sreda, 24.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

SRCE FINANSIJSKE TAME

Autor: Nebojša Katićponedeljak, 28.01.2008. u 22:00

Kriza začeta na tržištu američkih hipotekarnih kredita i kreditnih kartica ne pokazuje znake smirivanja. Poslednja panična kretanja na svetskim berzama propraćena su lavinom analiza i talasom pesimizma kakav odavno nije viđen. Dobar broj analitičara veruje da je svet na pragu najveće ekonomske krize od tridesetih godina prošlog veka.

Analize se prevashodno bave već poznatim uzrocima. U centru kritike su gramzivost i brutalna neodgovornost finansijskog sektora, preterana deregulacija finansijskog tržišta i neodgovorna politika američke centralne banke koja godinama, na svaki znak krize, štampa novac i podstiče moralni hazard.

A koliko juče, sve je bilo gotovo idealno. Iako su krediti izdašno odobravani hazarderima i nesrećnicima krajnje problematične kreditne sposobnosti, niko u tome nije video naročit rizik. Svetski finansijski majstori uveravali su stručnu javnost da njihovi finansijski modeli odlično funkcionišu i da su disperzija rizika i tehnike zaštite od svih vrsta rizika dovedene do savršenstva. I svi su se pravili kao da razumeju komplikovane modele na kojima počivaju novi ezoterični finansijski instrumenti. Finansijska ekvilibristika je trijumfovala nad zdravim razumom.

Najveći deo akademske ekonomske elite je aktivno (ili ćutanjem koje se svodi na isto) davao kredibilitet nebulozama koje su dolazile iz sveta praktičnih finansija. Teško je protivurečiti nekome ko za godinu dana na njujorškom Vol stritu, ili u londonskom Sitiju, zaradi (ili otme, ako više volite), koliko univerzitetski profesor zaradi za ceo život. U takvoj ravni razmišljanja nije teško napraviti grešku, pa beskrupuloznost i bezobrazluk podvesti pod pamet, znanje ili vrlinu.

Trenutne ekonomske ,,post mortem” analize teško dopiru do srca finansijske tame. Najvažniji uzrok, zapravo sam temelj krize, verovatno će ostati skriven od očiju javnost budući da u sebi nosi snažan ideološki naboj.

Da bi ekonomija rasla i jačala, privreda, država i građani moraju da troše i tako stvaraju tražnju za robom i uslugama. Domaća tražnja (pojačana i onom iz inostranstva) stimuliše proizvodnju, zaposlenost i privredni rast. Nova ekonomija traži i stimuliše građane da sve više troše, ali im plaća sve manje i uskraćuje zarađeno. Dužnički balon je morao pući, i to se u Americi upravo događa.

Kako se u konceptu neoliberalne ekonomije od države očekuje da (relativno) troši sve manje, građani moraju da troše sve više i da nadoknade i taj deo tražnje. Moderna ekonomija zato prevashodno počiva na besomučnoj i rastućoj potrošnji građana. To ne otvara samo filozofska ili sociološka pitanja – ko danas za to mari – već i ona mnogo važnija, ekonomska.

U Americi, a to je epicentar današnje ekonomske krize, plate zaposlenih su od 1966. do 2001. godine realno porasle za samo 11 procenata – manje od trećine jednog procenata godišnje. Od 2000. do 2005. godine, iako je produktivnost znatno povećana, plate su realno smanjene za 96 procenata Amerikanaca. Naravno, nisu svi izgubili. Primera radi, u 2005. samo jedan procenat najbogatijih Amerikanaca svojim primanjima učestvuje u nacionalnom dohotku sa 22 procenta. Istovremeno, i profit je toliko porastao, da je danas njihovo učešće u nacionalnom dohotku na najvišem nivou u poslednjih pedeset godina. Ogroman deo novostvorene vrednosti preliven je ili u profite, ili u plate tankog sloja poslovne elite. No, ostavimo nepravdu po strani, neka se njome bave žrtve – ovde je reč o finansijskim posledicama ovakve raspodele ekonomskog kolača.

Kako potrošnja mora da raste i u uslovima stagnacije ili pada realnih plata, građani svoju kupovnu moć mogu održavati i povećavati samo na jedan način – zadužujući se sve više. Američki potrošački prosperitet i kupovna moć ne baziraju se na rastu plata, već na porastu zaduženja. Nevolja je što sem plate, drugog izvora za vraćanje dugova nema, osim onog katastrofičnog – prodaje imovine.

Američki građani, kao i američka država, troše preko mogućnosti, prekomerno se zadužuju i ta se činjenica više ne može ni sakriti niti se kriza može beskonačno odgađati. Ostatak sveta nije rad da i dalje bezrezervno akumulira slab dolar, finansira američki budžetski i platnobilansni deficit i tako stimuliše olako štampanje dolara.

Tako se problem sa američkog tržišta prenosi i na međunarodno. Američki potrošači su važni kupci inostrane robe, pa njihova smanjena potrošnja ugrožava rast zavisnih ekonomija. U ovom trenutku se ne vidi ko bi taj manjak tražnje mogao da nadoknadi. Američki finansijski problemi postaju globalni.

Iako je svetska finansijska kriza u tehničkom smislu veoma kompleksna, a implikacije teško sagledive, njena suština je jednostavna. Ona nije samo u sferi kreditne i monetarne politike i nije u vezi samo sa njihovim neodgovornim akterima. Model razvoja na kome počiva današnja ekonomija i u tom kontekstu model raspodele zarađenog izgledaju dugoročno neodrživi. Ne treba se čuditi ako čitaoca ovo podseti na davne časove marksizma. I kapitalizam danas sve više liči na onaj iz Marksovog vremena.

finansijski konsultant


Komentari33
b8056
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

boyana stone png
@Gordji_USA-pametna crnka sam,Rodeo Drive je odlican za dokolicenje ,a da i trosenje. Sator,sta znam zvuci romanticno,gledati zvezde. Ne nikada nisam poslusala ni jednoga financijskoga savetnika.
Djordjija - USA
@Boyani Stone,postovana gospodjo,moram priznati da sam se slatko nasmejao vasem cijenjenom i zbilja duhovitom prvome kometaru.Izvinite da li ste plavusha ili pametnija crnka,cini mi se da je Rodeo Drive,i shoping tamo vama blizak.To je tako,ja sam prijedsednik jedne manje banke,koja prolazi kroz veliku krizu. Zatim vas drugi komentar,jos vedriji o satorima,biciklima. Mada citajuci i ranije komentare,mislim da sator i vi ne ide zajedno.Zeleci vam i dalje vedar duh, a kako vidim u PNG,gde mislim da ste sada,prvo zdravlj ipazite se opasno je.
ilija nis
Gosp.Katicu,aktuelnost Vasih tekstova i tema kao i prepoznatljiva objasnjavacka vrednost istih,svrstava Vas u najvisi nivo Politikinih analiticara.Uvazavajuci neizbezne ekonomske predpostavke u kojima ste nenadmasni,koliko ima istine i verovanje da je mnogo vise u svemu tome prisutno takodje neizbezno spekulativno ponasanje,jedino moguce u uslovima koje omoguje privatno vlasnistvo kapitalisticko liberalne ideologije??..Moze li se ostati objektivan i dosledan u svojim tvrdnjama i verovanjima u ekonomske zakonitosti,a opet negirati surove istorijske cinjenice vezane za spekulativne berzanske haose iz 1873,1893,1907g??..Koliki je potreban nivo uvazavanja ciste ekonomske logike,a prenebreknuti takodje istorisku cinjenicu promovisanja FED iz 1913g.(sistem fed.rezervi) kao obecani spas onih koji su sve to i izveli (po ozbiljnim analizama),da se to vise ne ponovi,a ono se ponovilo 1920 i 1929 g??..Nije li s toga suvise dugacak spisak nekakvih "slucajnosti" i "nepredvidjenih projekcija" ili pak nevidjeni stepen spekulativnih poteza (primer nafte takodje )?!..Treba li ovo da prestavlja politicku i biznis ezoteriju,ako je toliko vidljivo da bahatost bankara sa Vol strita prelazi okvire podnosljivog,rugajuci se svima,stavljuci do znanja da ce cenu gubljenja vrednosti USD,uz dalji visoki standard Amerike,osim gradjana SAD morati da plate i ostali gradjani palnete (najvise poverioci SAD obveznica).Po recima konzervativnog finansijskog eksperta sa cikaskog univerziteta Miltona Fridmana (idejnim tvorcem neoliberalne globalizacije sa Dzefri Saksom),koji zastupa tezu liberalnog koncepta ekonomije,40% cekova koje gradjani SAD primaju,pokrivaju se iz federalnih fondova,kao i to,da je Vlada SAD vlasnik 48% akcija gotovo svih korporacija.Konsultujuci pomenute podatke,ne treba veliko poznavanje ekonomskih predpostavki,pa doci do zakljucka da je Amerika dobrim delom zasla u socijalizam.Treba li mozda i ovo podvesti pod politicku i finansijsku ezoteriju??.
Petricius Bosniensis
E moj Simo Sakicu mnogo ima takvih "Srba" kameleona!
Filip Grujić
U najmanju ruku gos. Katić se bavi zamenom teza. Članak je daleko od onoga što se dešavalo, što se dešava i što će se dešavati!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja