sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 19.11.2014. u 08:15 Jovo Bakić

„Sprem’te se, sprem’te...”

Vojislav Šešelj se vratio u Srbiju nakon jedanaest i po godina provedenih u zatvoru bez ikakve presude. Razume se, već ova činjenica govori mnogo o Haškom tribunalu. Pa ipak, to je tek jedno u nizu haških sramoćenja: slučaj hrvatskih generala Gotovine i Markača, koji su oslobođeni nakon što je poništena prvostepena presuda na 24 odnosno 18 godina robije; slučaj Ramuša Haradinaja, koji je oslobođen nakon što je devetoro od dvanaest svedoka ubijeno dok je vrli, u SAD i EU poštovani političar, čekao suđenje; slučaj Nasera Orića, koji je prvo bio osuđen na dve godine, a zatim oslobođen, iako je prikazivao jezive snimke svojih zločina američkim i kanadskim novinarima koji su o tome uredno obavestili javnost. Ako se, pak, ovim slučajevima dodaju oni Jovice Stanišića, Franka Simatovića i generala Perišića, koji su, takođe, oslobođeni, onda se dolazi do zaključka da u naizgled haotičnom brukanju Haškog tribunala postoji, ipak, neki sistem. Radi se, naime, o tome da sve pomenute slučajeve povezuje američka politika prema kraju Jugoslavije i uređenju prostora i odnosa među državama naslednicama. Uistinu, niko ko je slovio za bliskog politici SAD nije osuđen.

Dakako, Vojislav Šešelj joj nikada nije ni bio blizak (uprkos islamofobičnoj ponudi da pošalje svoje četnike upomoć Amerikancima, a protiv budućeg prijatelja Sadama Huseina, u „Pustinjskoj oluji” 1991), ali se njegovo puštanje iz Haga nekako poklopilo s nezadovoljstvom vlasti SAD ponašanjem zvaničnog Beograda u ukrajinskoj krizi. U zanimljivoj političkoj igri, SAD, s jedne strane, blagodarne zbog „konstruktivnog prilaza premijera Vučića” pitanju Kosmeta, šalju ovde arapske šeike da grade čardak ni na nebu ni na zemlji, dok građani Srbije treba da poveruju da su se u stvari premijer i šeik još kao klinci igrali u pesku. S druge strane, međutim, približavanje Srbije Rusiji povodom ukrajinske krize, istovremeno s relativno visokom popularnošću premijera u Srbiji, navodi SAD da porade na krunjenju ugleda kojeg A. Vučić trenutno uživa. Najbolje oruđe za to jeste politički otac predsednika Nikolića i premijera Vučića, gnevan zbog njihove izdaje: „Sada su na vlast došli najgori, naši dojučerašnji saborci i saradnici”, grmi „vojvoda”. Uistinu, dobro ih poznaje, ali šta je s takvima decenijama radio? No, to što će politička kultura, koju je pomenuta trojka sistematski zagađivala skoro dve decenije, ponovo biti pod velikim udarima primitivizma, SAD nimalo ne zanima, pa makar došlo i do poremećaja „regionalne stabilnosti”. Ako dođe, razmišljaće šta da rade kad se to desi, baš kao što su i ranije navikli, i to ne samo na prostoru bivše SFRJ. Uostalom, nisu li prvo naoružavale Osamu bin Ladena i talibane, pa ih zatim smatrale državnim neprijateljem broj jedan? Nisu li prvo pomagale islamističke grupe u Siriji, da bi ih sada, takođe, smatrale glavnim neprijateljem? Naposletku, pokojni Slobodan Milošević i Sadam Husein su, takođe, imali faze kada su bili prvo američki saveznici, a potom glavni neprijatelji.

Prema tome, nema mesta čuđenju što Haški tribunal, koji je i osnovan na inicijativu SAD, u vreme kada je Milošević bio prozvan „balkanskim kasapinom”, i koji se, prema svedočenju danskog sudije Harhofa, nalazi pod stalnim pritiskom politike SAD posredstvom američkog predsednika suda Teodora Merona – radi po diktatu ove sile u onim slučajevima kada su SAD makar posredno zainteresovane. Razume se, pretpostavka da je Šešelj pušten iz humanitarnih razloga neosnovana je stoga što su ti razlozi postojali već godinama, naročito u svetlu činjenice da se Šešelj sam predao. Sada je, međutim, pušten na slobodu, iako nije obećao da će poštovati pravila Tribunala. Naprotiv, tvrdi da se neće dobrovoljno vraćati u Tribunal, već da će „dojučerašnji saborci” morati da ga uhapse i isporuče.

Što se tiče posledica koje će Šešeljev povratak izazvati u Srbiji, neke su već sada vidljive. DSS, pod vođstvom samoproglašene srpske Marin le Pen, udružuje snage s Dverima. To je jedini način da uđu u Skupštinu, iako je i to malo verovatno, jer Šešelj je znatno harizmatičniji od vođa DSS-a i Dveri, a obraćaju se istom biračkom telu.

No, svakako bitnija od stranačkih spekulacija jeste bojazan da sadašnji društveni uslovi pogoduju krajnjoj desnici u Srbiji. Siromaštvo je sve rasprostranjenije, nezaposlenost zabrinjavajuća, besperspektivnost omladine očajavajuća, nacionalne frustracije obeshrabrujuće, dok nesposobni i korumpirani političari u oligarhijskoj sprezi s krupnim kapitalom sve jače dave građane. Rasutom nezadovoljstvu i očaju nedostajao je harizmatični vođ da ih organizuje. Šešelj je stigao...

Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Komentari46
f608b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

oliver stojanovic
Pozdrav Radu i Tomislavu... I jeste, u pravu ste, cinjenica je da nas sve vise, ljudi koji razmisljaju svojom glavom i ne mrze samo da bi mrzeli
Tomislav Hrvatski
@Раде Ковачевић | 21/11/2014 10:12. Poštovani, vaš je komentar povijesno i činjenično vrlo "korektan" i "stilski" vrlo uljudan i njime se argumentirano nastoji ukazati na vrlo složene okolnosti i činjenice koje se tiču i prošlosti i sadašnjosti i budućnosti svih "Balkanskih naroda". Kamo sreće da ima više takvih komentara i komentatora, jer nije poanta u tome da svi moramo jednako misliti o svemu i imati jednake "stavove", ali trebamo znati i htjeti i dobro "saslušati" što imaju kazati i svi drugi kojih se to "tiče", pa tek onda izvlačiti neke "opće" ili "definitivne" zaključke! Povijest Balkana je vrlo komplicirana i "slojevita" jer je uupravo "Balkan" bio razmeđa onih "silnica" koje su utjecale i na europsku, a samim time i na svjetsku povijest. Jednostranost i populistička pojedostavljivanja ne vode ničem dobrom i bilo bi od opće koristi da se i češće i više čuje glas i onih kojima glava ne služi samo kao "nosač za kosu" i koji nisu "profesionalni" ni "rodoljubi" ni "domoljubi"
Раде Ковачевић
србислав констатиновић @ Сви балкански народи тежили су у XIX веку националном развоју, независности и државности борећи са свако на свој начин ( у почетку, пре свега путем сељачких устанака) против тадашњих империјалних сила којима је Балкан био важна сфера утицаја.: Аустроугарске и Турске. У тој борби елементи националног буђења и партикуларизма укрштали су се готово истовремено са елементима међунационалне солидарности и тежње за уједињењем свих јужнословенских народа. Једностраност и поједностављивање у разумевању балканских националних покрета током XIX века и касније никоме у Србији не може помоћи у сагледавању истине о балканским народима. Не може се о Марковићу, као ни о Туцовићу мислити као о маргиналним мислиоцима и политичарима свога доба, јер су њихове идеје и политички ставови веома значајни како за целокупно српство тако и за данашњу државу Србију. На крају : анахрона и трагична ( тачно, споља подстакнута ) српско-хрватска неслога уништила је Југославију која је тешком муком десенијама стварана, с тим што бих нагласио да су у тзв. Титовој Југославији заиста многе ствари биле спорне, али се не би могло озбиљно тврдити да су после Титове смрти најспорнији били суверенитети југословенских република. Заправо, одувек су биле најспорније све ускогруде националне идеологије ( велкисрпство и великохрватство) које су у балканске народе уносиле , како је то својевремено хрватски и југословенски писац Крлежа рекао, « шкорпионске и вучје односе ».
Miroslav Lovre
Apsolutna je besmislica da DSS i SRS gađaju isto biračko telo. Štaviše, potpuno su različiti. Masni i pijani polusvet, koji oživljava četnike iz partizanskih filmova, i pod plaštom velikog patriotizma unakažava istoriju svog naroda, s druge strane zdravi, neostrašćeni, patriotski nastrojeni ljudi, koji nikoga ne mrze a svoje ne daju ni za šta. Verujem da većini pristalica DSS-a manje smeta LDP nego SRS, upravo zbog gore pomenutog.
Zoran Zoran
Bitno je da niko ne pravi pitanje sto mi u takvu EU ulazimo. Pljuvanje po njoj, ali ulazimo u nju. Gde ces veceg licemerstva.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja