petak, 28.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:03

Majstorski rukopis Aleksandre Vrebalov

Autor: Ksenija Stevanovićsubota, 15.11.2014. u 22:00
(Фото Танјуг)

Nastup „Kronos kvarteta” u velikoj sali „Sava centra” 6. novembra (izvršni producent Dunav fest), bio je u znaku programa posvećenog obeležavanju stogodišnjice od Prvog svetskog rata, koji u poslednje vreme ceo svet voli da naziva Veliki rat. Naslovljen „Bijond ziro, 1914–1918”i dalje, repertoar je nudio susret kompozicija koje su nastajale u doba ne samo ratnih sukoba, već i umetničkih i širih geopolitičkih previranja. Niz kraćih dela iz prvog dela koncerta vodili su ka stožernoj tački programa, novoj kompoziciji „Izvan nule”naše autorke, aktivne u Americi, Aleksandre Vrebalov za gudački kvartet i film. Koncerti „Kronos kvarteta” tokom 40 godina aktivnog rada, se razlikuju od svih drugih kamernih ansambla ove vrste.

Beogradski nastup ansambla je u najboljem smislu te reči režiran i daje utisak scensko-muzičkog događaja. Od trake koja se pušta dok publika dolazi i smešta se u sali, preko svetlosnog štimunga, do prelaza između numera i pripreme publike za projekciju filma, ovo veče nije imalo konture obične koncertne večeri. Ispričati priču kroz muziku, a istovremeno zadržati fokus na samoj muzici kao takvoj bio je cilj „Kronos kvarteta”. Pritom, numere koje su se smenjivale u prvom delu programa, nosile su nešto od muzičke, ali i duhovne senzibilnosti bliske delu Aleksandre Vrebalov. To je pre svega štimung istoka Evrope i Mediterana, oličenog u obradama vizantijskih napeva, otomanskih taksima, tužbalica Grka iz Smirne i stava „Ninje otpučšaješi” iz„Svenoćnog bdenija” Sergeja Rahmanjinova.

Između ovih obrada vokalnih napeva, našlo se mesto za „Tri komada za gudački kvartet” Igora Stravinskog i „Šest bagatela” opus 9 Antona Veberna, nastalih u osvit Prvog svetskog rata. Čuli smo i obrade Ravelove horske kompozicije „Tri lepe rajske ptice”napisane po početku ratnih sukoba i popularne ratne pesme „Oni su tamo! Borba za novi slobodni svet svih ljudi”Čarlsa Ajvza iz 1917. godine. Pored ovih primera prvi violinista „Kronos kvarteta” Dejvid Herington, odsvirao je na folklornoj violini-fidlu potresni aranžman pesme „Poslednje nežne reči”bluz pevačice Giši Vajli. Kvartet je svoj izuzetno izbalansirani i suptilni zvuk podredio izvođenju „pevnog” materijala, pokušavajući da prenese snagu i neposrednost otpevane pesme, uz pomoć finog ozvučavanja svakog instrumenta i njihovog „masteringa” u realnom vremenu. Ipak, dela Stravinskog i Veberna ostaju kao izvođački vrhunci prvog dela programa, jer su to dela izvorno napisana za gudački kvartet, te je tehničko majstorstvo, ali i ljubav „Kronos kvarteta” prema modernističkoj jezgrovitosti i izvrtanju pravila ovde došla do punog izražaja. Samo ozvučavanje ansambla proizvodilo je efekat emotivne distance, ali moramo priznati da u uslovima „Sava centra”, lirizam „Kronos kvarteta” ne bi mogao na drugačiji način da dođe do izražaja. Ipak, udvajanje deonica, kada kvartet postaje mali gudački orkestar u obradi Rahmanjinova, kao da se nalazi na tragu estetike „specijalnih efekata” i pripadajuće naglašene emotivnosti.

Što se tiče dela „Izvan nule”Aleksandre Vrebalov, pred slušaocima je bila kompozicija koja, iako je nastala pre filma, sa njim je ravnopravno komunicirala i dopunjavala se. Filmsko ostvarenje se inače baziralo na kolažima i jukstapozicijama 35 mm nitratskih ratnih filmova koji su prebačeni u digitalni medij. Morison je insistirao na estetici „propadanja”, odnosno raspada nitratske trake, koja u digitalnoj sferi zadobija novu, sentimentalnu i melanholičnu auru. Pored toga, režiser je svoj jezik pre svega bazirao na repetitivnim sekvencama, otkrivanjima oštećenja i nanosa, koji su „oplemenjavali” digitalnu oštrinu i punili smislom savremeni otklon od događaja pre sto godina. Na istoj putanji, Aleksandra Vrebalov je stvorila emotivno angažovanu partituru, baziranu na smeni lirskih i ritmizovano-repetitivnih epizoda, koju je izvela svojim nesumnjivim majstorskim kompozitorskim rukopisom.

Ipak, osećaj prefabrikovanosti i ukalupljenosti u konfekcijske norme po meri savremenog slušalaca nije izostala. Pojanje monaha iz Kovilja uz korišćenje semplova govora i sirena iz Drugog svetskog rata doneo je efektnu završnicu ovog ambicioznog muzičko-filmskog narativa o ratnim stradanjima, koji se poziva na velike reči poput utopije i katarze. Drugim rečima, nije moguće izbrisati učinak vremena – taj rad života koji pokriva slojeve nasilja. Ali, ne treba se ni u umetničkom smislu podvrgnuti nasilnoj pacifikaciji i muzealizaciji „traumatskog” mesta, jer će takav čin dovesti samo do stvaranja nostalgičnog sentimentalizma, a ne i do razumevanja rata kao nulte tačke nasilja koji sa mirom stoji u neraskidivoj dijalektičkoj sprezi.


Komentari0
a6c70
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kritika / Muzika

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja