četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Televizijski prenos istorije

Nemačka Demokratska Republika je jedinstven slučaj države koja je „eksplodirala” od unutrašnje političke teskobe i za građane hermetičke zatvorenosti prema spoljašnjem svetu
Autor: Miroslav Stojanovićsubota, 08.11.2014. u 21:57

Tekst koji sledi je moje (pri)sećanje na dramatična zbivanja u odavno već bivšoj Istočnoj Nemačkoj u leto i jesen 1989. Te zaista burne događaje pratio sam izbliza, sa zapadne strane, kao stalni dopisnik „Politike” iz Bona.

U tom prelistavanju sećanja i papira, ono što se posebno događalo i dogodilo u berlinskoj noći 9. novembra, sasvim nenadano, ali ne i posve neočekivano (bez namere da budem vidovit, u izveštaju za „Politiku” sam još 5. novembra naslućivao i javio da bi ono „što se iza brda valja” moglo da bude sudbonosno ne samo za Nemačku, nego i za Evropu i svet), deluje i danas kao uzbudljiv politički triler. Ali i dokaz kako, u posebnim okolnostima, i naizgled bizarne stvari mogu da ubrzaju, pa i stvaraju istoriju.

U ovom slučaju učinila je to greškom izgovorena reč koja je, u simboličkom smislu, ali s bukvalnim i razarajućim efektom, pretvorila zid, kao najtvrđe čuvanu granicu na svetu, u anahronu monstruoznu građevinu. I razorila zemlju koju su zid i „gvozdena zavesa” gotovo hermetički odvajali od ostalog sveta: Nemačka Demokratska Republika je jedinstven primer države koja je i bukvalno eksplodirala od unutrašnje političke teskobe.

Hiljade njenih građana koji su se tog leta zatekli kao turisti u Budimpešti i Pragu okupirale su tamošnje ambasade Zapadne Nemačke, pokušavajući očajnički da na taj način pobegnu iz zemlje. Usledile su potom prvi put tako masovne i silovite demonstracije ogorčenih ljudi (varnica: falsifikovanje rezultata lokalnih izbora) na ulicama Lajpciga, Drezdena i Istočnog Berlina.

Koliko do juče moćno partijsko rukovodstvo, s famoznom i svemoćnom tajnom službom Štazi, reagovalo je bespomoćno i uspaničeno. Pučem u Politbirou oteralo je najpre Eriha Honekera i pokušalo da odvrtanjem ventila na pretis-loncu spreči eksploziju. Na vanrednoj sednici Centralnog komiteta partije koja je održana 9. novembra odlučilo se na očajnički potez: da otvori granične prelaze prema Zapadnoj Nemačkoj, uključujući i one prema Zapadnom Berlinu!

Bilo je predviđeno da odluka o tome stupi na snagu desetog novembra u zoru. Nju je trebalo da saopšti domaćim i stranim novinarima, koji su se, u ogromnom broju, sjatili u Istočni Berlin, član Politbiroa Ginter Šabovski, koji inače nije bio prisutan na delu sednice CK kada je (kratak) tekst odluke (tobože vladin predlog) pročitan i usvojen. Nju mu je u ruke, neposredno pred odlazak na konferenciju za štampu, koja je počinjala u 18 sati, prosto „tutnuo” Honekerov naslednik na čelu partije i države Egon Krenc.

Imaš „svetsku vest i senzaciju”, rekao je kratko.

Šabovski je taj papir gurnuo među druge papire iz kojih je, dugo i monotono, čitao šta sve namerava da učini novo, „reformsko” rukovodstvo, a „medijsku bombu” je potrgao i spomenuo na samom kraju konferencije, koji minut pre 19 časova.

„Kad odluka stupa na snagu”, pitao je jedan italijanski novinar.

Šabovski je uočljivo zbunjeno, pred uključenim televizijskim kamerama, preturao, očigledno zatečen (kasnije je tvrdio da zaista prethodno nije stigao da pročita tekst odluke!), po papirima i, kao da želi da prekrati muku, odsekao: „Odmah, da, odmah, neizostavno.” Odluka je inače trebalo da stupi na snagu sutradan u zoru, pošto se o njoj informišu i za nju pripreme sve nadležne službe.

Oduševljenje posle rušenja simbola ideoloških podela
Foto Rojters

Novinari velikih svetskih agencija prosto su se utrkivali da pod „urgentno” jave „senzacionalnu vest”. Prvi je to u 19.03 učinio Rojters: „Građani NDR koji to žele mogu odmah da odu preko svih graničnih prelaza prema SRN (Zapadna Nemačka).” Zapadnonemačka DPA javila je minut kasnije: „Od ovog časa građani NDR mogu direktno, preko svih graničnih prelaza između NDR i SRN, da (ot)putuju.” Asošijeted pres je u 19.05 obznanio: „NDR je, prema izjavi člana Politbiroa Gintera Šabovskog, otvorila svoje granice. ’Ovo je prelazno rešenje do donošenja zakona o putovanju’, rekao je Šabovski.”

Vest je eksplodirala. Zatečeni i u neverici, više radoznali nego rešeni da krenu „na osnu stranu”, građani Istočnog Berlina su se, najpre u manjim grupama, skupljali pred graničnim prelazima. Tamo ih je sačekivala potpuno neobaveštena, ali i dalje, kao dvadeset osam godina do tada, oštra i rezolutna granična policija. Masa je, međutim, i s jedne i s druge strane graničnih prelaza rasla iz časa u čas, pretvarajući se u preteću lavinu. Graničarima nije preostalo ništa drugo nego da podignu rampe.

Zid je postao porozan i osvojen: mogao je da počne televizijski prenos istorije uživo, događaj koji je iznenadio moćne tajne službe. I sve državnike, odreda.

Kancelara Helmuta Kola vest je zatekla u Varšavi, na večeri koju je u njegovu čast priredio tadašnji poljski premijer Tadeuš Mazovjecki. „Gospodine doktore Kol, držite se čvrsto za stolicu, građani Istočnog Berlina ruše zid, televizija sve prenosi uživo”, javljao mu je iz Bona njegov „intimus” Eduard Akerman. Kancelar je, dakako, prekinuo posetu i sutradan se našao, među masom, pred Brandenburškom kapijom.

Lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov je doslovno prespavao noćnu berlinsku dramu. Otišao je iz Kremlja oko 22 sata u daču i, umoran, brzo zaspao. Tek ujutru su mu saopštili šta se dogodilo.

Džordž Buš stariji saznao je šta se događa zahvaljujući televiziji. Predsednici Kongresa i Senata su mu savetovali da promptno odleti u Berlin i nađe se „među razdraganim mladim ljudima”. Procenio je da bi takav čin mogao da samo iziritira sovjetsku oružanu silu: u NDR se u tom času nalazila sovjetska Zapadna (elitna armijska) grupa, koja je brojala oko pola miliona vojnika.

Ono što možda, iako uvek dobro obavešten, američki predsednik nije znao: iz Moskve je, koju nedelju ranije, vojnicima strogo naređeno da se ne mešaju u „unutrašnje istočnonemačke prilike”. Zvanična Moskva se i zvanično odrekla famozne Brežnjevljeve doktrine o ograničavanju suvereniteta (drugih država) zarad „spasavanja socijalizma”.

Naslućivalo se inače i pre ovih događaja da je Gorbačov pustio niz vodu Eriha Honekera. Mediji su to zaključivali po javnim replikama koje su razmenjivali. Honeker je bio protiv Gorbačovljeve perestrojke: „Ako komšija menja tapete, zašto bismo i mi morali da to (u)činimo.” Gorbačov je uzvratio: „Ko kasni (s reformama) njega život kažnjava.” To je protumačeno kao izricanje politički „smrtne presude” istočnonemačkom lideru.

Helmut Kol u Gorbačevljevom držanju vidi ključ uspeha (brzog) nemačkog ujedinjenja i samog rušenja zida, iako se, sve do sada, ta zasluga pripisivala istočnonemačkim „revolucionarima”, čije su masovne i snažne demonstracije, poprimajući razmere otvorene pobune, zaista dramatično iz temelja uzdrmale jedan sklerotičan i birokratizovan režim.


Komentari6
41c03
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mila simic
regionalna sila | 10/11/2014 16:31 Postovani komentatore, za vreme Jugoslavije mogao je svako, ko nije optuzen, da putuje kuda hoce i koliko hoce. Isli smo na skolske razmene u Englesku, Italiju, Francusku. Putovali u kupovinu u Budimpestu, Trst. Ljudi su slobodno odlazaili na rad u inostranstvo. Nikome nije bilo zabranjeno da slobodno krece. U Istocnoj Nemackoj, pod Rusima, to nije izgledalo tako.
Samir Aslani
9. novembar 1918.godine car Vilhelm II abdicirao i stvorena je vajmarska republika, 1923. 9.novembra Hitler i nacisti marširali Minhenom (Hiter ranjen), 9.11.1938. kristalna noć. Po svemu sudeći bar u XX veku 9.novembar je bitan datum za Nemce, pa kud ih događaji odvedu.
regionalna sila
I Jugoslavija je imala svoj "Zid" u vidu zatvorenih granica sve od 1945. pa do pocetka sezdesetih godina. Narod je bio u vlasnistvu rezima i slabo ko je smeo dobiti pasos pa preko granice na Zapad. Jedna od pametnih Brozovih odluka bila je da otvori granice i pusti narod da putuje po belom svetu - cak i u Nemacku... Danas svako srpsko dete rodjeno u Nemackoj automatski dobija nemacko drzavljanstvo. Ali, to nije tema o kojoj se u Srbiji prica....
Jole Manojle
Blago Nemcima, oni su se ujedinili, a mi smo se rastočili na sve strane...
Zid je pao
I slucajno 9. novembra. I ko spominje jos "kristalnu noc" koja se desila istog datuma?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Tema nedelje / Četvrt veka od pada Berlinskog zida

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja