sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 16.12.2014. u 16:50

Tri kineske milijarde za zemlje Evrope

Скуп у Палати „Србија” Фото Н. Неговановић

Zvanično, najvažnija ekonomska vest sa otvaranja privrednog foruma u okviru samita Kine i 16 zemalja srednje i istočne Evrope jeste da će ova azijska zemlja osnovati novi investicioni fond u ukupnom iznosu od tri milijarde dolara. To je na ceremoniji otvaranja istakao Li Kećeng, premijer Kine, i dodao da će za taj novac zemlje ovog regiona moći da konkurišu.

– Sredstva će se koristiti na nove načine, kroz javno-privatno partnerstvo i lizing aranžmane – rekao je Kećeng.

Od prethodne kineske kreditne linije preostalo je još 1,7 milijardi dolara, koju zemlje centralne i istočne Evrope takođe mogu da koristite, a Kina će pokušati da spusti troškove tih zajmova. Kako je rekao kineski premijer, njegova zemlja ima sredstva za ulaganje, a u ovom delu Evrope rastu potrebe za razvojem infrastrukture. Kada je o Srbiji reč, Li Kećeng izrazio je nadu da će ulagači iz Kine moći ovde da otvore fabrike koje će proizvoditi opremu i materijal za razvoj infrastrukture. To će otvoriti i nova radna mesta, dodao je.

Ukupna trgovinska razmena Kine i 16 evropskih zemalja, učesnica samita, iznosi 60 milijardi dolara. Cilj je da se u narednim godinama taj iznos udvostruči. Crna Gora je, na primer, duplirala izvoz u Kinu, dok su Češka i Rumunija, po tom osnovu, zabeležile rast od 20 do 30 odsto.

– Ako zemlje budu iskoristile sve svoje potencijale, globalna ekonomija će izaći iz problema – istakao je Kećeng i osvrnuo se na probleme koje muče globalnu privredu.

Ovde u ovoj sali je jako toplo, dok je u zemljama u severnoj hemisferi sada hladno, kazao je premijer Kine.

– Upravo taj hladan vazduh odražava temperaturu koja vlada u svetskoj privredi – istakao je Kećeng i ovu aluziju upotrebio da domaćinima istovremeno spočita i jedan propust u organizaciji. Mnoge zemlje se, kaže, sada suočavaju sa padom privrednih aktivnosti, dok ekonomije u razvoju obično muči problem slabljenja nacionalne valute. Zato je, prema njegovim rečima, poboljšanje životnog standarda građana važno pitanje za mir i stabilnost u regionu.

On je dodao da je u trenutku kada evropske zemlje muči i problem sve veće zaduženosti, Kina ukazivala poverenje ovim ekonomija tako što je kupovala obveznice koje su zemlje Evrope emitovale.

– Na taj način, ne samo da smo pomogli zemljama regiona, već i sebi, jer želimo snažnu Evropu i snažan evro – poručio je kineski premijer. Njega je inače predsednik vlade Aleksandar Vučić oslovio sa „drug Kećeng”, na šta mu je kineski premijer odgovorio da je došao u „lepu zemlju Srbiju”.

Najavio je da će biti formiran i poslovni savet Kine i 16 evropskih država, kao i da će se u junu 2015. godine u njegovoj zemlji održati sajam investicija i trgovine.

– Iako je sada zima, ipak, miriše proleće. I treba da očekujemo jedno plodonosno proleće – zaključio je kineski premijer.

I predsednik srpske vlade svoje obraćanje gostima počeo je metaforom. Najbolje vreme da posadimo drvo bilo je pre dvadeset godina, a drugo najbolje vreme je danas, kazao je Aleksandar Vučić aludirajući na nove mogućnosti za saradnju Kine sa zemljama regiona.

– Predugo smo u regionu birali vlade koje su birale političku pogodnost umesto ekonomske mudrosti. Kao posledicu takvog vlada u mnogim zemljama imamo rast javnog duga i rast deficita – kazao je Vučić i doda da su na taj način pravljeni kompromisi protiv budućnosti.

Prema njegovim rečima, u politici je jako lako reći „da”. Umetnost liderstva je reći „ne”, jer kada političari stalno govore „da” to se završava pogubno i po narod i po ekonomiju. Bila je to uvertira da Vučić pred okupljenim zvanicama istakne kako je Srbija primenila teške mere, kako bi reformisala sebe, jer u suprotnom niko neće ulagati u nas.

– Smanjićemo deficit u budžetu, privatizovaćemo loša i neefikasna državna preduzeća. Reforme sa sobom nose politički rizik, ali su dobre za građane – poručio je Vučić. Sa njegove desne strane na bini po azbučnom redu bile su poređane zastave zemalja učesnica samita.

Gosti su, čini se, po azbučnom redu i sedeli u sali Centra „Sava”, pa se tako premijer Vučić našao rame uz rame sa albanskim premijerom Edijem Ramom.

Anica Telesković

-----------------------------------------

Pruga Beograd–Budimpešta

Kao primer uspešne saradnje između Srbije i Kine na jučerašnjem samitu najčešće se spominjao most Zemun–Borča. Premijer Aleksandar Vučić je izrazio nadu da će pruga Beograd–Budimpešta biti ilustracija dobre saradnje dve zemlje u budućnosti.

Nezvanično, govorilo se i o zainteresovanosti kineskih investitora za PKB. U sali Centra „Sava” našli su se i domaći privrednici čiji je najčešći komentar bio da bi na kinesko tržište mogli da nastupe jedino zajednički sa zemljama regiona. Kada je konkretno o izvozu hrane reč, jedan od najvećih problema su troškovi transporta, mali obim proizvodnje i to što su evropski proizvodi na kineskom tržištu skupi.

-----------------------------------------

Češki premijer izgubljen u prevodu

Neposredno pre početka foruma nije se znalo na kom jeziku će se obratiti učesnici samita, saznali smo od organizatora događaja. Na kraju je odlučeno da zvanični jezici budu srpski, kineski i engleski. Međutim, Bohuslav Sobotka, premijer Češke, zatekao je prevodioce kada se učesnicima obratio na češkom, pa prvi deo njegovog izlaganja govornici nisu mogli da prate, jer prevoda nije bilo. „Zašto ne prevodite”, čulo se u jednom trenutku na slušalicama za simultani prevod, nakon čega je ovaj organizacioni propust ispravljen. To je kasnije zamerio i Li Kećeng, kineski premijer, istakavši kako ne zna šta je govorio premijer Češke, jer simultani prevod nije funkcionisao.

-----------------------------------------

Za Kostolac B – 715 miliona

Danas će sa zvaničnicima Čajna eksim banke biti potpisan sporazum o kreditu od 715 milion dolara za izgradnju novog bloka od 350 megavati za Termoelektranu „Kostolac B” i proširenje kopa „Drmno”.

-----------------------------------------

Bugarska i dalje želi „Južni tok”

Nakon izjave nemačke kancelarke Angele Merkel postalo je jasno sa za Evropsku uniju projekat „Južni tok” nije zvanično završen, ovim rečima se srpskim novinarima obratio Božidar Lukarski, ministar ekonomije Bugarske, nakon sastanka sa Aleksandrom Antićem, srpskim ministrom energetike.

– Nemamo nameru da prekidamo taj projekat. Kod nas je uvek postojala želja da se „Južni tok” izgradi, ali u skladu sa evropskim direktivama i evropskim zakonima – kazao je Lukarski i dodao da će se u petak sastati sa ruskim ministrom energetike Aleksandrom Novakom kako bi čuo zvaničan stav prema tom projektu.

Prema rečima, Aleksandra Antića, ministra energetike, bilo je reči i o drugom alternativnom pravcu za snabdevanje gasom, takozvanom projektu gasne konekcije Srbija–Bugarska. Formiran je ekspertski tim sa obe strane koji će u narednom periodu održati nekoliko sastanka. Ministar Antić upoznao je svog bugarskog kolegu sa tim da su u budžetu za 2015. godinu izdvojena sredstva za finansiranje prostornog plana tog projekta, a da će se u razgovorima sa predstavnicima Evropske komisije i međunarodnih finansijskih institucija naći sredstva za realizaciju tog posla.

-----------------------------------------

Štedljivi koktel i kineski novinari

U skladu sa merama fiskalne konsolidacije, domaćini su gostima na pauzi ekonomskog foruma ponudili skromno posluženje: žu-žu, pecivo i kafu.

Inače, od organizatora je moglo da se čuje da se kineski novinari nisu držali protokola i da su zbog obaveza koje su im matične redakcije nametale vrlo često pokušavali da slikaju i ono što protokolom nije predviđeno. Kad su srpski novinari insistirali da bugarski ministar ekonomije odgovori na pitanja o „Južnom toku”, ministar energetike Aleksandar Antić mu je dobacio: „Vidite da nije lako sa srpskim novinarima.” I kod nas je isto, uzvratio mu je Lukarski.

Komеntari8
38bc5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan T
Pricajte vi msta ocete, Kinezi su carevi. Sto obecaju to i urade. Druga stvar je sto ovi nasi drpaju. I jos jedno pitanje: "Kako sad 3 milijarde, zar nije predsednik Vlade najavio 10 milijardi necega?"
Jole Manojle
A koliko će penzionere da košta ova investicija kada se u to još ugrade naši političari preko tajkuna...
ne vidjena glupost sa nase strane
Svakom normalnom je jasno da su ovo losi projekti za nas. Da smo uzeli kredit i pravili sami mostove i puteve bar bi nasi ljudi dobili posao i nase firme profit. Ovako Kinezi nas zaduze a onda izvezu citav most i montiraju ga. Neverovatno.
seljober URBANI
Kupicemo kao sto neko rece od Kineza jos jedan most i prugu i auto put-i jos jednom kupiti. Nekad su to radile nase firme sa nasim parama(kakve takve ali radile). Sad ce to raditi Kinezi sa svojim firmama i parama i naduvanim kamatama i cenama. I to ce biti za nas investicija veka, vrtece se hvalospevi po ceo dan na televizijama. Umesto da crvenimo od stida.
polako, polako
Kinezi su nasa buducnost!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja