ponedeljak, 25.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 16.12.2014. u 08:15 Borka G. Trebješanin

Gore od ove vlasti je potrošena opozicija

(Фото Танјуг)

Pozorišno- muzička predstava „Dogvil” nastala kao pozorišna adaptacija scenarija istoimenog filma Larsa fon Trira, u režiji energičnog Kokana Mladenovića biće premijerno izvedena u petak uveče, 19. decembra u beogradskom „Mikser hausu”. Na sceni su tri muzičara, dve glumice i glumac, a narativ se predstavlja glumom, koncertnim izvođenjem, ali i interakcijom sa videom, odnosno filmskim scenama na velikom platnu, koje dominiraju scenografijom.

Branislav Trifunović igra sve muške uloge u komadu, a ulogu Grejs i sve ostale ženske uloge tumače Milica Majstorović i Tamara Aleksić. Muziku kompozitora Marka Grubića izvodiće uživo grupa „Vrum”.

Posle Temišvara, Rijeke, Kikinde, Novog Sada... evo Vas premijerno i u Beogradu. Zašto ste odlučili da se baš sa „Dogvilom” predstavite Beograđanima?

Iza mirnih porodičnih života stanovnika Dogvila, koji vole da o sebi govore kao o verujućim, plemenitim, lokalnoj zajednici odanim ljudima, kriju se mržnja, agresija i netolerancija prema svakom drugačijem načinu mišljenja, voljenja ili ponašanja. Dogvil je, živeći u izolaciji, izgradio svoja pravila i u njemu su se razvile neke posebne vrste ljudi, koje postoje samo u malim, zatvorenim sredinama. Interes tih ljudi je da Dogvil nikada ne postane deo nekog šireg prostora, jer će ta promena obesmisliti njihovu važnost, moć i vrednost koje postoji samo unutar izolovanog sveta Dogvila. Dogvil ne prašta različitost i surovo će se osvetiti svakom ko pomisli da bilo šta promeni u toj palanačkoj idili. Želite li da vam nabrajam još neke neprijatne paralele sa gradom u kome živimo, ili...?

„Dogvil” je koliko pozorišna predstava, toliko i koncept. O kakvom scenskom rukopisu je, zapravo, reč?

Predstava „Dogvil” pravljena je potpuno suprotno od načina mišljenja i funkcionisanja naših tromih i od svog vremena odrođenih teatara. Podrazumevala je okupljanje istomišljenika oko jedne pozorišne ideje, iznalaženje partnera, saradnika i prostora, odabir glumaca na audiciji i istraživanje drugačije scenske forme, koja, u našem slučaju, donosi predstavu koja je istovremeno i koncept i mesto društvene polemike i, nadamo se, uzbudljiv pozorišni čin. Uočavajući neuralgične tačke našeg grada i naših života, pokušavamo da, na sav glas, govorimo i pevamo o ovom ruglu pogrešne politike, upropašćene kulture i uništene budućnosti jednog grada i jedne države.

Istoimeni film Larsa fon Trira koji se bavi pitanjem moralnosti, altruizma, američkih vrednosti, kapitalizma, relativizma nije za svakoga. Za koju publiku je Vaš „Dogvil”. Koje poruke ćete svojim čitanjem ovog dela poslati u „etar”?

„Dogvil” svakako nije predstava za one koji, svake večeri, sedaju pred ekrane svoji televizora, kao pred ikonostas, i čekaju da im se obrati vođa sa božanskim vizijama. Nasuprot toj ogoljenoj ibijevštini u kojoj živimo, naša predstava pokušava da na javnu scenu vrati duh pobune i nepristajanja, onaj duh koji je krasio Beograd šetača i opozicionara, Beograd koji više ne postoji, ili koji se ne vidi od medijske magle u kojoj vas ubeđuju da svaki dan živite sve bolje, iako imate mnogo razloga da se stidite onoga što vas okružuje.

Danas je moralno nemati moral, glupo biti pametan, a demodirano biti pošten. Koji to žanr živimo?

Mi statiramo u jednoj loše napisanoj, a još gore režiranoj farsi, u kojoj neki polusvet, iznova presvučen u nova odela i kostime sa zvezdicama Evropske unije, pokušava da nas, mimo morala i kulture sećanja, ubedi u svoje proročko prevratništvo i očekuje od nas da svakodnevno ponižavamo svoju inteligenciju i građansku hrabrost, verujući u njihove besmislene fraze, pokupljene na brzinu iz kakvog priručnika tipa „Folirajte se – Evropa”.

Teško je očekivati da pozorište bude lepo i uspešno ako je društvo ružno i naopako. Kako gledate na pozorišne okolnosti kod nas?

Pozorište je, kako to Šekspir kaže, ogledalo društva, a naše pozorište je slika i prilika jednog društva bez ideološke vertikale, društva sumnjivog morala i još sumnjivijeg ukusa. Sistem po kojem funkcionišu naše institucije kulture odavno je prevaziđen, ali opstaje, nimalo iznenađujućim kompromisom vlasti, koja o kulturi i njenom značaju za sudbinu jednog naroda ne zna ama baš ništa, i pozorišnog sveta, koji je odavno zaboravio na suštinu naše umetnosti i živi svoje uljuljkane živote koji se mere jevtinom popularnošću i uredno isplaćenom platom. Taj se sistem više ne može popraviti i na njega je primenjiva sjajna rečenica kralja Lira: „Neka se sve promeni, il’ neka nestane sve!”

Umorni smo od revolucija, prevrata, razočarani bilo kakvim promenama. Potrebno nam je veliko provetravanje. Od čega krenuti?

Ni od čega. Srbija je, verovatno po prvi put u svojoj istoriji, zemlja bez opozicije i bez ikakvog opozicionog potencijala koji može da je povede napred. Jedino što je gore od ovakve vlasti koju smo, ne zaboravite, sami izabrali i koja tako više govori o nama samima nego o sebi, je srpska opozicija, skupina ljudi bez ikakve vizije, potrošena u beskrajnim privilegijama poslaničkih mandata, namirena iz perioda nekadašnje vlasti, sa ustima punim demokratskih fraza i džepovima punim sumnjivog novca. Sa zaprepašćenjem izgovaram da je vreme vlasti Slobodana Miloševića, te nakaradne vlasti koja je uništila naše živote i prostor u kome živimo, imalo mnogo veći opozicioni potencijal oličen u Beogradskom krugu, Građanskom savezu, radiju B 92, Studiju B, „Našoj borbi” i čitavom jednom širokom pokretu mislećeg i pravdoljubivog sveta. Taj svet više ne postoji. Srbija je zemlja bez ikakve budućnosti, Dogvil kome, bojim se, sledi isti kraj kao u sjajnom Fon Trirovom filmu.

Komеntari3
8426c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jole Manojle
"Србија је земља без икакве будућности" Dragi Kokane ova rečenica pokazuje da Vi kao i opzicija nevidite budućnost Srbije kroz neke vaše šablone kako bi trebalo Srbija da izgleda. Zajedno sa opozicijom vrtite se u krug umesto da otvorite neka nova vrata, da proširite vidike... Kao umetnik prepoznali ste problem ove sredine ali niste videli da ste i vi deo te sredine...
jako pametna žena fino
Mislim da ovo nećete objaviti ali ako imate razuma imalo prestanite da nas gnjavite sa ovim tipom lažnih mislilaca ..stepen njegove nekulture je toliki da je to bolno.... čini se, odista, da našoj zemlji nedostaju urgentno brojni psihijatri,koji bi frustriranog srdenjovečnog nadri umetnika malo spustili na zemlju...
Betty Boop
"Dogvil" je izuzetan film, ne samo po svojim porukama vec i po estetici. To sto je film radjen kao predstava sa potpuno stilizovanom scenografiljom mi se posebno dopalo. Ne zam kakva ce biti nas predstava "Dogvila" ali im zelim mnogo uspeha.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja