petak, 16.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 06.12.2014. u 15:00 Katarina Đorđević

U Beogradu skoro polovina tridesetogodišnjakinja nema dete

Многе жене ипак успевају да одговоре на све свој обавезе (Фото Д. Јевремовић)

Gotovo polovina žena u Beogradu koje imaju između 30 i 35 godina ne odaziva se na ime „mama”. Natalitetna statistika je za nijansu bolja u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u kojoj 29,4 odsto žena na pragu tridesetih godina nema dete, odnosno u Vojvodini u kojoj 29,2 odsto tridesetogodišnjakinja nema naslednika. Čini se da rode najčešće sleću u južnu i istočnu Srbiju u kojoj „tek” svaka četvrta žena koja još nije oduvala 35 svećica na rođendanskoj torti nema dete.

Ovo je, prema mišljenju dr Mirjane Rašević, direktorke Instituta društvenih nauka, jedan od veoma zabrinjavajućih pokazatelja izvedenih iz poslednjeg popisa stanovništva koji će uskoro biti prezentovani javnosti i u koje je „Politika” imala ekskluzivan uvid.

– I prethodni popisi stanovništva upozoravali su da raste broj tridesetogodišnjakinja koje se nisu ostvarile u ulozi majke – popis iz 2002. godine pokazao je da svaka peta žena u Srbiji koja ima između 30 i 35 godina nema decu, ali danas je to svaka treća. Međutim, demografska zvona najglasnije zvone na uzbunu u prestonici Srbije u kojoj čak 43 odsto žena ove starosne dobi nije bilo u porodilištu – ne krije zabrinutost direktorka Instituta društvenih nauka.

Iako stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku nisu tragali za odgovorom na pitanje zbog čega babice postaju tehnološki višak, za demografe dileme nema: činjenica da je svaka druga mlada osoba u našoj zemlji nezaposlena i da najveći broj mladih nije stambeno zbrinut, u kombinaciji sa malim i neredovnim platama i osećanjem opšte nesigurnosti sigurno doprinosi odlaganju rađanja.

– Mi pretpostavljamo da će najveći broj žena koje nemaju dete između 30 i 35 godina ipak roditi naslednika, jer sva istraživanja u našoj sredini govore da se roditeljstvo visoko vrednuje na skali životnih prioriteta. Nažalost, zakoni biologije koji se retko kada mogu čitati između redova, svedoče da će mali broj ovih žena roditi i drugo dete i popraviti natalitetnu statistiku nacije – kaže dr Mirjana Rašević.

Ona podseća da je odgovor na pitanje – zbog čega žene koje rađaju dete posle 35. godine najčešće ostaju majke jedinaca, jednostavan i glasi: reproduktivna moć žene se sa godinama smanjuje, dužina čekanja na začeće se povećava, a trudnoće u četvrtoj deceniji često se komplikuju.

Međutim, odlaganje rađanja nije kolateralna posledica života u tranziciji – i u razvijenim zemljama Evrope demografi su došli da produženo školovanje, visoka težnja ka materijalnim dobrima, odnosno hedonistički obrazac življenja, kao i povećano investiranje u profesionalnu karijeru kod pripadnika oba pola, takođe doprinosi odlaganju rađanja. 

– Istražujući faktore koje mlade žene motivišu da zasnuju porodicu, ustanovili smo da je kvalitetan partnerski odnos i osećaj psihološke i materijalne sigurnosti odlučujući za roditeljstvo. Zbog toga smatram da država svakako treba da finansijski podrži porodicu, ali i da podrži balans između roditeljstva i obrazovanja, odnosno roditeljstva i rada – ženama koje imaju decu predškolskog uzrasta treba ponuditi klizno radno vreme ili rad kod kuće, ako je to moguće – predlaže naša sagovornica.

Nažalost, i poslednji popis stanovništva pokazao je da je potvrda o višem stepenu akademskog obrazovanja obrnuto srazmerna broju dečjih soba u stanu – samo one žene između 40 i 49 godina koje imaju samo (nezavršeno) osnovno obrazovanje rodile su više od dvoje dece. Žene sa visokim obrazovanjem te starosne dobi rodile su 1,37 dece.
– Rezultati popisa potvrdili su da Romkinje, Albanke i Muslimanke rađaju najviše dece. Istražujući uzroke ove pojave, mi smo pričali sa Romkinjama koje su bile zdravstveni medijatori i koje ističu da Romi žive u veoma konzervativnoj kulturi u kojoj smatra da je smisao ženinog života – roditeljstvo. Drugi razlog je neznanje o kontracepciji i nedostatak materijalnih sredstava za abortus, a treći – socijalne beneficije koje oni dobijaju od države – zaključuje dr Mirjana Rašević.    

Komеntari0
a2024
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mihailo alić
Članak je veoma balansiran i ne bi trebalo nikoga da vredja. Jedino što nije pomenuto je tabu tema, a to je feminizam. Feminističke NVO specijalizovane za nasilje nad ženama su uspele da privid povećanog nasilja u porodici stvore pisanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji omogućava da se svaka svadja pretvori u prijavu po ovom zakonu, nezavisno što fizičkog nasilja ima 10 puta manje. Feministkinje po školama i fakultetima drže seminare devojkama kako da prepoznaju nasilje. Iz ovog već vidite da tu nisu čista posla kada skoro punoletnim i punoletnim devojkama treba da objašnjavate koja je nova definicija nasilja. Udate žene nagovaraju da prijavljuju "nasilje" i rasturaju brakove, pa ko bi se u takvoj atmosferi i udavao i ženio, a posebno imao decu. Feministkinje su plaćene da to rade, i to je vrsta specijalnog rata za slabljenje nacionalnih država koju vode globalističke elite, kako bi lakše zagospodarile onim što od njih ostane.
Ivan
Postoji specijalizovan sajt koji prikazuje mesta, događaj gde izlaze slobodne normalne osobe suprtonog pola u Srbiji ''neko normalan'', trenutno najbolji način da stvarno upoznate neku normalnu osobu jos večeras

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja