utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 28.11.2014. u 22:00 Zoran Milivojević

Ljubav i disciplina

(Илустрација С. Печеничић)

Ako pretpostavimo da deci za pravilan razvoj treba pružati ljubav i zahtevati disciplinu, onda je na osnovu toga moguće razlikovati tri glavna vaspitna modela.

U prvom modelu roditelji izbegavaju da pokažu ljubav deci koju inače vole, istovremeno zahtevajući visok stepen discipline. Oni ne pohvaljuju dete, nikada ne pokazuju da su zadovoljni detetovim postignućima, ističu detetu da uvek može bolje i više. Njihova deca su veoma poslušna i vredna, a razlog za to je što nikada nisu sigurna da li ih roditelji zaista vole.

Ta deca žive u hroničnom strahu od odvajanja (separacijski strah) i trude se da ugode roditeljima kako ne bi bila odbačena. Ovaj način vaspitanja stvara ličnosti koje su veoma samodisciplinovane, radne, ambiciozne, teže savršenstvu. Međutim, kako ova osoba nije dobila ljubav, ona nije izgradila pozitivnu sliku o sebi i nema razvijena osećanja samoljubavi i samopoštovanja. Ovaj model je kod nas posebno bio zastupljen u Vojvodini gde su ga nazivali „nemačko vaspitanje”. Nije ni čudo da one teritorije, na kojima je ovaj model bio primenjivan, imaju visoku zastupljenost depresivnosti i samoubistava.

Kao rezultat kritike prvog modela, nastao je drugi model u kojem se smatra da je deci najvažnije pokazati ljubav, jer ona pomaže izgradnji pozitivne slike o sebi, a sprečava nastanak neurotične strukture ličnosti.

To je kod roditelja stvorilo strah da će dete, u svakoj situaciji u kojoj počne da doživljava da je nevoljeno, da bude traumatizovano, što će negativno da se odrazi na njegovu buduću ličnost. Kada roditelj pokuša da disciplinuje dete, a ono se usprotivi, roditelj popusti iz straha da će da ga traumatizuje.

Formula modela je ljubav bez discipline. Kako roditelji nisu socijalizovali i disciplinovali dete, rezultat je neprilagođena i od roditelja zavisna odrasla osoba – patološki narcis. Kada mnogi roditelji svesno ili nesvesno zastupaju ovakav model, tada nastaje, kako ju je nazvao Arik Sigman, narcisoidna „razmažena generacija” koja je, između ostalog, sklona nasilju i kršenju zakona.

Mnogi roditelji i stručnjaci promovišu ovaj drugi model kao način „prosvećenog” vaspitanja.

Kako je sve veći broj ljudi koji su proteklih decenija svoju decu vaspitavali „pravilno”, a veoma su nezadovoljni rezultatom, na osnovu kritike drugog modela, nastao je treći model. Prema njegovom mišljenju, podjednako je važno deci pokazati ljubav i disciplinovati ih. To je Stiv Bidalf nazvao pružanjem i „meke” i „čvrste” ljubavi. U tom modelu roditelj mora prvo sebi, a zatim i detetu da objasni da mu postavlja granice, tera ga na korisne a neprijatne stvari, kažnjava ga kada se usprotivi tome, samo zato što ga zaista voli.

Komentari6
88359
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Snezana Jovanovic
Kod gdin-a Zorana Milivojevica sve se bazira na jednostavnom i primenljivom principu u vaspitanju dece to cenim najvise kod njega,topla preporuka njegove knjige "Mala knjiga za velike roditelje"
milena radovic-savic
Članak je odličan.Radim s učenicima i u nastavi mogu jasno prepoznati sva tri modela.Mislim da je svakom uzrastu ljudskog roda za normalno funkcionisanje u svakodnevnici života neophodno da su disciplinovani i da primaju i pružaju ljubav, za djecu,kao bića koja se tek mentalno i fizički formiraju, ljubav+disciplina su neizbježni faktori razvoja njihove ličnosti.
Dragana Kukolj
Hvala Vam profesore.U potpunosti se slazem sa iznesenim oblicima vaspitanja i sa tim da je treci oblik ispravan,te Vas iskreno molim da nam na primjerima i uopste pjasnite kako i na koji nacin da izbalansiramo ljubav i disciplinu.Kad jje i kako ispravno da uvedemo disciplinu.To Vas molim zato sto sam ja mama koja odgaja djecu(11 i 13 god)sama i pocinju da mi pokazuju negodovanja na neke moje zahtjeve,molbe...Hvala Vam :)
Radoznala Analitičarka
Dosta površan tekst. Jasna nam je već svima namera autora koji stav zastupa, ali bilo bi dobro i svrsishodno da je pomenuo kakav je model na jugu i koje sve posledice po odrastanje može ostaviti model vaspitanja br.1. O tome je veoma lepo govorio gospodin Jerotić, navodeći, nažalost, i tragične slučajeve ljudi koji su, nakon što su dostigli najviša zvanja, izvršili samoubistvo jer su smatrali da i dalje ne vrede, jer nisu voleli sebe. Takođe bih navela da prof. nije u toku. U Vojvodini, tačnije u gradovima, više u odnosu na selo je već trideset godina na snazi taj drugi model, tako da su već upropašćene generacije tj.tirani počeli da rađaju i treću generaciju. Čak se Vojvodina time i diči u odnosu na jug - tolerancijom, popustljivošću, titranjem, ispunjavanjem hirova. Ovakva tema zavređuje više truda i argumenata.
Miloš Neki
@Svetlana Poštovana Svetlana, ja sam isto iz Banata ali ne vidim neku posebnu nameru povezivanja Vojdodine sa samoubistvom. Jednostavno je napravljena veza između činjenica: nemačka kultura je bila prisutna u Vojvodini što dovodi do većeg prisustva "nemačkog" modela vaspitanja što dovodi do većeg broja ljudi koji mogu biti nezadovoljni sobom - a, ne voleti sebe je jedan od presudnih faktora za samoubistvo i depresiju, kojih u Vojvodini ima značajno više negu u ostatku Srbije. Dakako da vaspitanje nije ključ svega i da na samoubistvo utiče mnogo faktora. Vaspitanje pruža mehanizme da se osoba suočava sa realnim životom i njegovim problemima. Tako dve osobe koje su izložene istim ili sličnim problemima mogu da reaguju drugačije u zavisnosti od mehanizama stečenih vaspitanjem - jedan može odreagovati depresijom i samoubistvom, a drugi može to shvaiti kao privremeni ali rešiv problem koji će prevazići jer veruje da to on može i zaslužuje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja