nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 12.12.2014. u 08:15 Jelena Popadić

Finansije Karađorđevića – država, liferanti i prijemi

Александар и Катарина Карађорђевић (Фото Р. Крстинић)

„Došli smo da damo, a ne da uzimamo”, izjavila je princeza Katarina Karađorđević u razgovoru s novinarom „Politike” pre nekoliko godina. Njen suprug prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević u javnosti uvek ističe da sam plaća sopstvene troškove. Da li građani Srbije finansiraju ovu porodicu?

Istina je da se iz budžeta za, bar ne na imena članova porodice Karađorđević ne izdvajaju sredstva. Prestolonaslednik, niti bilo ko od članova njegove porodice, ne prima apanažu od države. Međutim, država izdvaja 40 miliona dinara godišnje za Fond „Kraljevski dvor” čiji zaposleni brinu o održavanju dvorskog kompleksa na Dedinju.

Osim toga, tu su i dvorski liferanti koji snabdevaju Karađorđeviće svojim proizvodima u zamenu dobijajući to zvanje, a izvestan prihod ostvaruje se od iznajmljivanja atraktivnih dvorskih prostora za prijeme.

Na dvoru prestolonaslednik je, moglo bi se reći, neka vrsta zaštićenog stanara, jer je imanje konfiskovano 1947. godine i ne zna se da li će ikada biti vraćeno dinastiji. Aleksandar Karađorđević, više puta je u javnosti izjavljivao da je oduzimanjem imovine država na sebe preuzela odgovornost održavanja dvorskog kompleksa koji je proglašen za spomenik kulture. Obavestio je vladu da ako mu bude vraćena imovina, „našao bi načina da je održava”.

Upravo je prestolonaslednik predsednik Upravnog odbora Fonda „Kraljev dvor”, ali ne prima naknadu za svoj rad, ističu predstavnici dvora. Platu ne prima ni petnaest članova Krunskog saveta, među kojima su Emir Kusturica, Matija Bećković, Čedomir Antić, Predrag Marković… Kažu da obično popiju kafu i kiselu vodu na sastancima koji održavaju jednom u dve nedelje.

U fondu naglašavaju da oni brinu o predstavljanju dvorskog kompleksa, održavanju zgrada, tekućim troškovima i zaradama 18 zaposlenih, ali da ne finansiraju porodicu Karađorđević. Na kraju svake godine fond je u obavezi da uputi Ministarstvu kulture i informisanja detaljan finansijski izveštaj o namenskom trošenju sredstava.

Dvorski kompleks je samo prošle godine obišlo 40.000 posetilaca.

Pojedine agencije organizuju obilazak dvorova po ceni od 450 dinara, u ovu cenu uključena je samo usluga vodiča i prevoza, jer se ulaz u dvorski kompleks ne naplaćuje.

– Osim sredstava iz budžeta, novac prikupljamo iz donacija. Organizovane grupe, đaci, studenti i penzioneri besplatno obilaze dvor. Pod određenim uslovima, dozvoljeno je izdavanje prostorija Belog dvora. Ovaj prihod ide direktno fondu – kažu predstavnici dvora, ne želeći da otkriju koliki prihod ostvaruju od donacija i eventualnog izdavanja svečane sale.

Česte prijeme i koktele koji se organizuju u Belom dvoru, finansira ih „onaj u čijoj je nadležnosti gost, u suprotnom se dvor trudi da iz sopstvenih sredstava obezbedi pristojan doček gostiju i delegacija”, kažu u fondu.

U finansijskom izveštaju za prošlu godinu, na sajtu Agencije za privredne registre, navedeno je da je ova fondacija, tokom 2013. godine, ostvarila prihod od 57, 6 miliona dinara, ali poslovala u gubitku od sedam miliona dinara. Prethodne godine fond je bio u minusu čak 19 miliona dinara, a prihodovao je 50 miliona dinara. To i nije mnogo u odnosu na 2010. godinu, kada je država drastično skresala davanja za dvorski kompleks, pa je fond bio u minusu rekordnih 30,8 miliona dinara.

Ministarstvo kulture je od 2005. do 2009. godine, na osnovu Programa i projekta zaštite, očuvanja, funkcionisanja Dvorskog kompleksa izdvojilo je 395 miliona dinara (2005– 120 miliona dinara, 2006 – 135 miliona, a 2007 – 90 miliona, 2008 – 20 miliona dinara, a 2009. godine – 30 miliona dinara). Taj novac je utrošen na popravku krova, hidroizolacije Belog dvora i dvorske crkve, rekonstrukciju terase Belog dvora, popravku staza, uređenje terena, delimičnu popravku vodenog ogledala, popravka krova žandarske kućice… Dok država nije počela da izdvaja sredstva za dvorski kompleks, od 2001. do 2004. godine, porodica Karađorđević uložila je u imanje na Dedinju 3,5 miliona evra i to, kako ističu, iz ličnih sredstava.

Predstavnici Fonda „Kraljev dvor” nisu komentarisali gubitke u poslovanju, već su, u pisanom dopisu „Politici” naveli da budžetska sredstva apsolutno nisu dovoljna za pokrivanje troškova. Iz tog razloga je broj zaposlenih sa 56, koliko ih je bilo pre sedam godina, pao na 18 osoba koje brinu o skupocenoj umetničkoj zbirci, održavanju i čišćenju 8.000 kvadratnih metara stambenog prostora i 135 hektara zemljišta prekrivenog zelenilom. Zarade zaposlenih takođe se finansiraju iz godišnjeg budžeta fonda. 

U poslednjih nekoliko meseci u javnost je dospela informacija o milionskom dugu za struju koji ima dvor. Dug se uredno isplaćuje, kažu u fondu.

– Veliki dug za struju posledica je veličine Kraljevskog i Belog dvora. Svaki put kada kompleks poseti delegacija ne pali se jedna sijalica nego desetine njih, kako bi se predstavila zgrada i umetnička dela u njoj. Zbog sigurnosti kompleksa tokom cele noći su upaljena spoljna svetla – kažu u fondu.

Dug prema EPS-u uredno se isplaćuje, kao i novi računi, a pre dve nedelje država je uplatila Karađorđevićima dug za organizaciju sahrane i prenosa moštiju članova kraljevske dinastije. U tu svrhu država je uplatila fondu 3,1 milion dinara, podaci su Ministarstva kulture.   

Karađorđevići se finansiraju od sopstvenih prihoda u koje savetodavna tela ni fond nemaju uvid. „Pretpostavlja se” da prestolonaslednik ima britansku penziju i da princeza ima firme koje posluju u inostranstvu.

Liferant poklonio šest automobila

Prilikom organizovanja raznih prijema dvor se oslanja na liferante. Oko stotinak firmi nosi ovu prestižnu titulu, pa snabdevaju dvor proizvodima i pružaju im usluge. Mnogi od njih proizvode, zarad reklame i mogućnosti korišćenja kraljevskog grba na svojim proizvodima, ne naplaćuju svoje usluge. Jedan od snabdevača, iz automobilske industrije kaže da je dvoru poklonio šest automobila i tako je dobio liferantsku titulu. Spisak firmi koje snabdevaju dvor objavljen je na portalu kraljevske porodice i veoma je šarolik. Među liferantima se nalazi hrvatski trgovinski lanac „Idea”, „Koka-Kola”, „Henkel”, „Mercedes”, pekare „Toma” i „Trpković”… Tu su i neka državna preduzeća, između ostalih, „Zelenilo”, „Srbijašume” i „Železnice Srbije”. 

Komеntari0
52b99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja