utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 15.12.2014. u 22:00 M. Dimitrijević

Legat Petra Lubarde otvara vrata posle trideset godina

Петар Лубарда: „Чо­век и зве­ри”, 1964, уље на плат­ну

Ovog 23. decembra Kuća legata pokloniće beogradskoj publici dve ekskluzive: prvi put posle trideset godina Legat Petra Lubarde, kuća u kojoj je veliki slikar živeo, otvoriće svoja vrata i u njoj će moći da se vide njegova dela, zaveštana gradu Beogradu. U potpuno obnovljenoj vili, na postavci kojom Legat i zvanično počinje da radi, upriličenoj baš u godini kada se obeležava 40 godina od smrti umetnika, biće izloženo 16 slika, 3 crteža srednjeg i 25 crteža malog formata. Prvi posetioci još uvek neće moći u Legatu da popiju i kafu, ali će moći da posete muzejsku prodavnicu. Prema rečima Filipa Brusića Renoa, direktora Kuće legata, u narednom periodu može se očekivati da proradi i kafe, koji je planiran kada je obnova Legata počela.

– Istakao bih dve slike: „Čovek i zveri” (1964) i „Kosovka bitka” (1953). Prvo delo Lubarda je posvetio Beogradu i svim iskušenjima koje je grad doživeo kroz vekove dok je drugo jedno od nekoliko koja nastaju tokom procesa oslikavanja monumentalne zidne kompozicije iz 1953, a koja zauzima prostor od 56 kvadratnih metara u svečanoj sali nekadašnjeg Izvršnog veća Narodne Republike Srbije. Biće izložen i deo salonskog nameštaja koji su Petar i njegova supruga Vera Lubarda koristili, Lubardin štafelaj i paleta sa bojama, radni sto, porodične fotografije, predmeti od porcelana ili keramike, figurine i drugi sitni predmeti pronađeni u kući – otkriva Filip Brusić Reno.

Procedura obnove legata kao i sami radovi, zajedno sa restauracijom dela pronađenih u kući i pokućstva, trajali su od 2008, kada je komisija Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda ušla u prostor nekoliko meseci nakon smrti Lubardine supruge. Podsetimo, ona od njegove smrti, 1974. godine, veći deo vremena ni sa kim nije kontaktirala i nije imala komunikaciju sa predstavnicima grada, pa su Legat i dela u njemu bila u izuzetno lošem stanju.

Zdanje u Iličićevoj broj 1, koje sada ima oko trista kvadrata izložbenog prostora, uređeno je prema najsavremenijim standardima, koji se odnose na smeštanje, čuvanje i prezentaciju umetničkih dela. Objekat je multidisciplinaran, sastoji iz administrativnog dela, u kojem se nalaze zaposleni Kuće legata, i galerijskog prostora, radionica i sala za projekcije. U zgradi se već više od godinu dana unazad održava specijalna mikro-klima, nivo vlage i temperature, tako da su dela ušla u prostor koji je za njih već pripremljen.

– Eksponati će biti izloženi u prizemlju i na prvom spratu vile i reč je samo o Lubardinim delima pronađenim u kući – dodaje naš sagovornik.

Dela drugih umetnika koja pripadaju zaostavštini Vere Lubarde i koja su, takođe, pronađena u prostoru vile neće biti u okviru stalne postavke, koja bi trebalo da se rotira jednom godišnje kako bi publici što podrobnije mogla da se ispriča celokupna priča o stvaralaštvu Petra Lubarde.

----------------------------------

Sadržajni razgovori sa stricem

Đuro Lubarda, bratanac velikog umetnika, viđao je Petra Lubardu i kao dečak i kasnije. Kontakt je trajao do kraja slikarevog života. U njegovoj kući-legatu boravio je često.

– U Petru sam imao sagovornika, a ne strica kojeg bi trebao da slušam s obzirom da sam oca davno izgubio. Skoro uvek bio bi u ateljeu. Pozdravili bi se, a onda bi on obavezno seo u svoju fotelju, a ja suprotno od njega. Započinjali bi razne teme. Sa ove vremenske distance teško je prepričati moje susrete sa njim. Bio je tih čovek, nepovezano je govorio, ali samo u početku razgovora, a onda veoma sadržajan i dosledan svom mišljenju o životu uopšte, radu, porodici, filozofiji, umetnosti, folkloru, muzici i kulturnom nasleđu. Meni je to godilo, jer nije to bio razgovor sa visine, nego realan i ravnopravan – priča Đuro Lubarda.

----------------------------------

Ujak je bio uvek u svom svetu

– Ono što sam najviše nosila u sebi to je Petrov atelje. Volela sam da gledam stvaranje slike, njega u poslu. Od tada, kad god osetim miris tempera i uljane boje vraća mi se sećanje na to mesto – evocira uspomene Đina Lazar, sestričina Petra Lubarde. – Kružio je od sobe do ateljea, povremeno je u fotelji čitao, leti je često iznosio štafelaj na balkon – kaže naša sagovornica i dodaje da je sav bio u svom svetu.

– Kad bi ta kuća mogla da progovori sigurna sam da bi to bile najzanimljivije priče, samo kad pomislim na stvaranja kapitalnih dela u njoj. Nažalost, njegovo trajanje u toj kući bilo je mnogo kraće nego skoro četiri decenije propadanja i te vile i njegove zaostavštine nakon njegove smrti.Pitala sam se mnogo puta, gde su oni koji su bili zaduženi da preuzmu odgovornost za tu zaostavštvinu. Sve je bilo osuđeno na propast, na otimanje, uništavanje dela, nećemo nikada saznati šta se dešavalo tamo nakon zatvaranja. Tamo su godinama bili prisutni samo smrt i pakao, takav je bio izgled i miris vazduha, kao da su oživele one divlje zveri sa Lubardinih platna, monstruozne životinje iz indijskih bajki, crni gavran koji mlati krilima. Od 57 slika na spisku, priloženom uz ugovor sa gradom Beogradom, pronađene su 24, znači 33 su nestale.

Od 133 crteža manjih formata, nađeno je samo desetak, a 123 nema. Nakon adaptacije kući je vraćen sjaj, objekat je identičan, ali mu je dodata nova funkcionalnost. Vila je sad prijatna, privlačna, odaje utisak uzdržanog luksuza. Moram da priznam da sam kao arhitekta enterijera upravo tako zamišljala da bi kuća i trebalo da izgleda – kaže Đina Lazar.

Komentari2
08455
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

M. 011
Da li postoji nacin da se za legat pronadju slike koje su nestale? Zasto porodica nije posebnim ugovorom obezbedila i osigurala slike od kradje posle smrti velikog slikara? Zasto grad Beograd nije na odgovarajuci nacin brinuo o udovici P. Lubarde? da li list Politika moze nesto vise da napise?
M.P. -
Veoma lepa vest iz Beograda. Ko je zasluzan za uredjenje i otvaranje legata? Lubarda je jedan od nasih najboljih slikara 20 veka. Platna su mu dramaticna, sa izrazajnim bojama i pokretom, narocito u kasnijoj fazi kada slika Boj na Kosovu, Boj na Vucjem dolu -divna van vremenska epska platna. Mediteranski pejsazi su takodje snazni, sa jasnim bojama. Predivno je oslikao Dubrovnik kao neki neobicni dvor koji pluta u plavetnilu Jadrana.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja