četvrtak, 09.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:02

Tokom studija Milić od Mačve ilustrovao tekstove za „Politiku”

Autor: Slavko Trošeljsubota, 08.11.2014. u 21:57
Фото З. Кршљанин

Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti, likovni kritičar, scenarista i reditelj, ima velike zasluge što je Milić Stanković, poznatiji kao Milić od Mačve, jedan od značajnih srpskih slikara druge polovine 20. veka, u presudnom trenutku prešao sa arhitekture na studije likovne umetnosti. Učinio je to Milić po savetu Đorđa.

Đorđe je rođen 1933. u Šibeniku, a Milić 1934. u Belotiću (Mačva).

Milić je preminuo 2000, a povodom 80 godina od njegovog rođenja, u galeriji „Heksalab” u Beogradu publici je na uvid ponuđeno tridesetak Milićevih slika koje 20 godina nisu izlagane u Beogradu.

Kad ste upoznali Milića?

Obojica smo se, po želji roditelja, upisali na studije arhitekture. Bilo je to kad još nismo znali šta smo, šta želimo. Ali, video sam da on crta, pa sam mu rekao da je to „dosta vešto”. Pokazao mi je pun blok skica i crteža. I ja sam ga, već na početku naših studija, ubedio da inženjerski posao, a to je i arhitektura, ipak, nije umetnost.

I šta ste učinili?

Sledeće godine sam se na Filozofskom fakultetu upisao na istoriju umetnosti, a Milić je, na moj predlog, otišao na Akademiju likovne umetnosti na kojoj je, na prijemnom ispitu primljen odmah na – drugu godinu kod profesora Ljubice Cuce Sokić.

Kako su to prihvatili vaši roditelji?

Moji su me razumeli, a njegovi su malo popustili kad su čuli da je primljen na drugu godinu akademije. Ipak, nisu mogli sve da mu plaćaju, ali, učinila je to, povremeno, „Politika”. Urednik kulturne rubrike Zira Adamović i novinar Miodrag Maksimović Maks su mu plaćali da ilustruje tekstove. A ponekad je bio i kod mene, na jelu i spavanju.

Kakav je bio njegov početak?

Milićev početak je bio vrlo težak, ali brzo je došao u kontakt sa istaknutim kolegama, članova buduće grupe „Medijala”, u kojoj je i on bio. U tome sam malo posredovao, jer sam poznavao slikara Leonida Šejku, a u toj grupi su još bili Dado Đurić, Vlada Veličković, Ljuba Popović, Olja Ivanjicki, Uroš Tošković, Kosta Bradić... „Medijala” je bila pogled na svet, a ne samo na slikarstvo.

Ko su mu bili uzori?

Bio je protivrečna ličnost kao svi daroviti i veliki ljudi. Njegovi uzori su bili Flamanci i protestanti iz jednog dalekog sveta koji je znao samo preko slika, a bio je, istovremeno, i veliki Srbin, a to je tipično za našeg čoveka koji je razapet između Istoka i Zapada. I Sveti Sava je rekao: „Mi smo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku.”

Šta bi Frojd rekao za njega?

Ako bismo se bavili psihoanalitičkom strukturom ličnosti Milića od Mačve on je uvek pretpostavljao unutarnju stvarnost spoljnoj. Za njege je spoljna stvarnost bila krajnje prozaična i trivijalna. Ni jednu sliku nije posvetio objektivnoj stvarnosti.

Čemu je težio u slikanju?

Kod njega uvek imate poetizaciju prizora i ozareno vizionarstvo. Doduše, ima nakaznih vampira, ali uvek i nešto vilinsko. Tu je bio nenadmašan i uvek zanimljiv. Bio je čovek potpuno izraženih suprotnosti, paradoksalan, a takav je svaki pravi umetnik. Logični ljudi imaju samo jednu manu – prilično su dosadni.

Čime se vi sad bavite?

Bio sam u Subotici na Festivalu filmske fantastike. Pošto mene doživljavaju kao rodonačelnika tog žanra, festival je otvoren mojim filmom „Leptirica” koji je s Mirjanom Nikolić, Petrom Božovićem, Slobodanom Perovićem... snimljen 1973.

Kakav odjek je imao taj vaš film danas?

Ulazilo se na kartu više. Jer, to je, u istoriji našeg filma, prvi film fantastike i nema dodirnih tačaka sa hororom koji je – čisto komercijalni žanr. Jer, ovde se radi o jednom filmu poetsko-fantastične sadržine koji je poznat širom sveta.

Šta vas je uvelo u fantastiku?

U meni se probudio izvestan otpor prema maniru moje generacije koja se u svojim filmovima bavila problematikom situacije u Titovo vreme. To su bili sjajni reditelji: Živojin Pavlović, Dušan Makavejev, Želimir Žilnik... Ali za mene je to bila prolazna pojava, pa sam rešio da napravim film koji neće imati nikakve veze sa tada aktuelnom stvarnošću. Okrenuo sam se unutrašnjem svetu, u kome sam našao slobodu. I tako sam, sa svojim filmovima, ušao u svet fantastike.

Koje utiske imate o festivalu u Subotici?

Sve je to jedna fina inicijativa sa mnogo više dobrih namera nego mogućnosti. Međutim, ljudi koji su to organizovali zaljubljeni su u film, pa mi poručuju da će učinite sve da taj festival, iz godine u godinu, bude sve veći.

A u kom smeru sad ide srpski film?

Film je skupa umetnost. Više nego druge umetnosti, film deli sudbinu čitavog društva, a ovaj period je, možda, najgori od kad ja to pamtim, a rođen sam u vreme kralja Aleksandra.

Kakve situacije pamtite?

Situacija u Drugom svetskom ratu je bila teška i strašna, ali nije bila sramna. A situacija devedesetih, u građanskom ratu, u kome je srušeno sve što je građeno dva veka, bila je ne samo strašna i teška nego i – sramna!

A gde je tu film?

Film je danas žrtva globalne situacije, a za čudo još je živ iako se ne zna odakle se izvlače sredstva za njegov opstanak.

Šta zamerate kinematografiji?

To što ne vidi ovu situaciju onakvu kakva jeste. I to u širem istorijskom kompleksu. Mi nemamo film u kome se, kao tema postavlja čovek ovoga vremena koji je svestan istorijske situacije u kojoj se nalazi i koji snosi odgovornost za nju. I dok se takav film ne pojavi, dotle mi nemamo pravi odgovor o sudbini filma u Srbiji!

-----------------------------------------

I Narodni muzej bi bio mali za Milića

Kako doživljavate ovu izložbu?

Moramo je postaviti na pravo mesto. Ova izložba Milićevih slika je više volja njegove porodice povodom njegovog nedoživljenog 80. rođendana, nego što se naša kulturna, potpuno degradirana i uspavana javnost setila njega. Jer, za njegovo pravo predstavljanje i ceo Narodni muzej bi bio mali, zato što on i u evropskoj konkurenciji, u jednom žanru, ima malo sebi ravnih. To je poetska fantastika.


Komentari1
ea839
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мићо Којић
Искористио сам боравак на Сајму књига да обиђем Милићев атеље у Волгиној улици у нади да је то данас музеј или галерија ... Некада сам ту радо долазио, сатима посматрао великог Умјетника док је Он стварао и разговарао са својим пријатељима.... Разочарао сам се затеченим призором: све је запуштено, пропада...луталице по дворишту... а још више оним шта сам чуо од једног сусједа....више него жалосно....то Милић није заслужио...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja