ponedeljak, 17.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:47

Deset godina od „seče srbista”

Autor: Novica Đurićnedelja, 16.11.2014. u 15:00
Никшић: избачени професори српског језика још чекају правду (Фотодокументација „Политике”)

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Niko od 26 nikšićkih profesora srpskog jezika i književnosti, prognanih iz nastave pre deset godina do današnjeg dana nije ponovo zaposlen u struci, a nemali broj njih i dalje nigde nije radno angažovan. Tim povodom u Nikšiću je obeležena decenija borbe protiv nasilja nad srpskim jezikom u Crnoj Gori.

Građani Nikšića su u vreme „velike seče” profesora srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama u Crnoj Gori, tačno pre deset godina, mesecima branili 26 otpuštenih nikšićkih profesora i jednog iz Herceg Novog, koji nisu prihvatili da predaju nepostojeći i nestandardizovani montenegrinski jezik.

Tada ih je vlast proglasila „državnim neprijateljima”, nakon čega im se, kako su u mnogo navrata izjavljivali, život „pretvorio u nesanicu, nemaštinu, pakao„... Radili su i rade teške poslove kako bi odbranili svoje dostojanstvo i prehranili porodice.

Ta 2004. godina zapisana je u novijoj crnogorskoj istoriji kao „seča profesora srpskog jezika i književnosti kao i njihovih pristalica”, iako je njihov jedini „greh” bio nemirenje s promenom nastavnog predmeta srpski jezik u maternji, verujući da će nauka i struka pobediti pogubnu vladajuću ideologiju koja je, prema oceni otpuštenih profesora, „izvršila kulturni i etnički genocid nad sopstvenim narodom pa je s toga i osveta loših đaka bila surova”.

Nakon deset godina, samo retki, poput Srpskog nacionalnog saveta, sećaju se obespravljenih profesora od kojih su se neki tek nedavno penzionisali sa minimalnim penzijama, a ostali su se „rasuli” do Skadra.

Profesor Ratko Škuletić se zamonašio i kao otac Jeftimije iguman je Pivskog manastira, a Svetozar Ćiraković srpski jezik sada predaje u Skadru...

Zanimljivo je da je profesor filozofije koji je stao u odbranu srpskog jezika, odnosno profesora, Miodrag Todorović danas starešina Sabornog hrama Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću, dok njegov kolega Veselin Matović uređuje časopis „Slovo”, a njegova supruga i dalje je bez posla.

Ostale njihove kolege i dalje obespravljene čekaju pravdu, a to su: Radinko Krulanović, Miodrag Beli Kovačević, Vesna Todorović, Boris Jovanović, Vladenka Kovačević, Marija Lalatović, Dragana Todorović, Radovan Čolaković, Ivanka Antović, Dušan Kilibarda, Nebojša Đilas, Dragomir Ninković, Radosav Đurković, Ranko Zečević, Milojko Pušica, Veselin Kandić, Radmila Radović, Ljubica Jovović, Lidija Mijušković, Milanka Otašević Đurđevac...

Čekajući pravdu u međuvremenu su preminuli – Stanka Nikčević iz Nikšića i Hercegnovljanin Vuko Velaš.

„Mnogi nam kažu da je to bila borba s vetrenjačama i da nije imalo svrhe žrtvovati se. Ali, ne mislimo tako. Skadar se nije mogao sagraditi sve dok u njega nije ugrađena žrtva. Tako je i sa srpskim jezikom i našom borbom”, uverava predsednik Aktiva profesora srpskog jezika i književnosti profesor Veselin Matović.

„Znamo da će naša žrtva jednog dana uroditi plodom i zbog toga smo sigurni da smo na pravom putu.”

Kada je vlast promenila ime jezika i proterala srbiste, po rečima prof. dr Jelice Stojanović, „Crna Gora se počela saplitati svezanih očiju”.

„Tada je Crna Gora počela da daje otkaz svome biću, progoni one koji su posvedočili nju i pretke. Maternji je bio samo korak u nenaumu. I nije se stalo”, kaže Stojanovićeva.

Profesori srpskog jezika verovali su da će intelektualnim otporom uspeti da se problem naučno raspravi i reši. Pre svega, pomoć su očekivali od srpske opozicije.

„Srpska opozicija nije bila dorasla tom zadatku. Nanela nam je veliku štetu stavljanjem potpisa na dokument kojim se potvrđuje ime za nastavni predmet crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski...

Tada je Andrija Mandić, lider NSD, trijumfalno saopštio da je srpski jezik spasen! Ključni momenat bilo je usvajanje novog crnogorskog ustava, iz koga je srpski jezik izbačen kao službeni, zahvaljujući glasu poslanika Pokreta za promene. Na kolenima smo molili Nebojšu Medojevića da ne glasa za takav ustav. Nije pomoglo”, navodi Todorovićeva.

Beležeći progon nikšićkih profesora, vladika Joanikije kaže da je duboka tajna jezika i da je danas mnogo toga u krizi, osim srpskog slova, koje sabira, prosvetljuje i osnažuje.

„Nema državne institucije koja bi ovo slovo poduprla. Ono je isključeno iz svih tokova koje država određuje, pa iako se zvanična vlast bori protiv njega, ono čuva Crnu Goru”, rekao je Joanikije. „Ako Crna Gora mora da opstane, onda mora da vrati ćirilično slovo i mane se ćorava posla. Što pre, to bolje.”


Komentari1
54788
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srdjan Dekic
Divan je Gospod u Svetima svojim!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja