sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:39

Stogodišnjak s manjkom godina

Autor: Stanko Stojiljkovićnedelja, 07.12.2014. u 15:00
Првих осам наставника, слева надесно: Милош Богдановић, Рихард Буријан, Владан Ђорђевић, Павле Поповић, Ђорђе Јоановић, Милан Јовановић-Батут, Миливоје Костић и Слободан Костић

Sa šest, koliko mu nedostaje, sadašnja vlast bi mogla Medicinskom fakultetu u Beogradu da upiše sto godina radnog staža. I da mu odmah umanji penzionerske prinadležnosti.

Zvanična odluka za osnivanje obznanjena je dva i po meseca uoči Velikog rata, ali je nastava otpočela tek 9. decembra 1920. i ubrzo objavljen stečaj. Ne kao što su današnji, s rasprodajom imovine, već se tako nazivao tadašnji javni poziv za zaposlenje.

Zamisao da se utemelji ova naučno-obrazovna ustanova nekoliko decenija je starija. Još u martu 1869. ustanovljena je komisija na čelu s rektorom Velike škole Josifom Pančićem, koji je predložio osnivanje „Srpskog Universiteta sa pet fakulteta i to: Filosofskog, Bogosloveskog, Pravničkog, Tehničkog i Medicinskog”.

No, nije išlo glatko, čak ni posle knjižice dr Milana Jovanovića-Batuta, koji je 1899. na 124 stranice potanko obrazložio razloge. Usprotivio se dr Mihajlo Petrović, vojni hirurg iz Niša i istaknuti član Srpskog lekarskog društva.

Ministar unutrašnjih dela dr Stojan Protić u martu 1914. naložio je trojici uglednika (dr Milan Jovanović, dr Vojislav Subotić i dr Eduard Mihel) da proputuju Evropom i podnesu izveštaj. Nakon šest sedmica i 17 posećenih fakulteta, u maju iste godine potpisao je odluku o otvaranju.

„Politika” je prvoj stranici, pod naslovom „Naš medicinski fakultet”, uredno izvestila da su na tom putovanju prevalili 8.000 kilometara i boravili u Italiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, Rumuniji i Rusiji. Ni u jednoj zemlji nisu pronašli uzor koji se može preslikati, već su s mnogih preuzeli sve što im se učinilo korisnim.

Kraljevskim ukazom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića 9. septembra 1919. postavljena su prva dvojica redovnih profesora – Vojislav Subotić za hirurgiju i Milan Jovanović-Batut za higijenu – koji su odmah izabrali trećeg, Draga Perovića za anatomiju.

U Beograd je ubrzo stiglo napismeno protivljenje Medicinskog fakulteta u Zagrebu, a početkom januara sledeće godine lično pismo novoizabranog nastavnika koji je otkazivanje svog pristanka opravdao pobolevanjem! Na upražnjeno mesto pozvan je iz Pariza hirurg Niko Miljanić.

U septembru je upisano 286 visokoškolaca i odlučeno da nastavi ispomažu trojica profesora Filosofskog fakulteta – Živojin Đorđević za biologiju, Sima Lozanić za hemiju i Đorđe Stanojević za fiziku – kojima su se pridružili Rihard Burjan iz Lajpciga za fiziologiju i Aleksandar Kostić za histologiju.

Sledeće godine raspisan je prvi stečaj (konkurs) za 17 nastavnika, u kojem se jedini put pominje predmet Državna medicina i medicinsko zakonodavstvo. U izvanrednoj „Hronici Medicinskog fakulteta u Beogradu, 1920–2010” (izdavač CIBID), koju potpisuje prof. dr Snežana Veljković, nema za to objašnjenja.

Neizbrisiv pečat u nauci, obrazovanju i zdravstvu ostavili su Rusi izbegli pred Oktobarskom revolucijom, što je uverljivo potkrepio prof. dr Stevan Litvinjenko u delu „Ruski lekari u Srbiji i Crnoj Gori”. Na spisku je 435 poslenika u belim mantilima, većina s diplomom Moskovskog univerziteta i Vojnomedicinske akademije u Petrogradu.

Na samom isteku 1925. ministar prosvete Stjepan Radić, govoreći na zboru Hrvatske seljačke stranke u Mariboru, izjavio je da univerzitete u Beogradu, Skoplju i Subotici treba ukinuti, na šta je oštro odgovorilo Srpsko lekarsko društvo.

Prvih 49 svršenih doktora medicine (od 286 upisanih) predstavljeno je u tri navrata 1926, a predvodio ih je Ilija Đuričić, potonji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, kome je odmah ponuđeno mesto docenta za fiziologiju.

Ugledajući se na svoje pretke koji su se borili u balkanskim i Velikom ratu, u NOB-u je učestvovalo 158 lekara i 103 studenta Medicinskog fakulteta; većina je poginula u borbi, a nekoliko ih je streljano. Ordenom narodnog heroja odlikovano je 29, od toga 23 visokoškolca.

Medicinare nije mimoišao najveći posleratni ideološki obračun, tako da ih je 50 robijalo na Golom otoku, ili trećina svih „mermeraša” s Univerziteta u Beogradu. Ni dva bombardovanja – 1941. i 1999. godine.

Iz mnoštva uspeha kojima bi se rado podičile slične visokoškolske ustanove u razvijenom svetu, izdvajamo sticanje zvanja akademika: do 1920. četvorica, od oslobođenja do naših dana više od 50. Osim Josifa Pančića, predsednici su bili Ilija Đuričić i Dušan Kanazir.
Može li se Medicinskom fakultetu u Beogradu naknadno priznati da je vršnjak Velikog rata?


Komentari5
6109b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mita M
A zasto bi mu se "priznavalo" 6 godina, kad lepo pise da je poceo da radi 1920. To je kao kada bi se nekom coveku priznalo da ima 10 godina vise, pa njegov zivot i razvoj ne bi vise imali nikakav generacijski i drustveni kontekst. Osim sto su u tekstu neke stvari preterano naglasene (u svetu se za akademika svako bira ko se pomno bavi nekim naucnim poslom - tako je bilo i kod nas pre rata, tako je id anas u austriji i nemackoj), posebno je steta sto nije napisano kako i iz kojih razloga je i posle osnivanja med. fakulteta nastavljeno skolovanje nasih lekara u inostranstvu.
doktor penzioner
Sve cestitke autoru i tekstu Ako im nedostaje sest godina da postanu stogodisnjaci treba im priznati.,Rat koji je izbioi je visa sila za koji je dokazano od koje sile potice.Zauzvrat stogodisnji Medicinski fakultet u Beogradu trebalo bi da u nastavni plan uvede poseban predmet GERIJATRIJA! Srbija nazalost stari,...
Kosta dr Kravljanac
Na slici pretposlednji levo je prof.dr Milivoje Kostic,hirurg koji je obdukovao prestolonaslednika Franca Ferdinanda kao mladi lekar u Sarajevu nakon atentata Gavrila Principa.Braca Milivoje i Slobodan pocetkom Velikog rata dolaze iz Sarajeva u Srbiju gde ce kasnije postati ugledi neurohiruzi, osnivaci Neurohiruske klinike u Beogradu.Zanimljivo je da je zapisnik sa obdukcije austrougarskog nadvojvode nestao u poslednjem bosanskom ratu
srba stojiljkovic
Interesantno da je Zagreb preko svog jugoslovenskog ministra prosvete Stjepana Radica trazio ukidanje beogradskog medicinskog fakulteta.Pogledajmo danas gde je zagrebacki a gde beogradski Medicinski fakulteti na Sangajskoj listi Univerziteta!!
lekar specijalista
VEOMA DOBAR TEKST dokumentovano svedocanstvo o nasem najstarijem fakultetu.Mala dopuna;Na fotografiji u sredini je profesor Pavle Popovic koji je tada bio rektor Univerziteta i primio je profesore medicine ispred zgrade Rektorata nakon odrzanog prvog predavanja koje je odrzao 9. decembra 1920.profesor anatomije Niko Miljanic

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja