ponedeljak, 12.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:35

Razbijeni prozori i grafiti mržnje

Autor: Dr Zorica Mrševićpetak, 14.11.2014. u 15:00

Stav savremenih ekonomista je da se prilikom određivanja ko je bogat, a ko siromašan moraju uzeti u obzir tzv. javna dobra, odnosno njihova pristupačnost, a ne samo koliko se neke robe može kupiti za nečija primanja. Po toj teoriji, biti bogat znači živeti u uređenom kraju bez nagomilanog đubreta, polupanih prozora, gde nema propalih i napuštenih zgrada, grafitima iscrtanih zidova, otvorenog dilovanja droge, prostitucije i bandi, gde su bezbedne ulice, parkovi i škole. To su pravi kriterijumi, a ne koliko neko može za svoju platu da kupi cipela ili frižidera. Odsustvo odnosno prisustvo razbijenih prozora, predstavlja momenat koji već na prvi pogled doprinosi toj suštinskoj ambijentalnoj razlici, a isti je efekat i trajno prisustvo ili odsustvo grafita mržnje. Jer, na osnovu teorije razbijenih prozora ne piše se dobro sredini koja toleriše razno komunalno đubre i nered, među koje spadaju i grafiti, posebno oni preteći, koji šire mržnju i netrpeljivost. Takve sredine predvidivo postaju poprište uličnog nasilja i opšteg narušavanja kvaliteta života. Zbog toga je mnogo kilometara bodljikave žice i kamera instalirano u gradovima širom sveta da od grafita zaštite spomenike, muzeje, centar grada, reprezentativne prostore oko javnih zgrada i poslovnih centara.

Grafite, inače, mnogi smatraju samo ružnim načinom prljanja gradskih fasada, čak opasnijim od urbanog nereda jer postoje duže i teže ih je ukloniti od običnog otpada na ulicama. Oni dvostruko deluju kontaminirajuće, ne samo u fizičkom, već i u komunikacionom smislu jer svojom pretećom sadržinom šire mržnju i diskriminaciju. Zbog toga je uklanjanje grafita stalna aktivnost u mnogim gradovima sveta. Neki gradovi su angažovali organizovane ekipe tzv. uklanjača kao što je slučaj npr. u Los Anđelesu gde je 2009. čitava vojska bila angažovana da od grafita očisti okolinu banaka i drugih poslovnih zgrada. U istu svrhu Sidnej je angažovao kompaniju pod nazivom „Tehniklin”, a osoblje te kompanije savladalo je i tehniku uočavanja tzv. žarišta grafita, o čemu obaveštavaju policiju koja na osnovu tih informacija dalje radi na identifikaciji grafitera. Sociolozi taj pristup smatraju tipičnim policijskim shvatanjem po kome autori grafita treba da budu pohvatani i pokažnjavani. Jedna od efikasnijih taktika su i kvazigrafiterske aktivnosti koje organizuje policija, a jedanodnačinazaobeshrabrivanjenovihgrafitajedase površina pokrijelažnimgrafitima, na kojima novonapisani ne mogu dasevide,a vremenom inestaju. Tako su u Melburnu mnogi grafiti prekriveni namerno ružnim i lošim slikama koje imaju za cilj da okrenu javno mnjenje protiv grafita.

Možda su to sve prekomerne mere protiv nečega što je možda ipak samo benevolentna, naivna ulična umetnost. Jer nisusvigrafitinepoželjninosiocimržnjeidestrukcije, nisusvisamokomunalni nered kojetrebasuzbijatiisankcionisati. Za osudu je samo mržnja i iz nje proizašle opasnosti i diskriminacija, ali ne i pokušaj ostvarivanja ulične lepote, čak i kada je nespretna, neuspešna ili nedovršena. Činisedajeposle svih tih „efikasnih” strategija vremenom sazreostavdajeipaknajboljinačindaseobuzdajugrafiteri, daimsedaonoštožele, daklelegalnamogućnostdaoslikavajugradskeambijentedelimakvalitetneuličneumetnosti.

Ali ne može da se prenebregne da preteći grafiti u centru Beograda, nastali u vreme organizovanja „Parade ponosa”, i dalje nesmetano „krase” fasade užeg centra grada. Tako stopljeni s njegovim ambijentom kao neka vrsta „stabilizovanog zla” postaju govor toga grada, poruka svima drugačijim i različitim da nisu dobrodošli i da ova sredina za njih nije bezbedna. Ostaje bez odgovora pitanje da li to mora da bude tako, i ako ne mora, ko i kako treba da ih ukloni? Pravopitanjeje, u stvari, štamistvarnoželimo, anesamoprotivčegasmo. Nesumnjivojedasmoprotivnasilja, mržnjeidiskriminacije, kaoinjihovihprethodnicauviduraznih, paigrafitnihoblikagovoramržnje i krajnje je vreme da oni, poput razbijenih prozora i neodnetog smeća, budu uklonjeni. Alijesmozagrafitekojinoseporukeljubavi, zaštiteljudskihprava, čovekovesredine, ljudskekreativnosti, iliprosto, zaonemale, alitakopotrebneestetskemomentekojirazbijajusivilograda i oronulost njegovih fasada.

Institut društvenih nauka, Beograd


Komentari1
bed4a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marija m.
bravo!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Specijalni dodaci /
Ostali komentari
Ostali komentari

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja