су на хиљаде викендица, кућа, променили џипове сваких 6 месеци, возе најскупље аутомобиле, поседују позлаћене предмете, све у кожи и крзну... јадни људи шта ће морају некако да преживе. Нашима је према томе како се понашају вера и Бог нкгде затурен на зачељу.
Srba, Velika Britanija
Pocelo je prepucavanje kao sto sam i ocekivao. Oni koji ne veruju u Boga, zele da i nasa crkva gradi vodovode, zdravstvene ustanove itd. Misija crke je ono sto radi Mitropolit Amfilohije. Kako tekst lepo kaze, on poseti nase verne i sluzi LITURGIJU u nasim SVETINJAMA. Onima koji ne veruju u Boga, i koji crkvi nikad ni jedan dinar nisu dali niti ce dati, uvek smetaju neke nazovi velelepne crkvene gradjevine. Koliko je bese para dala vlada iz budzeta Zvezdi i Partizanu prosle godine? A koliko domacim NVO koje rade protiv Srbije?
Верујте својим очима
Није ни наша црква за потцењивање, посебно поједине владике. Ево, данас се може видети велелепни летњиковац Иринеја Буловића који гради у Каћу. Дођите драги новинари и видите само котларницу од 80кв. м. да видите две нјскупље циркулационе пумпе на свету које су плаћене 80.000 евра. Погледајте у пословне књиге манастира Ковиљ, ако смете, па ће те видети чудо невиђено.
fića domaći
...@veseli radovici...mislim da vam je komentar malo ispod granice pristojnosti...pokažite malo poštovanja prema vernicima i sveštenicima srbske pravoslavne crkve...ako ste ateista to je u redu i to je vaša subjektivna stvar...ali pisati neke nebuloze o stvarima koje ne poznajete,nije u redu...nije na meni ili na tebi da sudimo i svi smo ljudi ali naši postupci su podložni osuđivanju...znamo da je kroz istoriju bili mnogo zloupotreba i religija i ateizma ali ne treba nastupati sa lažima...
iz amerike
Mitropolit Anastasios je sjajna licnost i moze da bude uzor mnogim nasim crkvenim jerasima. U svojoj knjizi Facing the World, on govori o istoriji pravoslavnih i muslimasnkih odnosa i o tome u kom pravcu treba raditi da se usopstavi suzivot. Pogledajte sta onoi rade, grade bolnice, sirotista pored obnavaljanja bogomolja. Ima li i jedna bolnica koju je SPC sagradila? Ima li skola, vrtic? E tu je razlika, sto nasa crkva samo gleda sebe a ne i drustvo u kome zivi i narod koji sest dana u nedelji radi, i to tesko, a jedan odmara i odlazi u crkvu. Da crkva moe da pomogne malo i u tih sest radnih dana, bio bi i takj sedmi, crkveni, malo duhovniji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja