sreda, 22.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:59

Moć je opasan posed na kome se ljudi najbrže kvare

Autor: Slavko Trošeljsubota, 22.11.2014. u 21:57
Фото Ж. Јовановић

Dragoljub Mićunović, profesor filozofije, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, napisao je knjigu memoara u dva toma „Život u nevreme”, a sledi i treći u izdanju „Arhipelaga”.

Rođen je 14. jula 1930. u Merdaru (Toplica). Gimnaziju je završio u Prokuplju, a filozofiju u Beogradu. U 18. godini je uhapšen kao simpatizer SSSR-a i Staljina, pa je 20 meseci bio u logoru na Golom otoku.

Početkom 1960. bio je asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 1968. organizator studentskih demonstracija, a 1975. je, sa sedam profesora, izbačen s fakulteta zbog političke nepodobnosti. Zabrana predavanja na univerzitetu je trajala 15 godina!

Osam godina proveo je u Nemačkoj i Engleskoj, a 1989. je izabran za predsednika Demokratske stranke. Živi u Beogradu.

Otkud naslov memoara „Život u nevremenu”?

Vreme u kome sam živeo bilo je turbulentno da mi je izgledalo kao vremenska nepogoda, „nevreme”. Evo mog primera: rođen sam u Kraljevini Jugoslavija, a do Republike Srbije, u kojoj sada živim, promenilo se osam država, tri uređenja, tri društveno-ekonomska poretka, tri sistema vrednosti. Do punoletstva sam preživeo nemačko bombardovanje, okupaciju i progon, odnosno etničko čišćenje, izbeglištvo, glad, surovost okupacijskog režima, antifašistički otpor i građanski rat, oduševljenje slobodom i razočarenje novim revolucionarnim režimom, hapšenje u gimnaziji, koncentracioni logor Goli otok. Skoro sve „tekovine” groznog 20. veka iskusio sam do svoje 18. godine. Kad sam došao na studije u Beograd bio sam, kao junaci u jednom Markesovom romanu – „star” bar 200 godina! Otuda je, mislio sam, naslov memoara adekvatan.

Kad vam je bilo najteže...

Na Golom otoku, mada je i ranije i kasnije bilo teških trenutaka.

... a kad najlepše?

Volim život. Najlepše mi je bilo vreme provedeno s voljenim osobama i dragim prijateljima. Vezano za društvene događaje izdvojio bih nekoliko, ali jedna od najlepših drama moga života odigrala se juna 1968. tokom studentskih demonstracija. O tome sam napisao u prvoj knjizi memoara. Više nego bilo kad u životu bio sam tada u potpunom skladu sa samim sobom, svojim moralnim sudom, svojim mišljenjem i delovanjem, bez ikakvih pragmatičnih postupaka i kalkulacija, bez sputavanja opreznošću i strahom.

Kakve ste pouke izvukli?

Jednom sam tu životnu pouku zapisao: „Sve je manje strašno nego što izgleda, jer može se mnogo više izdržati nego što se misli. I mnogi hendikepi se mogu pretvoriti u prednosti, a najvažnije je biti u skladu s onim delom sebe samog koji najviše volimo”.

Šta najviše volite u svom radu?

Profesorski i naučni poziv. Ali, ako je reč o strasti, borbi i delovanju, onda je prednost na strani politike. Najveći deo mog života posvećen je, ipak, pedagoškom i naučnom radu. Tek u 60. godini, osnivanjem Demokratske stranke i izborom za narodnog poslanika, počeo sam profesionalno da se bavim politikom. Nauka i politika su se samo kratko vreme ukrštale u mojoj aktivnosti.

U čemu ste bili uspešniji?

Nije moje da o tome sudim. O tome će reći sud sadašnji i budući kritičari i istoričari. Objavio sam 14 knjiga. U nekima sam se bavio strogo filozofskim i sociološkim temama, u nekima političkim pitanjima na filozofski ili sociološki način, a neke su se ticale direktne političke delatnosti.

Šta vas motiviše: moć, slava, priznanje, bogaćenje?

Ništa od toga. Moć je opasan posed na kome se ljudi najbrže kvare. Slava je danas, u sve ubrzanijem svetu, prolazna, a vrednost priznanja zavisi od toga ko ga daje. Bogaćenje u politici skopčano je s pohlepom, kriminalom i ucenama. Nije mi žao što nisam moćan, slavan i bogat. Rimski konzul Katon nam je poručio: „O poštenju političara sudite na osnovu njihovog bogatstva i kako su ga stekli.”

Kako ocenjujete stanje u društvu?

Zabrinjavajuće je. Preovlađuje depresivno raspoloženje, gubljenje perspektive, neverica u budućnost. Ponekad kratkotrajno bljesne solidarnost i empatija, pa opet potone. Ogromna nezaposlenost, naročito mladih. Javnost je zatrovana policijskom tabloidizacijom medija koja guši svaku kritiku vlade i vodi u povlačenje dragocene kritičke misli. Pad standarda, obrazovanja, porast nasilja i siromaštva – indikatori su za loše društvo.

Koju ambiciju kod ljudi najviše cenite?

Dobrotu! Da bismo bili sebični i zli dovoljni su nam nagoni. Ali, da bismo bili dobri potreban nam je napor da savladamo loše u sebi da bismo se moralno uzdigli i bili časni ljudi.

Šta mislite o ženama...

Mislim da su bolji deo čovečanstva.

... a šta o ljubavi?

Da je čoveku neophodna kao i vazduh.

Koju misao poštujete?

Živi, jer život nema alternativu.

Koje su vam reči dragocene?

Istina, pravda, ljubav, solidarnost, dobrota. Izvini. Volim te.

Šta vas održava?

Radoznalost. Uvek sam želeo sve da vidim. Sticajem okolnosti putovao sam u više od 40 zemalja na svim kontinentima sem Australije. Bio sam u nekoliko stotina gradova, upoznao ogroman broj ljudi, posetio sve velike svetske muzeje.

Kako navijate svoj životni sat?

Planirana aktivnost verovatno utiče na produženje života. Među prijateljima „propagiram” teoriju po kojoj je mozak koordinator rada svih naših organa. Treba samo imati projekat koji stoji u mozgu kao zadatak, koji se mora izvršiti i mozak onda smiruje razne bolesti dok se projekat ne završi. Zato sam najavio i treću knjigu memoara i pišem je malo usporenije. Šalim se, naravno. Imam i pesmu o Erazmu Roterdamskom, koja počinje ovako: „Iako je očekujem, Gospode, znam da će me iznenaditi”.

-----------------------------------------

Priznanja donose i nove neprijatelje

„Pokupili” ste dosta domaćih i stranih priznanja?

Da. Dobio sam francuski Orden oficira Legije časti, italijanski Orden viteza, slovačku Povelju zasluga za demokratiju, pa Nagrada za toleranciju i Vitez poziva. Ali, ih nisam „pokupio”, nego su mi ih dodelili. Priznanja, naravno, obraduju čoveka i njegove prijatelje, ali donose i nove neprijatelje.


Komentari10
e367d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

igor terzic
Sve sto je rekao i ispricao gospodin profesor Micunovic je tacno i ima svoje uporiste u zivotima onih kojima istina pokazuje put kojim treba da idu , da se ne bi izgubili u moru lazi onih kojima je to jedna vrsta otpora prema onome sto stvarno treba da nam se desi , da bi krenuli ka onim ciljevima koji nam mogu pomoci da zivimo bolje i lepse . Lenjost , neodgovornost , bahatost samo su prepreke i kamen spoticanja koji nas sprecava da uradimo ono sto je nuzno kako bi mi svoj put nastavili tamo gde on i pocinje , na raskrscu ideja , vizija i planova i strategija kojima cemo to sve postici . Nikad ne treba da odustanemo od svojih ideala cak i ako su oni malo dalje nego sto nam se to cini , jer bas onda treba da ubrzamo kako bi prestigli one koji mogu samo da nas prate i koji su gori od nas , a ostvaruju bolje rezultate nego mi sami , jer se ne trudimo onoliko koliko je to dovoljno da bi stvari pokrenuli sa mrtve tacke , da bi sa malih reci i obecanja presli na velika dela .
Tihomir djurdjic
Хвала професроу Мићуновићу и Архипелагу на изузетној књизи какву одавно нисам прочитао, и ако редовно и доста читам, а и аутор сам девет књига. Када сам књигу видео у Библиотеци у Ужицу одлучио сам да је узмем, у првом реду, да проверим тврдње злонамерних да је Мићуновић био по задатку на Голом отоку. Због људи од којих сам слушао злонамерне тврдње нисам им веровао, али сам хтео да потврдим моја сазнања- истину. Интензивно сам читао књигу Живот у невремну, прочитао је за неколико дана и био одушевљен, доживљавајући је као програм и упут младим борцима за боље и праведније друштво, као дивну анализу понашања осионих вођа који су систематски угрожавали људска права, кршећи уставна и законска решења, јадно понашање послушника у државним службама, несхватљиво и кукавичко ћутањe огромног броја грађана који су се понашали у стилу описаног понашања Немца, у песми Мартина Нимолера, који је ћутао док су нацисти хапсили Јевреје, комунисте, социјалдемократе, синдикалце, јер он није био Јеврејин, комунист,.., али код нас су, многи, из ћутања очекивали ма и најмању корист за себе и своје породице, јер су ћутали док су друге ломиле политичке и “безбедносне“ структуре. Професорова књига би морала да служи, дугорочно, и као морални кодекс за оне који хоће да буду интелектуалци, одличан упут за одвикавање од безпоговорне послушности и несхватљивог трпљења, и све зарад јадног пуког преживљвања и малих могућности за било какву промоцију.
Dragana rakic
tekst pofesira Micunovica, zasluzuje postovanje. Bogato iskustvo i vispren um njegov, pomaze nam da razumemo sadasnjost. Botovske komentare ne objavljujte-Sugestija redakciji.
dragisa mihailovic
BRVO ! Izmislio si vrucu vodu majstore ! Dok si ti i Tvoji bili na vlasti to nisi pricao !
mil luk
"Moc je opasan posed na kome se ljudi najbrze kvare" Naslov je odlican i pristaje profesoru i njegovom konacnom rezultatu bavljenja politikom. Koje su vam reci dragocene? Istina, pravda, ljubav, solidarnost, dobrota. Izvini.Volim te. I sta je profesor od ovih dragocenih reci dao narodu dok je bio na vlasti 12 god. Istina je da su lagali da bi bili na vlasti, setimo se samo glasanja iz Bodruma. Pravda, ali samo za one na vlasti. Ljubav, nezasita prema vlasti i moci.Solidarnost, ali politicke elite u pljacki naroda i drzave. Dobrota, amo prema sebi i poltickoj eliti.Izvini, ne izviniste se narodu sto ga opljackaste i obespraviste. Volim te. Volim te vlasti dok postojim. Profesore, nije narod toliko nepismen i malouman da nevidi da ste te dragocene reci primenjivali samo prema sebi i mocnicima oko sebe dok ste bili vlast i moc.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja