sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Sećanje na Zid

Autor: Bojana Ristivojević Blesponedeljak, 10.11.2014. u 15:00
Обележавање пада Берлинског зида јуче испред Бранденбуршке капије (Фото Ројтерс)

Specijalno za „Politiku”

Berlin – „Tih dana sam diplomirala na Fakultetu tehničkih nauka. Imala sam pregršt snova i planova, ali nisam znala kako da ih ostvarim, jer sam naišla na, tada mi se činilo, najveću prepreku – Zid. Kako sam dolazila iz Istočne Nemačke, nije mi bilo lako da se preselim na Zapad, gde sam oduvek maštala da živim i radim u jednoj od prestižnih tamošnjih kompanija. Ali te večeri 9. novembra dogodilo se nešto što sam mislila da nikada neće, cela zemlja je odjekivala – Zid je pao”, priseća se Andrea Rozenberger (44) opisujući istorijski događaj, čiju 25. godišnjicu je juče obeležio bezmalo ceo Berlin.

Andrea je te večeri sedela sa porodicom ispred „crno-belog” televizora i pratila vesti iz minuta u minut. Od uzbuđenja nije mogla da spava, a već sledećeg jutra sa bratom je pohitala iz rodnog grada Kotbusa ka Berlinu.

„U sedam ujutru smo bili na železničkoj stanici i jedva smo uspeli da uđemo u voz, koji je bio ispunjen do poslednjeg mesta. Svi smo gurali jedni druge, ali se niko nije bunio ili svađao. Bili smo ushićeni, jer je mnogima od nas to bio prvi put u životu da ulazimo u zapadni deo”, objašnjava ona i dodaje da je svaki građanin istočnog dela dobio pri ulasku u iapadni, poklon dobrodošlice – stotinu tadašnjih nemačkih maraka.

Kada su prošli svojevrsnu kontrolu, koja nije više bila onako ozbiljna kao pre, pred njihovim očima stvorio se čitav novi svet – Zapadna Nemačka.

„Taj osećaj nikada neću zaboraviti. Šetala sam ulicama zapadnog Berlina, grlila i pozdravljala strance. Osetila sam se nekako slobodnom. Disala sam duboko, pokušavajući da udišem taj `slobodan` vazduh. Uvek sam mislila da je Zapadna Nemačka nešto tajnovito i drugačije, ali tada sam shvatila da je sve isto”, kaže Andrea. „Tamo negde, iza tog zida, živeo je isti narod, koji je pričao istim jezikom kao i mi, imao je istu tradiciju kao i mi. I zašto smo onda decenijama bili razdvojeni?”

Kaže da ljudi u Istočnoj Nemačkoj nisu živeli toliko loše, ali im je većina stvari bila nedostupna. Išli su na letovanja i zimovanja, ali samo u „bliske” zemlje, kao što su bile Čehoslovačka ili Poljska. Redovno su u kući držali zalihe hrane, zbog čestih nestašica. Među zalihama je bilo brašna, mleka, šećera, ali ne i čokolada ili bombona, koje su deca retko kad jela, jer su ovi slatkiši bili skuplji. Oblačili su garderobu uvezenu iz Mađarske.

„Sa tom garderobom je bilo sve u redu, ništa joj nije falilo, ali je nekako uvek bila jednostavna. Bez ikakvih noviteta, boja, dodataka. A ja jedino što sam želela je da obučem džins i nosim majicu na kojoj su ispisana slova. To je već bio luksuz koji sebi nisi mogao da priuštiš. Ne samo zbog para, već i zbog toga što ako bi neko u Istočnoj Nemačkoj nosio džins, taj bi bio trn u oku Štaziju, koji bi ga najverovatnije optužio da podržava Zapadnu Nemačku”, priseća se Andrea i pominje da je čak i televizor u boji bila stvar o kojoj su Nemci u NDR maštali.

Upravo taj televizor je bio i prva stvar koju je Andrea kupila od plate zarađene u jednoj firmi u zapadnom delu Berlina, gde i danas živi i radi.

Ona pridružila se brojnim ljudima koji su treći dan na ulicama glavnog grada Nemačke proslavljali pad Berlinskog zida. Linijom od 15 kilometara, duž koje je nekada stajao Zid i delio Nemačku na istočni i zapadni deo, postavljene su hiljade osvetljenih balona, u okviru projekta „Svetleća granica”.

Ujedinjeni Istočni i Zapadni Nemci proslavljali su jubilej zajedno sa rodbinom, prijateljima i radoznalim turistima. Dok su se neki posetioci iskreno radovali sa domaćinima, drugi turisti nisu mogli sa sigurnošću da tvrde šta Nemci proslavljaju, pa se većina okupila uglavnom zbog spektakla, kada je hiljade balona, koji su osvetljavali put Berlinskog zida, sinoć pušteno u nebo.

Festival nije želela da propusti ni „Zapadnonemica” Katrin Doson (22), koja je došla u pratnji supruga Amerikanca Šona. Ona je rođena u gradiću Ilingenu, u blizini francuske granice. Kaže da je njeno detinjstvo bilo poput bajke, imala je svega u izobilju, pa joj je bilo teško da shvati kako su živeli ljudi sa druge strane zida. Međutim, njena majka se udala za čoveka iz Potsdama u Istočnoj Nemačkoj, koji joj je pričao o životu u tom delu zemlje.

„Uvek mi je bilo čudno što moj očuh nikada ništa od starih stvari nije želeo da baca, već je sve skladištio na tavanu. Takođe smo u kući imali litre i litre ulja, kilograme i kilograme šećera i čega još ne. Jednom sam ga pitala zašto to radi, pa mi je objasnio da mu je ostala navika od života u Istočnoj Nemačkoj, ljudi su uvek sve čuvali i pravili zalihe jer `nikada se ne zna kada će zatrebati`”, kaže Katrin.

Rođena 500 kilometara od Berlinskog zida, u gradiću Hilpolštajnu, Nadin Štajnmec (38) kaže da je Zid za nju predstavljao nešto što se kosi sa zdravim razumom.

„Bila sam tinejdžerka koja je pokušavala da shvati kako je moguće da u istoj zemlji žive porodice razdvojene nečim tako okrutnim. Nisam mogla da razumem da je ljudima iz Istočne Nemačke bilo zabranjeno da putuju u zapadni deo”, kaže ova menadžerka u jednoj berlinskoj konsultantskoj kući.

Ona priča da su njeni roditelji slali pakete rođacima u Istočnoj Nemačkoj. To su uvek bila pakovanja kafe, igračke za decu i gumene „Haribo” bombone.

„Posle pada Zida, mnogo naših rođaka je dolazilo da nas poseti i ostajali su u našem domu nedeljama. Uglavnom su gledali televiziju i obilazili znamenitosti zapadnog dela zemlje, kao što su dvorac Nojšvanštajn ili Švarcvald”, kaže naša sagovornica i dodaje da su prvih nedelja, pa i meseci posle pada Zida, stanovnici Zapadne Nemačke bili uplašeni i zabrinuti. „`Oni dolaze na naš račun`, govorili su ljudi, misleći da će debelo platiti to otvaranje granica i da sve to ide na štetu Zapadnonemaca. Međutim, posle prvog zanosa, stanovnici Istočne Nemačke su se uglavnom vraćali svojim domovima, jer nisu mogli tako lako da dođu do posla u Zapadnoj Nemačkoj, niti su mogli baš lako da se prilagode na tamošnji način života”.

Zid je porušen, granice više ne postoje, ali i danas kada se u Berlinu upoznaju dvoje Nemaca, jedan drugog će pitati iz kojeg dela Berlina je – istočnog ili zapadnog? Navika ili predrasuda?


Komentari8
475d1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Посматрач с висине
Радујем се уједињењу немачког народа јер "заједно треба да буде оно што заједно припада" - како су то њени политичари свих протеклих времена наглашавали. Тужан сам да су баш политичари ове велике и моћне државе посустали под притиском бившег победника и у сарадњи са њим активно учествовали у разарању моје отаџбине, у којој изгледа "заједно не сме да буде оно што заједно припада". Теши ме сазнање да тако не може остати јер не одговара процесу природе, па ће и народ Срба доживети сигурно дан када ће и они бити сви у заједници свог историјског простора. Живимо у брзом времену када су и политичке промене брзо могуће. Видели смо, доживели и стекли искуство из кога се види да бивши пријатељи могу постати љути непријатељи, а касније и по потреби, "пријатељи са дуготрајном традицијом".
Bonn Berlin
@ Milan Petrovic´, kako Vas nije sramota da pisete takve neistine; dobro snabdeveni, juzno voce i slicno. necu da gresim dusu, ali mozda i niste nikada bili u zemlji radnika i seljaka.
milan petrovic
u poslednjih skoro pola veka vezan sam bio poslom sa istokom nemacke,u ddr- snabdevanje osnovnim namernicama je bilo dobro,jedino kada je kriza bila u poljskoj,u prodavnicama je pisalo "uzimajte po jedan puter"cega su se nemci diciplinovano drzali.nedostatak je bilo voca,a juzno voce se pojavljivalo samo o velikim praznicima.najveci problem je bio sto nisu mogli da putuju van socij.lagera.ovih dana tv stanice su intrvjuisali prolaznike,najveci deo je hvalio ta vremena,a jedan je rekao "jeste da nisam mogao da putujem,ali nemogu ni danas jer nemam para.
Lako prebrzo
Pa evo tog Zida sa daleko većim brojem istih cigli na Balkanu .Tačnije više Zidova . Pregrađena je zemlja u kojoj sam rođen -Jugoslavija , njena "žitna polja što se suncem zlate" sada se zove "Zapadni Balkan" iako je zazidana od Kim , Srbija u kojoj sam ako hoću baš da budem precizan gde sam bliže rođen od uvek bila u centru Balkana a KiM u centru centra Balkana. Jugoslavija je dakle da bi potpuno nestala iz sećanja nazvana " Zapadnim Balkanom ".Sećanja na zid negde i nisu sećanja. Ovde na primer .Šta je sve razjedinjeno da bi tamo bilo ujedinjeno. Premalo je mesta i vremena za nabrajanje.
danilo obradovic
Posleratna desavanja u podeljenom Berlinu ,odnosno mucenje stanovnistva u reziji politike ostavilo je dugosezne posledice pre svega na tadasnji istocni deo grada .Tadasnji ZID je simbol tvrdokorne politike koju je provodio SSSR .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja